Riba lav

Riba lav
	Crvena riba lav
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Actinopterygii
Red:	Scorpaeniformes
Porodica:	Scorpaenidae
Potporodica:	Pteroinae
Rod:	Pterois; Oken, 1817
Tipska vrsta
	Pterois volitans;
Vrste
	Vidi tekst

Riba lav (Pterois) je rod otrovnih morskih riba iz porodice škrpina, potekao sa Indo-Pacifika. Naziv riba lav dobile su po svojim bodljama koje podsećaju na lava. Karakterišu se vidljivom paletom upozoravajućih boja. Na njihovom telu nalaze se crvene, bele, bež, žute, narandžaste ili crne pruge, dok su otrovne bodlje na perajima.^[1]^[2] Pterois vrste su popularne akvarijumske ribice.^[1] Pterois radiata, Pterois volitans i Pterois miles su najčešće proučavane vrste u rodu. Pterois volitans i Pterois miles su odnedavno i značajne invazivne vrste na zapadu Atlantika, Karipskog i Sredozemnog mora.^[3]^[4]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Trenutno postoji dvanaest poznatih vrsta ovog roda:

Pterois andover G. R. Allen & Erdmann, 2008
Pterois antennata (Bloch, 1787)
Pterois brevipectoralis (Mandritsa, 2002)
Pterois cincta Rüppell, 1838^[5]
Pterois lunulata Temminck & Schlegel, 1843
Pterois miles (J. W. Bennett, 1828)
Pterois mombasae (J. L. B. Smith, 1957)
Pterois paucispinula Matsunuma & Motomura, 2014 ^[6]
Pterois radiata G. Cuvier, 1829^[5]
Pterois russelii E. T. Bennett, 1831
Pterois sphex D. S. Jordan & Evermann, 1903
Pterois volitans (Linnaeus, 1758)

Riba lav u Atlantiku je dužine od 5 do 45 centimetara, mase 0,025—1,3 kilograma. Poznata je po svojoj lepoti, otrovnim bodljama i jedinstvenim pipcima. Mlade ribe lavovi imaju jedinstveni pipak koji se nalazi iznad očnih duplji, koji fenotipski varira između vrsta. Ovaj pipak ima ulogu u privlačenju plena i u seksualnoj selekciji.

Ekologija i ponašanje[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta može živeti od pet do petnaest godina. Ženke ispuštaju dve količine sluzi ispunjene jajima, koje često mogu da sadrže čak 15.000 jaja. Broj studija o reproduktivnim navikama Pterois se značajno povećao u poslednjoj deceniji. Sve vrste ribe lava su upadljivih boja sa prugama i širokim bodljama, što naglašava njihovu sposobnost odbrane.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Ribe lavovi su mesožderi. Veće vrste se hrane uglavnom sitnim ribama poput glavoči, slingurki, Pempheridae ili Apogonidae. Manje vrste se uglavnom hrane malim rakovima. Mogu jesti čak i mlade glavonošce. Plen uglavnom potiskuju ka steni širenjem grudnih peraja, i usisavaju ga naglim otvaranjem usta. Često love i u grupi. Prilikom grupnog lova, plen okruže u malim rojevima. Dele svoj mrtav plen pravično.

Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Žive od deset do petnaest godina.

Stanište[uredi | uredi izvor]

Riba lav živi u stenama i koralnim grebenima tropskog Indo-Pacifika i Crvenog mora. Neke vrste imaju vrlo široku distribuciju, dok druge, kao što su havajska riba lav i endemska riba lav, žive samo u vrlo malom području. Mlade ribe gostuju u mangrovima. Skoro sve vrste žive isključivo sedeći u plitkoj vodi, a veliki primerci često popunjavaju olupine. Dve Pterois vrste, Pterois volitans i Pterois miles odnedavno su postale invazivne vrste u zapadnom Atlantskom okeanu, na istočnoj obali SAD, od Floride do Njujorka, a posebno se šire kod Kariba. Pterois volitans čini oko 93% invazivnog stanovništva u zapadnom Atlantiku. Do invazije je došlo jer je neko od akvarijumskih vlasnika pustio svoje primerke ribe lava ili su se jaja ove ribe (koja veoma podsećaju na planktone) prenela preko balastnih voda koje su korišćene u brodovima. Pterois miles sada migrira kroz Suecki kanal u jugoistočni mediteran. Ova vrsta je u roku od godinu dana cele obale Kipra okrenula (od 2016. godine).

