Rozala od Italije
| Rozala od Italije | |
|---|---|
 Rozala Italijanska | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Rozala od Ivreje |
| Datum rođenja | između 950. i 960. |
| Mesto rođenja | Italija |
| Datum smrti | 1003. |
| Mesto smrti | Gent, Flandrija |
| Porodica | |
| Supružnik | Arnulf II od Flandrije Rober II Pobožni |
| Potomstvo | Balduin IV Flandrijski Matilda |
| Roditelji | Berengar Ivrejski Vila od Toskane |
| Dinastija | Anskaridi |
| Kraljica Francuske | |
| Period | 996. |
| Prethodnik | Adelada Akvitanska |
| Naslednik | Berta od Burgundije |
Rozala od Italije (poznata i kao Rozala Lombardijska, Rozala od Ivreje ili Suzana od Ivreje; oko 950-960 - 1003) je bila grofica Flandrije i kraljica Francuske. Obavljala je funkciju regentkinje Flandrije 987. i 988. godine, tokom maloletstva svoga sina.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rozala (Suzana) je bila rođena između 950. i 960. godine. Bila je ćerka Berengara od Ivreje, kralja Italije (oko 900 - 966).[1] Njena majka, Vila od Toskane, bila je ćerka Bosa, markgrofa Toskane, i njegove supruge Vile.[2] Godine 968. udala se za Arnulfa II od Flandrije (umro 987. godine).[3] Nakon muževljeve smrti, obavljala je funkciju regentkinje dve godine, tokom maloletstva svog sina. Rozala se 1. aprila 988. godine udala po drugi put. Ovoga puta suprug joj je bio znatno mlađi Robert Pije (972-1031) Rex Filius Francuske. Brak je organizovao njegov otac Igo Kapet.[3] Prema nekim spornim izvorima, Rozala je svome mužu donela Montreil i Pontije u miraz.[4] Drugi izvori tvrde da joj je bilo zaveštano nasleđe na te teritorije. Nakon sklapanja drugog braka, Rozala je promenila ime u Suzana. Nosila je titulu kraljice tokom vladavine Iga Kapeta. Od 991/992. godine Rozala nije živela sa suprugom, jer je bila previše stara za njega.[3] Nije mu mogla roditi naslednika.
Nakon smrti Iga Kapeta, Robert se u potpunosti odvojio od Rozale, želeći da se oženi sa Bertom od Burgundije.[5] Taj brak, međutim, nije bio zakonit zbog previše bliskog srodstva, te se Robert 1003. godine po treći put oženio Konstancom od Arla, koja mu je rodila sedmoro dece. Rozala se nakon razvoda povukla u Flandriju, gde je umrla. Tamo je i sahranjena. Robert je zadržao kontrolu nad svojim mirazom ili prava nad pomenutim teritorijama.[3]
Potomstvo[uredi | uredi izvor]
Rozala je najpre bila udata za Arnulfa od Flandrije.[6] Sa njim je imala sledeću decu:
- Balduin IV Flandrijski (980-1035)[6]
- Matilda (umrla 995.)[1]
Iz braka sa Robertom Francuskim Rozala nije imala potomaka.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 5
- ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 59
- ^ a b v g Vasiliev 1951, str. 233–234
- ^ Poppe 1976, str. 232
- ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 11
- ^ a b Nicholas 1992, str. 44
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Nicholas, David (1992). Medieval Flanders. Longman.
- Poppe, Andrzej (1976). „The Political Background to the Baptism of Rus': Byzantine-Russian Relations between 986-89”. Dumbarton Oaks Papers. 30: 195. JSTOR 1291395. doi:10.2307/1291395.
- Vasiliev, Aleksandr Aleksandrovich (1951). „Hugh Capet of France and Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 6: 227. JSTOR 1291087. doi:10.2307/1291087.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
