Robert Metkalf

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Robert Metkalf
Robert Metkalf prima nagradu
Lični podaci
Datum rođenja(1946-04-07)7. april 1946. (78 god.)
Mesto rođenjaBruklin, Njujork, SAD
Obrazovanjesrednja škola „Bej Šor”
Naučni rad
Poljeinformatika, tehnologija, inovacije i preduzetništvo
Institucija3COM, Ziroks PARK, Univerzitet u Teksasu
AkademijaHarvard
Poznat popogrešnoj proceni o kolapsu interneta, osnivanju eterneta, doprinos u polju informacione tehnologije, Metaklfovom zakonu i osnivanju 3COM-a
NagradeDobitnik prestižnih nagrada, od kojih je jednu dobio lično od predsednika (Nacionalna medalja za tehnologiju, „Nagrade za saradnike Muzeja istorije računara”[1], „Markonijeva nagrada” (2003)", „IEEE medalja Aleksandra Grahama Bela”, „Internetska dvorana slavnih”

Robert (Bob) Metkalf (rođen 7. aprila 1946[2][3]) inženjer-preduzetnik je iz Sjedinjenih Američkih Država koji je bio pionir u uspostavljanju interneta tokom 70-ih godina 20. veka, kopronalazač eterneta, saosnivač preduzeća 3COM i formulisao je Metkalfov zakon.[4] [5][6][7] Počevši od 2011. godine, predaje kao profesor Inovacija i preduzetništva na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Metkalf je primio brojne nagrade, uključujući najprestižniju na institutu IEEE (IEEE Medal of Honor) i Nacionalnu nagradu za tehnologiju i inovaciju, za doprios u razvoju Eternet tehnologije. On je prepoznatljiv po svojoj pogrešnoj proceni o kolapsu interneta, bežične mreže i otvorenog softvera.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1946. godine u Bruklinu, Njujork. Njegov otac je bio tehničar specijalizovan za žiroskope. Majka mu je bila domaćica, ali je kasnije postala sekretarica u srednjoj školi. 1964. završava srednju školu i pridružuje se MIT-u 1946. Konačno završava studije 1969. sa dve diplome. Prva je bila za inženjera, dok je druga bila za industrijskog menadžera. Nakon toga, odlazi na Harvard i tamo završava master studije u oblasti primenjene matematike 1970. godine.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Završavajući doktorske studije u oblasti informatičke nauke, Metkalf je počeo rad na projektu MAC sa MIT, nakon što je Harvard odbio da mu dopusti da bude glavni odgovorni za povezivanje škola sa ARPAnet (The Advanced Research Projects Agency Network). Na ovom projektu, on je bio odgovoran za izgradnju hardvera koji bi povezivali MIT-eve miniračunare sa ARPAnet. Metkalfova opčinjenost ARPAnet-om navela ga je upravo da ovo bude tema njegove doktorske disertacije. Prva verzija doktorske disertacije bila je odbijena.[8] Inspiracija za novu disertaciju došla je dok je radio u Xerox PARC (istraživačka kompanija sa sedištem u Kaliforniji, specijaliozavana za oblasti informacionih tehnologija i hardverskog sistema), kada je pročitao dokument o Aloha mreži na Univerzitetu Havaja. On je identifikovao i uklonio neke nedostatke u modelu AlohaNet, i učinio svoju analiz te mreže delom svojeje teze. Nakon ove i drugih revizija zaradio je svoje doktorsko zvanje na Harvardu 1973. godine.[9]

