Robert II od Flandrije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Robert Flandrijski
Robert de flandre croisé.jpg
Robert Flandrijski
Datum rođenjacca1065.
Datum smrti5. oktobar 1111.
Mesto smrtiMo
DinastijaFlandrijska dinastija
OtacRobert I Flandrijski
MajkaGertruda od Saksonije
SupružnikClementia of Burgundy
PotomstvoBalduin VII Flandrijski
PrethodnikRobert I Flandrijski
NaslednikBalduin VII Flandrijski

Robert II Flandrijski (franc. Robert II de Flandres; cca1065.5. oktobar 1111) bio je grof Flandrije i jedan od najznačajnijih učesnika Prvog krstaškog rata.

Lik[uredi]

Još davne 1086. godine njegov je otac Robert I kao hodočasnik putovao u Jerusalim i tamo se zadržao sve do 1093. godine pomažući vizantijskom caru Aleksiju I Komninu u njegovim sukobima sa Turcima po Maloj Aziji i Anadoliji. Po povratku je upravo on bio tak koji je Vizantiji poslao kao pomoć pet stotina vitezova. Njegov sin mu je bio veoma sličan i u svakom pogledu složena ličnost koja je držala do porodičnog imena i lične časti. Kao dobar klinijak, prihvatio je sve ideje krstaškog rata, a osim toga hteo je da poput svoga oca poseti Jerusalim i time sačuva porodičnu tradiciju.

Prvi krstaški rat[uredi]

Put u Svetu zemlju (označeno žutom bojom)

U krstaški rat Robert od Flandrije je krenuo kao jedan od vođa krstaša iz severne Francuske, zajedno sa Robertom Normandijskim i Stefanom od Bloa. Učestvovao je u svim važnijim bitkama rata (Nikeja, Dorileja, Antiohija), a jedan je od krstaških vođa koji su učestvovali u oslobađanju Jerusalima 1099. godine. Učestvovao je kao komandant centralnog krila i u bici kod Aškalona koja se završila pobedom krstaša.

Nakon oslobađanja Jerusalima, Robert Flandrijski se zajedno sa Robertom Normandijskim vratio u Evropu. Za njima je pošla ogromna većina krstaša (prema rečima Alberta od Eksa oko 20.000 ljudi), tako da je u svetoj zemlji sa Gotfridom Bujonskim ostalo samo oko tri stotine viteza. U Evropi je svoje imanje našao u velikom haosu.

Značaj[uredi]

Mnogobrojni ratnici koji su se vratili iz Svete zemlje izazivali su u Evropi veliko interesovanje sa svojim pričama i relikvijama koje su donosili. Svi su ih gledali, ne samo kao heroje, već više kao neka nadnaravna bića. Petar Pustinjak je sa sobom doneo mnoštvo relikvija. Robert od Flandrije, kasnije nazvan „ćutljivi“ nije se mnogo hvalisao iako je učestvovao u svim borbama, od Nikeje pa do Jerusalima. Nije imao svoga hroničara tako da je na neki način njegov udeo u Prvom krstaškom ratu ostao zaboravljen.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Arnulf II Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
8. Balduin IV Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Rozala od Italije
 
 
 
 
 
 
 
4. Balduin V Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederick of Luxembourg, Count of Moezelgouw
 
 
 
 
 
 
 
9. Ogive of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ermentrude, Countess of Gleiberg
 
 
 
 
 
 
 
2. Robert I Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Igo Kapet
 
 
 
 
 
 
 
10. Rober II Pobožni
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Adelaida Akvitanska
 
 
 
 
 
 
 
5. Adela od Francuske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Vilijam I, grof Provanse
 
 
 
 
 
 
 
11. Konstanca od Arla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Adelaide of Anjou
 
 
 
 
 
 
 
1. Robert II Flandrijski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Herman Bilung, vojvoda Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
12. Bernard I, vojvoda Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Oda
 
 
 
 
 
 
 
6. Bernard II, vojvoda Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Heinrich I, Count of Stade
 
 
 
 
 
 
 
13. Hildegard of Stade
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Hildegard of Reinhausen
 
 
 
 
 
 
 
3. Gertruda od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Berthold of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
14. Hajnrih od Švajnfurta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Eiliswintha of Walbeck
 
 
 
 
 
 
 
7. Eilika of Schweinfurt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Heribert von der Wetterau
 
 
 
 
 
 
 
15. Gerberga of Hammerstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Irmintrudis von Avalgau
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi]