Rok (mitološka ptica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rok
Rok, prikaz Edvarda Julijusa Detmolda
Lični podaci
Druga imenaRukh
Mitologija
MitologijaSrednji istok
Staništevazduh
Grupisanjemitologija
Slična stvorenjaGaruda, Simurg, feniks, Gromovita ptica

Rok je ogromna legendarna ptica grabljivica u popularnoj mitologiji Bliskog istoka.

Rok se pojavljuje u arapskoj geografiji i prirodnoj istoriji, popularizovan u arapskim bajkama i folkloru mornara. Ibn Batuta priča o planini koja lebdi u vazduhu iznad Kineskih mora, koja je bila rok.[1] Zbirka priča Hiljadu i jedna noć uključuje priče o Abd al-Rahmanu i Sinbadu Moreplovcu, od kojih obe uključuju pticu rok.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Engleska forma rok potiče preko Antoan Galand-ovog francuskog iz arapskog ruk (ruḵḵ) (arap. الرُخّ) i iz persijskog ruk (ruḵ).[2] Na oba jezika, arapskom i persijskom, reč je napisana arapskim pismom kao رخ . Uobičajene romanizacije su ruḵḵ za arapski oblik [2] i ruḵ,[2] rokh ili rukh za persijski oblik. Uprkos sličnostima i ponekad suprotnom tvrđenju, reč nije povezana sa engleskom rečju za gačac (rook) .

Istočno poreklo[uredi | uredi izvor]

Ilustracija Renea Bula

Prema istoričaru umetnosti Rudolfu Vitkoveru, ideja roka ima svoje poreklo u priči o borbi između indijske solarne ptice garude[3] [3] i zmije božanstva Naga.

Trgovci razbijaju rokovo jaje, Le Magasin pitoresque, Pariz, 1865

Zapadna ekspanzija[uredi | uredi izvor]

Slika Franca Rosela fon Rozenhofa iz 1690. na kojoj su prikazane dve ptice slične roku koje nose jelena i slona; treći hvata lava.

Rabin Benjamin iz Tudele ispričao je priču koja podseća na roka u kojoj su mornari brodolomci pobegli sa pustog ostrva umotavši se u volovske kože i pustivši grifone da ih odvedu kao stoku.[4]

U 13. veku, Marko Polo (citirano u Atenboro (1961: 32)) je izjavio

Bio je za ceo svet poput orla, ali zaista ogromne veličine; toliko veliki u stvari da su njegova pera bila dvanaest koraka duga i debela u proporciji. I toliko je jak da će uhvatiti slona u kandžama i odneti ga visoko u vazduh i baciti ga tako da se razbije na komade; pošto ga tako ubije, ptica se obrušava na njega i jede ga u dokolici.

Polo je tvrdio da je rok doleteo na Madagaskar "iz južnih regiona", i da je Veliki kan poslao glasnike na ostrvo koji su se vratili sa perjem (verovatno listovima palme rafije).[5] On izričito razlikuje pticu od grifona.

U zbirci priča Hiljadu i jedna noć rok se pojavljuje na tropskom ostrvu tokom Sinbadovog drugog putovanja. Zbog Polovog opisa, drugi su identifikovali ostrvo kao Madagaskar, koje je postalo lokacija za priče o drugim džinovskim pticama.[5] Bez sumnje, Polov opis je inspirisao Antonija Pigafetu, jednog od saputnika Fernanda Magelana, koji je napisao izveštaj o svetskom putovanju: u Pigafetovom izveštaju[6] matično tlo roka bila su mora Kine. Takvi su opisi zarobili maštu kasnijih ilustratora, poput Stradanusa oko 1590.[7] ili Teodor de Brija 1594. koji je prikazao slona koga nosi u kandžama rok,[8] ili kako rok uništava čitave brodove iz osvete za uništenje svog džinovskog jajeta, kako je opisano u petom putovanju Sinbada moreplovca. Ornitologija Ulisea Aldrovandija (1599) uključivala je drvorez roka sa slonom nalik na svinju u kandžama,[9] ali u racionalnom svetu 17. veka, rok se posmatrao kritičnije.