Metkalf je radio u PARC 1973. godine kada je zajedno sa Davidom Bogsom izumeo Eternet, koji je inicijalno bio osmišljen kao koncept koji povezuje računare na kratkim razdaljinama. Metkalf je uzeo za dan rođenja Eterneta 22. maj 1973. godine, kada je objavio članak „Alto Eternet” koji je sadržao grub shematski prikaz o tome kako bi on trebalo da funkcioniše. „To je prvi put da se Eternet pojavljuje kao reč, kao i ideja da se koaksijalni kabal koristi kao etar, gde bi stanice koje učestvuju, kao u AlohaNet ili ARPAnet, unosile svoje pakete podataka. Oni bi putovali unaokolo brzinom od oko megabita u sekundi, dolazilo bi do sudara, retransmisija i odustajanja“, objasnio je Metkalf. Sa druge strane Bogs je identifikovao dan nastanka Eterneta kao 11. novembar 1973. godine, kada je sistem zapravo proradio.[10]

Godine 1979, Robert je postao saosnivač preduzeća 3Com,[11] proizvođača kompjuterske mrežne opreme, u svom stanu u Polo Altu.[10] Godine 1980, dobio je ACM Grejs Hopernagradu kao priznanje za njegov doprinos razvoju lokalnih mreža, posebno Eterneta. Metkalf je napustio 3Com usled neslaganja sa upravnim odborom,[10] kad je odbor izabrao Erika Benhamoua da nasledi Bila Krausa na poziciji izvršnog direktora umesto njega.[10] On je započeo desetogodišnji rad pišući Internet rubrike za Infovorld. Postao je kapitalista rizika u 2001. godini i trenutno je genrealni partner u Polaris Venture Partners. Godine 1997. godini postao je saosnivač Pop!Tech.

U novembru 2010. je izabran je da vodi inovacije na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Započeo je svoj rad u januaru 2011. godine, i penzionisan kao profesor emeritus elektrotehnike i računarstva krajem 2021. godine.[12] Metkalf je 2016. godine bio ključni predavač na Kongresu lidera buduće nauke i tehnologije, 2019. je predstavio je memorijalno predavanje Bernarda Prajsa u Južnoj Africi.[13]

U junu 2022., Metkalfe je najavio da će se vratiti na MIT sa punim radnim vremenom da bi se pridružio laboratoriji CSAIL kao istraživački saradnik i računarski inženjer koji radi sa laboratorijom MIT Džulija programskog jezika.[14]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Metkalf je nagrađen „The IEEE Medal of Honor” 1996. godine za primereno i održivo vođstvo u razvoju, standardizaciji i komercijalizaciji Eterneta[15]. On je takođe 2003.[16] godine bio nagrađen od stane predsednika Buša u Beloj kući "National Medal of Technology and Innovation" za "liderstvo u invenciji, standardizaciju i komercijalizaciju Eterneta".

U maju 2007. godine, zajedno sa 17 drugih, Metkalf je uključen u Nacionalna aleju slavnih inventora za svoj rad sa Eternet tehnologijom. U oktobru 2008. godine primio je nagradu Nacionalnog računarskog muzeja za fundametalni doprinos invencijama, standardizaciji i komercijalizaciji Eterneta.

Nagrade i uspesi
Dodelio Džoel S. Engel „IEEE medalja Aleksandra Grahama Bela”, 1988 Osvojio i Gerald R. Eš
Dodelio Stefan Voznijak „ACM nagrada Grejs Mari Hoper” 1980 Osvojio i Daniel S. Broklin

Pogrešna procena[uredi | uredi izvor]

Uprkos svojim zapaženim radom u oblasti tehnologija, Metkalf je možda najviše poznat po svom netačnom predviđanju 1995. godine da će Internet pretrpeti „katastrofalan kolaps” u narednoj godini, te da će u suprotnom slučaju progutati svoje reči. Tokom svog glavnog govora[17] na šestoj Internacionoalnoj svetskoj World Web konferenciji, kopiju svoje kolumne pomešao je sa tečnošću, a potom je popio pred učesnicima[18][19]. Ovo se dogodilo nakon što je pokušao da pojede svoje reči postavljene na velikoj torti, međutim javnost nije bila spremna da to prihvati.

