Robert Badenter

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Robert Badenter
Robert Badinter
Francuski senator
Na dužnosti
24. septembar 1995 — 25. septembar 2011.
Lične informacije
Rođenje(1928-03-30)30. mart 1928.
Pariz, Francuska
Smrt9. februar 2024.(2024-02-09) (95 god.)
Pariz, Francuska
SupružnikElizabet Badenter
Deca3
Zanimanjeadvokat, profesor, političar, aktivista

Robert Badenter (franc. Robert Badinter; Pariz, 30. mart 1928 — Pariz, 9. februar 2024[1]) bio je francuski advokat, političar i pisac koji je doneo ukidanje smrtne kazne u Francuskoj 1981. godine. Takođe je služio na visokim pozicijama u nacionalnim i međunarodnim telima koja rade za pravdu i vladavinu prava. Bio je šef Badenterove komisije u vezi s rešavanjem sukoba u SFRJ.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Robert Badenter je rođen 30. marta 1928. u Parizu u porodici Simona Badentera i Šarlote Rozenberg. [2] Njegova besarabska jevrejska porodica emigrirala je u Francusku 1921. da bi izbegla pogrome. Tokom Drugog svetskog rata nakon nacističke okupacije Pariza, njegova porodica je potražila utočište u Lionu. Njegov otac je uhvaćen 1943. godine i deportovan je sa drugim Jevrejima u logor za istrebljenje Sobibor, gde je ubrzo umro. [3]

Badenter je diplomirao pravo na Pariskom Pravnom fakultetu Univerziteta u Parizu. Zatim je otišao u Sjedinjene Države da nastavi studije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku gde je magistrirao. Ponovo je nastavio studije na Sorboni do 1954. [4] Godine 1965. Badenter je postavljen na mesto profesora na Univerzitetu Sorbona. Kao profesor emeritus nastavio je da radi do 1996. godine. [5]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Badenter je započeo karijeru u Parizu 1951. godine, kao advokat u zajedničkom radu sa Anrijem Toresom. [6] Godine 1965, zajedno sa Žan-Denisom Bredinom, osnovao je advokatsku kancelariju Badinter, Bredin et partenaires [7] [8] gde se bavio advokaturom do 1981. godine.

Badenterov aktivizam protiv smrtne kazne započeo je nakon pogubljenja Rodžera Bontemsa 28. novembra 1972. godine.

Godine 1981. Fransoa Miteran, prethodni samoproglašeni protivnik smrtne kazne, izabran je za predsednika, a Badenter je postavljen za ministra pravde. Među njegovim prvim akcijama je unošenje zakona u francuski parlament kojim se predlaže ukidanje smrtne kazne za sve zločine, kako civilne tako i vojne. Predlog zakona je usvojio Senat nakon burne rasprave 30. septembra 1981. godine. 9. oktobra zvanično je stupio na snagu zakon kojim je u Francuskoj stupilo na snagu ukidanje smrtne kazne.

Robert Badenter 2007. godine

Od marta 1986. do marta 1995. bio je predsednik Ustavnog saveta Francuske. Od 1995. do 2011. služio je kao senator, predstavljajući departman Senski visovi. [9]

Godine 1989. učestvovao je u francuskom televizijskom programu Apostrofi, posvećenom ljudskim pravima, zajedno sa 14. Dalaj Lamom. Raspravljajući o nestanku tibetanske kulture sa Tibeta, Badenter je upotrebio izraz „kulturni genocid“. [10] On je pohvalio primer tibetanskog nenasilnog otpora. [11]

Badentera je 1991. godine Savet ministara Evropske zajednice imenovao za člana Arbitražne komisije Mirovne konferencije o Jugoslaviji. Arbitražna komisija je dala jedanaest saveta u vezi sa "glavnim pravnim pitanjima" koja su nastala raspadom SFRJ. [12]

Badenter se protivio pristupanju Turske Evropskoj uniji, na osnovu toga što Turska možda neće moći da poštuje pravila Unije. Takođe je bio zabrinut zbog položaja nacije, rekavši: „Zašto bi Evropa bila sused sa Gruzijom, Jermenijom, Sirijom, Iranom, Irakom, bivšim Kavkazom, odnosno najopasnijim regionom ovih vremena?“.