Racionalizovani pogledi[uredi | uredi izvor]

Naučna kultura 19. veka uvela je neke „naučne“ racionalizacije za nastanak mita, sugerišući da poreklo mita o roku možda leži u ukrašavanju često svedočene moći orla koji je mogao odneti novorođeno jagnje. 1863. Bjankoni je sugerisao da je rok ptica grabljivica (Hokins i Gudman, 2003: 1031). Nedavno ogroman subfosil orla, madagaskarski krunisani orao, identifikovan sa Madagaskara zapravo implicira na pticu grabljivicu ostrva, čija je megafauna jednom uključivala gigantske lemure i pigmejske nilske konje.[10]

Jaja Aepyornis-a, Nacionalni prirodnjački muzej, Pariz

Još jedno moguće poreklo mita su izveštaji o jajima još jedne izumrle madagaskarske ptice, ogromne slonovske ptice Aepyornis, izumrle do 16. veka, koja je bila visoka tri metra i nije letela.[11] Bilo je izveštaja o viđenjima ove ptice, barem u narodnom sećanju, kako je zapisao Etjen de Flakor 1658. godine.[5] Njeno jaje, živo ili subfosilirano, bilo je poznato još 1420. godine, kada su mornari na Rtu dobre nade pronašli jaja roka, prema natpisu na karti sveta Fra Maura iz 1456. godine, koji kaže da rok "nosi slona ili bilo koju drugu veliku životinju".[12] [13] Između 1830. i 1840. godine evropski putnici na Madagaskaru videli su džinovska jaja i ljuske jaja. Engleski posmatrači su bili spremniji da veruju njihovim iskazima jer su znali za moe na Novom Zelandu. 1851. Francuska akademija nauka dobila je tri jaja. Ona i kasniji fosili su naizgled potvrdili Evropljanima iz 19. veka da je Aepyornis bio rok, ali prava ptica ne liči na orla kako se govorilo za rok.[5]

Slon koga je odneo rok prema dizajnu Stradanusa, 1590


Pored Polovog izveštaja o roku 1298. godine, Čou Č'u-fei (周 去 非), u svojoj knjizi iz 1178. Lingwai Daida, priča o velikom ostrvu u Africi sa pticama dovoljno velikim da svoje perje koriste kao rezervoare za vodu.[14] Listovi rafijine palme možda su doneti Kublaj- Kanu pod maskom rokovog perja.[15] [16]

Neki noviji naučnici su uporedili legendarnog roka sa Hastovim orlom sa Novog Zelanda, koji je izumro oko 15. veka, ali je verovatno inspirisao maorsku legendu o Te Hokioi ili Te Hakawai.[17] Pričalo se da je to šarena ogromna ptica koja je (u nekim verzijama legende) povremeno silazila na Zemlju da odnese ljude, ali je uglavnom živela u oblacima neviđena. Mogao se čuti samo njen plač, po kome je i dobila ime. Zaista, čini se da je hokioi mitska zver inspirisana stvarnim životinjama, baš kao što je izgledalo da je bio rok. Osamdesetih godina prošlog veka otkriveno je [18] da mužjaci australijske šljuke, sićušne noćne močvarice, proizvode neočekivano glasan ričući zvuk tokom parenja.

Religijska tradicija[uredi | uredi izvor]

Majkl Drejton[uredi | uredi izvor]

Kroz 16. vek Evropljani su mogli da prihvate postojanje roka. Godine 1604. Majkl Drejton je razmatrao da su rokovi uneti na Nojevu barku.

Etiopska[uredi | uredi izvor]

Ruk je takođe identifikovan u etiopskoj svetoj knjizi Kebra Negast kao izvršilac odgovoran za isporuku blagoslovenog komada drveta Solomonu što je omogućilo velikom kralju da dovrši Solomonov hram. Za ovaj komad drveta se takođe kaže da je preobrazio stopalo kraljice Sabe od kozjeg u ljudsko. Komadu drveta koji je doneo ruk stoga je dato počasno mesto u Hramu i ukrašeno je srebrnim prstenovima. Prema predanju, ovi srebrni prstenovi dati su Judi Iskariotskom kao plata za izdaju Isusa; komad drveta postao je Isusov krst.

Uporedne mitske ptice[uredi | uredi izvor]

Druge velike mitske ptice uključuju:

  • Arapska Anka
  • Perzijski Simurg
  • Drevna priča o persijskim amrzima, besmrtnim pticama koje tresu zrelo voće sa mitskog drveta koje nosi seme svih korisnih stvari
  • Garuda na kojoj Višnu jaše je kralj ptica.[19] U jednoj priči, Simurg zauzima mesto garude.[20]
  • Mađarska Turul ptica
  • Jevrejski Ziz ili Bar Juchne
  • Fidžijski kanivatu.
  • Filipinska Minokava
  • Maorska Pouakai
  • Brazilska plava vrana
  • Finski koko (vidi orao belorepan).
  • Kineski peng
  • Američka Gromovita ptica
  • Turski Tugrul

