Ričard Kornvolski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ričard Kornvolski
Richard Cornwall.jpg
Novčić sa likom Ričarda Kornvolskog
Puno ime Ričard Plantagent od Kornvola i Poatjea
Datum rođenja (1209-01-05)5. januar 1209.
Mesto rođenja Vinčesterska palata
Engleska
Datum smrti 2. april 1272.(1272-04-02) (63 god.)
Mesto smrti Dvorac Berkhamsted, Hartfordšir
Engleska
Dinastija Plantagenet
Otac Jovan bez Zemlje
Majka Izabela Angolemeska
Supružnik Izabela od Pembruka, Sanča od Provanse, Beatriče od Falkenburga
Potomstvo Džon Kornvolski, Izabela Kornvolska, Henri od Almajna, Nikolas Kornvolski, nezakoniti sin Edmund II Kornvolski, Filip Kornvolski, ser Ričard II Kornvolski, ser Valter Kornvolski, Džoan Kornvolska
Kralj rival (antikralj) Nemačke
Period 12571272.
Prethodnik Viljem II Holandski
Naslednik Alfonso X
Savladar Alfonso X

Ričard Kornvolski (1209—1272), bio je grof Poatjea (1225—1272), vojvoda od Kornvola (1227—1272) i kralj rival Nemačke (1257—1272). Bio je sin Jovana bez Zemlje i Izabele Angolmenske.

Uticaj u Engleskoj[uredi]

Ričard je imao mnogo pose u blizini grada Kornvola, koji je osvojio 1227. godine. U to vreme bio je najbogatiji čovek u Evropi. Učestvovao je u sukobima po Bretanji. Tri puta se bunio protiv brata, ali svaki put je bio poražen. Bratu Henriju III Plantagenetu se uvek iskupio bogatim darovima. Najpoznatija pobuna je bila kada se 1238. godine protivio braku svoje sestre Elenore sa Simonom de Monfortom. Brat mu je na kraju dodelio titulu ministra finansija.[traži se izvor]

Prvi brak[uredi]

Henri ga je 1231. godine nagovorio da se oženi Izabelom od Pembruka, udovicom Gilberta de Klare, grofa Hertforda. Ričard je tako dobio dvorac Valingford. Sa njom je imao četvoro dece od kojih je jedini preživeo Henri od Almajna.[traži se izvor]

Ričard u Šestom krstaškom ratu[uredi]

Nakon Izabeline smrti 1240. godine Ričard odlazi u Šesti krstaški rat, gde nije učestvovao u borbi, ali je pregovarao oko pučtanja zarobljenika posle poraza kod Gaze 1239. godine. Obnovio je tvrđavu Aškelon koju je uništio sultan Saladin. Još iste godine, na povratku iz rata on je posetio svoju sestru Izabelu, suprugu svetog rimskog cara Fridriha II Hoenštaufena, ali se iste godine vratio u Svetu zemlju. Oko 1245. godine po povratku iz rata oženio se Sančom od Provanse.[traži se izvor]

Ričard postaje grof od Poatjea[uredi]

Pošto je njegova majka bila vojvotkinja od Akvitanije i grofica od Patjea, Ričard je oko Akvitanije i Poatjea došao u sukob sa Francuskom. Da bi došlo do mira papa Inoćentije IV mu je nudio Siciliju, ali ovaj je to odbio. Nedugo zatim Henri je kupio tu kraljevinu za svog sina Edmunda Plantagenta. Ričard je na kraju uspeo da osvoji Poatje i da postane grof grada.

Grb Ričarda Kornvolskog kao kralja Nemačke

Ričard kao kralj Nemačke[uredi]

Posle smrti nemačkog kralja Viljema II Holandskog, Ričard je postao pretendent za nemački kraljevski presto. Platio je 28.000 maraka da tri gvelfska kneza glasaju za njega, a njima se pridružio i češki knez-izbornik. Nekoliko meseci kasnije oni menjaju stranu i prelaze na stranu Alfonsa X. Četiri kneza-izbornika su glasala za Alfonsa, a tri za Ričarda. Dana 27. maja 1257. godine nadbiskup Kelna je krunisao Ričarda za nemačkog kralja. Ričard u stvari nije imao nikakvu vlast u Nemačkoj, koju je posećivao samo još 3 puta, a poslednji put ju je posetio 1269. godine.[traži se izvor]

Ričard u Drugom baronskom ratu[uredi]

Ričard se tokom odsustva iz Nemačke u savezu sa bratom borio protiv barona pod vođstvom Simona de Monforta. Posle poraza kod Levsa 14. maja 1264. godine, bio je zarobljen. Pušten je tek u septembru 1265, posle Simonove pogibije i baronskog sloma u bici kod Evšama 4. avgusta 1265. godine.[traži se izvor]

Smrt[uredi]

U decembru 1271. godine dobio je moždani udar. Ričard je od tada bio paralizovan i bez glasa. Umro je 2. aprila 1272. godine u Dvorcu Berkhamstedu u Hartfordširu.[traži se izvor]

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Fulk I Jerusalimski
 
 
 
 
 
 
 
8. Žofrua Plantagenet, grof Anžua
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ermengarda Anžujska, grofica Mena
 
 
 
 
 
 
 
4. Henri II Plantagenet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Henri I
 
 
 
 
 
 
 
9. Matilda od Engleske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Matilda Škotska
 
 
 
 
 
 
 
2. Jovan bez Zemlje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Vilijam IX od Akvitanije
 
 
 
 
 
 
 
10. Vilijam X od Akvitanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Filipa Tuluska
 
 
 
 
 
 
 
5. Eleonora od Akvitanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Aimery I, Viscount of Châtellerault
 
 
 
 
 
 
 
11. Enora od Šatlroa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Dangereuse de L' Isle Bouchard
 
 
 
 
 
 
 
1. Ričard Kornvolski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Wulgrin II Taillifer, Count of Angoulême
 
 
 
 
 
 
 
12. William IV Taillifer, Count of Angoulême
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Poncia de la Marche
 
 
 
 
 
 
 
6. Aymer Taillifer, Count of Angoulême
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Raymond I, Viscount of Turenne
 
 
 
 
 
 
 
13. Marguerite de Turenne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Matilda de la Perche
 
 
 
 
 
 
 
3. Izabela Angolemeska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Luj VI
 
 
 
 
 
 
 
14. Petar I Kurtene
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Adelaida od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
7. Alisa od Kurtenea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Reinald of Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
15. Elizabeth of Courtenay
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Hedwig du Donjon
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]