Retari
Retari (nem. Redarier; polj. Redarowie; rus. Ратари) su bili zapadnoslovensko pleme, deo plemenskog saveza Ljutića. Živeli su između Dolenskog jezera i gornjeg toka reke Hafel, na teritoriji današnje nemačke države Meklenburg-Zapadna Pomeranija. U plemenskom savezu Ljutića su nakon 930-ih imali vodeću ulogu.[1] Prema srednjovekovnim hroničarima, njihov glavni grad je bio Retra, u kome se nalazilo svetilište boga Radgosta.
Pominju se u „Slovenskoj hronici” Helmolda fon Bosaua,[2] koja govori o izbijanju sukoba oko prevlasti u ljutićkom savezu sredinom XI veka između Retara i Dolenčana na jednoj strani, i Prekopjenaca i Hižana na drugoj. Vođene su borbe, koje su Retari i Dolenčani izgubili, nakon čega su se obratili za pomoć knezu Bodrića Gotšalku (ili Godeslavu) i saksonskom hercegu Bernhardu 1114. godine. Saksonci su zatim poslali vojsku protiv Hižana i Prekopjenaca, koje su ubrzo porazili.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Lübke 2002, str. 98
- ^ GELЬMOLЬD. „SLAVЯNSKAЯ HRONIKA (CHRONICA SLAVORUM)”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lübke, Christian (2002). „Zwischen Polen und dem Reich. Elbslawen und Gentilreligion”. Ur.: Borgolte, Michael. Polen und Deutschland vor 1000 Jahren. Die Berliner Tagung über den "Akt von Gnesen". Europa im Mittelalter. Abhandlungen und Beiträge zur historischen Komparatistik (na jeziku: German). 5. Berlin: Akademie Verlag. str. 91—110. ISBN 3-05-003749-0.