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Fusnote[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Noted in Yule-Cordier, Cathay and the Way Thither IV (1916:146), noted by Wittkower 1938.
  2. ^ a b v roc /[phonetic transcription]/ n. Also (earlier) ✝roche, ✝rock, ✝ruc(k), ✝rukh. L16 [Sp. rocho, ruc f. Arab. ruḵḵ, f. Pers. ruḵ.] A mythical bird of Eastern legend, imagined as being of enormous size and strength (The New Shorter Oxford English Dictionary, Clarendon Press, Oxford, Volume 2 N-Z, 1993 edition, page 2614)
  3. ^ a b Wittkower noted the identification of the roc and Garuda made in Kalipadra Mitra, "The bird and serpent myth", The Quarterly Journal of the Mythic Society (Bangalore) 16 1925–26:189.
  4. ^ M. Komroff, Contemporaries of Marco Polo 1928:311f.
  5. ^ a b v g Ley, Willy (avgust 1966). „Scherazade's Island”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. str. 45—55. 
  6. ^ Or the Italian version in Ramusio's Delle navigationi et viaggi, mentioned in Rudolf Wittkower, "'Roc': An Eastern Prodigy in a Dutch Engraving" Journal of the Warburg Institute 1.3 (January 1938:255–257) p 255
  7. ^ An engraving after Stradanus is reproduced in Wittkower 1938:fig 33c.
  8. ^ De Bry's engraving is reproduced in Attenborough (1961: 35)
  9. ^ Illustrated in Wittkower 1938:33, fig. b.
  10. ^ Goodman, 1994
  11. ^ Tyson, Peter (2000). The Eighth ContinentNeophodna slobodna registracija. New York. str. 138–139. 
  12. ^ Needham, Joseph (1971). Science and Civilisation in China. Cambridge University Press. str. 501. ISBN 9780521070607. 
  13. ^ Major, Richard Henry (1868). The Life of Prince Henry of Portugal Surnamed the Navigator, and Its Results, Comprising the Discovery, Within One Century, of Half the World ... from Authentic Contemporary Documents. Biblioteca Nacional de Austria – Asher (Editor). str. 311. 
  14. ^ Pearson & Godden (2002). In Search of the Red Slave. str. 121. ISBN 0750929383. 
  15. ^ Yule's Marco Polo, bk. iii. ch. 33, and Academy, 1884, No. 620.
  16. ^ Attenborough, D. (1961). Zoo Quest to Madagascar. Lutterworth Press, London. p.32-33.
  17. ^ „New Zealand Birds”. Pristupljeno 2010-07-09. 
  18. ^ Miskelly (1987), Galbreath & Miskelly (1988)
  19. ^ Benfey, Theodore. Pantschatantra: T. Uebersetzung und Anmerkungen. str. 98. 
  20. ^ Bickell, Gustav (1876). Kalilag and Damnag. 
  21. ^ „Mount Qaf – Mythology Dictionary”. Arhivirano iz originala 31. 07. 2018. g. Pristupljeno 21. 09. 2021. 

 

Reference[uredi | uredi izvor]

Za zbirku legendi o roku pogledajte zbirku Hiljadu i jedna noć Edvarda Lejna, poglavlje; xx, beleške 22, 62
  • Bochart, Samuel, Hierozoicon, vi.14
  • Damfri, I. 414, ii. 177 seq.
  • Flacourt, E. de (1658). Histoire de la grande île de Madagascar. Paris. New edition 2007, with Allibert C. notes and presentation, Paris, Karthala ed. 712 pages
  • Goodman, Steven M. (1994). "Description of a new species of subfossil eagle from Madagascar: Stephanoaetus (Aves: Falconiformes) from the deposits of Amphasambazimba," Proceedings of the Biological Society of Washington, 107: 421–428.
  • Galbreath, Ross & Miskelly, Colin M. (1988): The Hakawai. Notornis 35(3): 215–216. PDF fulltext Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. oktobar 2008)
  • Miskelly, Colin M. (1987): The identity of the hakawai. Notornis 34(2): 95–116. PDF fulltext
  • Hawkins, A.F.A. & Goodman, S.M. (2003) in Goodman, S.M. & Benstead, J.P. (eds.): The Natural History of Madagascar: 1019–1044. University of Chicago Press.
  • Ibn Batuta, iv. 305ff
  • Kazwini, i. ~I9 seq.
  • Pearson, Mike Parker & Godden, K. (2002). In search of the Red Slave: Shipwreck and Captivity in Madagascar. Sutton Publishing, Stroud, Gloucestershire.
  • Spiegel, Friedrich, Eranische Alterthumskunde, ii. 118.
  • Yule, Heny[potrebna verifikacija] as above.
  • Allibert C., Le monde austronésien et la civilisation du bambou: une plume qui pèse lourd: l'oiseau Rokh des auteurs arabes, in Taloha 11, Antananarivo, Institut de Civilisations, Musée d'Art et d'Archéologie, 1992: 167–181

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Al-Rawi, Ahmed. "A Linguistic and Literary Examination of the Rukh Bird in Arab Culture." Al-'Arabiyya 50 (2017): 105–17. www.jstor.org/stable/26451398.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рок_(митолошка_птица)&oldid=27677854”