Reprodukcija[uredi | uredi izvor]

Dendrochirus brachypterus živi u grupama sa dominantim mužjakom i nekoliko malih mužjaka i ženki. Zebra riba lav živi usamljena i sastaje se sa drugim ribama samo u određenim zonama za sastanak. Udvaranje počinje nakon žestoke borbe mužjaka nakon zalaska sunca. Mužjaci postaju tamni tokom udvaranja dok ženke svetle. Tokom mrešćenja, ženkama je trbuh natečen i srebrnaste boje. Partneri plivaju na površini vode, ležeći na svojoj strani i u isto vreme gurnu jaja i semena. Od 2.000 do 15.000 jaja plovi zajedno u vidu želatinaste mase. Larve nakon 24—36 sata su dužine 1—1,5 milimetara. Nakon četiri dana njihovo grudno peraje je već značajno poraslo i polako počinju da se hrane. Kada dostignu dužinu od 1 centimetra odlaze u kamen ili koralni greben i tamo vode život skrivajući se. Mladunci često poseduju šare u obliku očiju na perajima.

Otrov[uredi | uredi izvor]

Otrov se nalazi u teškim mlazevima u 13 leđnih peraja, 3 analna peraja i 2 ventralna peraja. Postoje dva uzdužna žleba koja su postavljena u gornje dve trećine sa otrovnim žlezdanim tkivima. Brazde i žlezdana tkiva su prekrivena tankom kožom. Kanali za kontrolu otrova ne postoje. Kada dođe do kidanja kože, otrov se istiskuje iz žlezda. Otrov sadrži acetilholin, koji izaziva grčenje mišića, takođe ove ribe imaju i nepoznati otrov. Iako nije fatalan za čoveka, ubod šiljka je veoma bolan i izaziva glavobolje, povraćanje i teškoće u disanju. Najgori bol prođe za sat vremena, ali ga neki ljudi osećaju nedeljama. Otrov se ne koristi za hvatanje plena, već samo za odbranu. U slučaju opasnosti, riba lav proteže svoja otrovna peraja protiv napadača, u suprotnom biva pojedena od predatora. Škarpine, Fistularia i grdobina ili razne jegulje ih gutaju cele. Morsko prase ujeda ribu lava, a zatim jede njegove delove.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b National Geographic. „Lionfish”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2010. g. Pristupljeno 17. 05. 2017.
^ Whitfield P.E., Hare J.A., David A.W., Harter S.L., Muñoz R.C., Addison C.M. (2007). „Abundance estimates of the Indo-Pacific lionfish Pterois volitans/miles complex in the Western North Atlantic”. Biological Invasions. 9 (1): 53—64. doi:10.1007/s10530-006-9005-9.
^ [1] Plymouth University - Lionfish invading the Mediterranean Sea.
^ „Invasive Lionfish Arrive in the Mediterranean”. Scientific American. 28. 6. 2016.
^ ^a ^b Matsunuma M., Motomura H. (2015). „Redescriptions of Pterois radiata and Pterois cincta (Scorpaenidae: Pteroinae) with notes on geographic morphological variations in P. radiata”. Ichthyological Research. 63 (1): 145—172. doi:10.1007/s10228-015-0483-6.
^ Matsunuma, M. & Motomura, H. (2014): Pterois paucispinula, a new species of lionfish (Scorpaenidae: Pteroinae) from the western Pacific Ocean. Ichthyological Research, . 62 (3): 327—346. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[b-1] National Geographic. „Lionfish”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2010. g. Pristupljeno 17. 05. 2017.

[a-2] Whitfield P.E., Hare J.A., David A.W., Harter S.L., Muñoz R.C., Addison C.M. (2007). „Abundance estimates of the Indo-Pacific lionfish Pterois volitans/miles complex in the Western North Atlantic”. Biological Invasions. 9 (1): 53—64. doi:10.1007/s10530-006-9005-9.

[Lionfish_invading_the_Mediterranean_Sea-3] [1] Plymouth University - Lionfish invading the Mediterranean Sea.

[4] „Invasive Lionfish Arrive in the Mediterranean”. Scientific American. 28. 6. 2016.

[Matsunuma2015-5] Matsunuma M., Motomura H. (2015). „Redescriptions of Pterois radiata and Pterois cincta (Scorpaenidae: Pteroinae) with notes on geographic morphological variations in P. radiata”. Ichthyological Research. 63 (1): 145—172. doi:10.1007/s10228-015-0483-6.

[Matsunuma2014-6] Matsunuma, M. & Motomura, H. (2014): Pterois paucispinula, a new species of lionfish (Scorpaenidae: Pteroinae) from the western Pacific Ocean. Ichthyological Research, . 62 (3): 327—346. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Normativna kontrola
Državne	Izrael
Ostale	Enciklopedija Britanika