Kao šef Arbitražne komisije, stekao je veliko poštovanje među Makedoncima i drugim etničkim grupama u Republici Makedoniji jer je preporučio „da upotreba naziva 'Makedonija' ne može da implicira bilo kakvu teritorijalnu pretenzija prema drugoj državi”. Podržao je puno priznanje republike 1992. godine [13] Zbog toga je bio uključen u izradu Ohridskog sporazuma u Republici Makedoniji. Ovaj sporazum se zasnivao na principu da predloge koji se odnose na etničku pripadnost koje donosi Narodna skupština treba da podrži većina i makedonskih i albanskih etničkih grupa. Ova druga manjina čini oko 25% stanovništva. Ovo se često naziva „Badenterov princip“. [14]

Badenter je izabran u Američko filozofsko društvo 2009. godine. [15]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Badenter se oženio filozofkinjom i feminističkom spisateljicom Elizabet Bloštajn-Blanše.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • L'exécution (1973)
  • Condorcet, 1743–1794 (1988)
  • Une autre justice (1989)
  • Libres et égaux: L'émancipation des Juifs (1789–1791) (1989)
  • La prison républicaine, 1871–1914 (1992)
  • C.3.3 – Oscar Wilde ou l'injustice (1995)
  • Un antisémitisme ordinaire (1997)
  • L'abolition (2000)
  • Une constitution européenne (2002)
  • Le rôle du juge dans la société moderne (2003)
  • Contre la peine de mort (2006)
  • Abolition: One Man's Battle Against the Death Penalty, L'abolition (2000)
  • Les épines et les roses (2011)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Evropa, Radio Slobodna (2024-02-09). „Preminuo Badinter, koji je ukinuo giljotinu i vodio komisiju za bivšu Jugoslaviju”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-02-10. 
  2. ^ „20ème anniversaire de l'abolition de la peine de mort en France: Robert Badinter, repères biographiques” [20th anniversary of the abolition of the death penalty in France: biography of Robert Badinter]. www.senat.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 12. 2020. 
  3. ^ Ivry, Benjamin (1. 7. 2010). „Robert Badinter, Defender of Life and Liberty”Slobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. Arhivirano iz originala 24. 9. 2020. g. Pristupljeno 2. 12. 2020. 
  4. ^ „Robert Badinter – International Commission Against the Death Penalty”. 
  5. ^ „Robert Badinter : biographie, actualités et émissions France Culture”. France Culture. 
  6. ^ „Robert Badinter”. www.fayard.fr. 31. 3. 2021. 
  7. ^ „Robert Badinter: "The right to life is the most fundamental human right"”. Ensemble contre la peine de mort. 18. 6. 2016. Arhivirano iz originala 14. 06. 2022. g. Pristupljeno 11. 06. 2022. 
  8. ^ "Best Friends", bredinprat
  9. ^ Robert Badinter, senat.fr
  10. ^ Les droits de l'homme Apostrophes, A2 – 21 April 1989 – 01h25m56s, Web site of the INA
  11. ^ Badinter: "La non- violence tibétaine est exemplaire", lexpress.fr; accessed 12 March 2017.
  12. ^ Curriculum vitae of Robert Badinter, un.org; accessed 12 March 2017.
  13. ^ „Recognition of States: Annex 3”. 15. 2. 2005. Arhivirano iz originala 15. 2. 2005. g. 
  14. ^ „Evêque négationniste : Robert Badinter s'indigne”. L'Obs. Arhivirano iz originala 15. 7. 2012. g. 
  15. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Pristupljeno 2021-04-23. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Бадентер&oldid=27381580”