Metkalf je poznat po svojoj oštroj kritici otvorenih softera, Linuksa tačnije, predviđajući da će biti uništen nakon što Majkrosoft plasira na tržište Vindous 2000. godine. Takođe, 2006. godine predvideo je da Linuks i Majkrosoft neće biti u stanju da uzađu na kraj sa videom. Bob Metkalf je u televizijskom interjvjuu tvrdio da trenutni operativni sistemi neće biti u stanju da se na adekvatan način izbore sa dolazećim „video internetom”" i predlaže razvijanje novih operativnih sisitema u predstojećim godinama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dobitnici nagrada za 2008.”. Arhivirano iz originala 03. 10. 2008. g. Pristupljeno 4. 04. 2019. 
  2. ^ „Veb arhiva poznatih ljudi”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2008. g. Pristupljeno 3. 04. 2019. 
  3. ^ „Robert M. Metcalfe | IEEE Computer Society” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-06. 
  4. ^ „Inventor of Ethernet and Venture Capital Executive Bob Metcalfe to Lead Innovation Initiatives at UT ECE”. Arhivirano iz originala 2011-07-22. g. Pristupljeno 2011-01-20. 
  5. ^ Carl Shapiro and Hal R. Varian (1999). Information Rules. Harvard Business Press. ISBN 978-0-87584-863-1. 
  6. ^ Simeon Simeonov (26. 7. 2006). „Metcalfe's Law: more misunderstood than wrong?”. HighContrast: Innovation & venture capital in the post-broadband era. 
  7. ^ James Hendler and Jennifer Golbeck (2008). „Metcalfe's Law, Web 2.0, and the Semantic Web” (PDF). 
  8. ^ "Entrepreneurial Capitalism & Innovation: A History of Computer Communications from the Development of the Modem to the Early Years of the Internet, by James Pelkey, interview conducted by the author in 1988" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2020) "Only one small hitch, which is, when I showed up in June of '72 to defend my PhD thesis at Harvard, it was rejected, and I was thrown out on my ass."
  9. ^ „Internet Pioneers - Bob Metcalfe”. Ibiblio. Pristupljeno 2007-12-07. 
  10. ^ a b v g „The Legend of Bob Metcalfe”. Wired. novembar 1998. Arhivirano iz originala 2008-05-16. g. Pristupljeno 2016-11-09. 
  11. ^ Hedden, Heather Behn; Salamie, David E.; Meyer, Stephen (2010) [previous versions appeared in vol.11 and 34]. Jacques, Derek; Kepos, Paula, ur. „3Com Corporation”. International Directory of Company Histories. Farmington Hills, Michigan: St. James Press (Gale, Cengage Learning group). 106: 465. ISBN 978-1-55862-640-9. 
  12. ^ „Inventor of Ethernet and Venture Capital Executive Bob Metcalfe to Lead Innovation Initiatives at The University of Texas at Austin”. The University of Texas at Austin. 2010-11-08. Arhivirano iz originala 2010-11-21. g. Pristupljeno 2010-11-12. 
  13. ^ „SAIEE | the South African Institute of Electrical Engineers - the 68th Bernard Price Memorial Lecture | Western Cape Centre”. 
  14. ^ „Returning to MIT”. 
  15. ^ „Zvaničan sajt instituta IEEE”. Pristupljeno 3. 04. 2019. 
  16. ^ „Dibitnici nagrada za tehnologiju”. Arhivirano iz originala 12. 08. 2006. g. Pristupljeno 3. 04. 2019. 
  17. ^ „Keynote Speaker: Bob Metcalfe, Technology Pundit Extrordinaire”. Internet arhiva. Arhivirano iz originala 25. 03. 2012. g. Pristupljeno 6. 04. 2019. 
  18. ^ „Ibilbo”. Pristupljeno 6. 04. 2019. 
  19. ^ „Eating My Collapse Column”. Internet arhiva. Arhivirano iz originala 07. 11. 2006. g. Pristupljeno 6. 04. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Robert Metkalf na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Меткалф&oldid=27675359”