Рођење Венере

Rođenje Venere
Nascita di Venere

Umetnik	Sandro Botičeli
Godina	oko 1484.
Pravac	renesansa
Tehnika	Tempera na lanenom platnu
Dimenzije	172,5 × 278,5 cm
Mesto	Galerija Ufici, Firenca

Rođenje Venere (ital. Nascita di Venere) je slika nastala oko 1484. godine od strane Botičelija. Ne zna se ko je naručio čuvenu sliku koja je pripadala Đovaniju Lorencu di Pjerfrančesku Medičiju. Za njeno razumevanje postoje različita tumačenja i sva su vezana za rođenje ili pojavljivanje Venere i za klasičnu temu o Veneri Anadiomeni, boginji koja se izdiže iz morske pene. Slika je od 1815. godine izložena u galeriji Ufici u Firenci, Italija.

Kraća biografija umetnika

Glavni članak: Sandro Botičeli

Botičeli je rođen 1445. godine u Firenci, u kojoj i umire 1510. godine. Bio je učenik fra Filipa Lipija i njegova tehnika se pre svega fokusirala na liniju, dok su mu oblici bili blago osenčeni. Takođe, poznat je po specifičnom načinu upotrebe boje.

Nastanak umetničkog dela

Tokom celog srednjeg veka klasični pesnici su bili poznati, ali klasični mitovi su tek u vreme renesanse, kada je Italija strastveno pokušavala da obnovi raniju slavu Rima, postali popularni među obrazovanim licima. Za te ljude mitologija obožavanja Grka i Rimljana predstavlja nešto više od veselih i zgodnih bajki. Oni su bili toliko uvereni da su stari narodi imali neku višu mudrost da su verovali kako klasične legende moraju sadržati neke duboke i tajanstvene istine. Čovek koji je od Botičelija naručio tu sliku mora da je bio član bogate i moćne porodice Mediči. Slikaru je ili on sam, ili neko od njegovih učenih prijatelja, objasnio šta se zna o načinu na koji su stari narodi predstavljali Veneru prilikom njenog izlaska iz mora. Tim učenim ljudima priča o njenom rođenju bila je simbol tajne uz koju je na svet došla božanska poruka o lepoti.

Botičelijavi izvori za ovu sliku bili su Homer, Ovidijeve Metamorfoze i spisi njegovog učenog prijatelja Policijana, koji govore o drugoj epizodi iz mita o Veneri, kada je boginja pristala uz obale ostrva Kipar. Jasno je da je delo inspirisano neoplatonskim kulturnim ambijentom koji je dominirao Firencom u vreme Lorenca Veličanstvenog. U simboličnoj formi, predstavljeno je harmonično spajanje Materije i Duha.

Tumačenje

Leteći bogovi vetra - Zefir i Aura

Lako je zamisliti da je slikar prionuo na posao s mnogo poštovanja ne bi li ovaj mit predstavio na dostojan način. Brzo shvatamo šta se na slici dešava: Venera je izronila iz mora na školjci koju su do obale doterali leteći bogovi vetra, usred ruža koje padaju. Pošto se Venera sprema da kroči na kopno, jedna hora ili nimfa očekuje je s purpurnim plaštom. Botičelijava Venera je tako lepa da ne zapažamo neprirodnu dužinu njenog vrata, veliku spuštenost njenih ramena i čudan način na koji joj je leva ruka uzglobljena u telo. Umesto toga, spremni smo da priznamo da ove slobode, koje je Botičeli dopustio sebi u odnosu na prirodu kako bi postigao ljupke obrise, doprinose lepoti i skladu ove slike stoga što pojačavaju utisak beskrajne nežnosti i tananosti bića koje je, kao dar s neba, doplovilo do naših obala.

Figure na levoj strani predstavljaju splet vetrova Zefira i Aure koji stižu raširenih krila u vrtlogu ruža. Inspirisani su ukrasima Farneske šolje, koja se danas nalazi u zbirci Arheološkog muzeja u Napulju, ali je u to vreme bila deo porodičnog blaga Lorenca Veličanstvenog, tako da je i Botičeliju bila dobro poznata.

Melanholični pogled i držanje boginje održavaju spoznaju o prolaznosti svega postojećeg.

Literatura

• Đinaneski, Elena (2012). Veliki svetski muzeji Firenca Ufici. Beograd: Službeni glasnik. str. 52—53. ISBN 978-86-519-1253-8. 
• E.H.Gombrih (2011). Saga o umetnosti: umetnost i njena istorija, II izdanje. Laguna, Beograd. str. 263—264. ISBN 978-86-7436-4083-6. 

Spoljašnje veze

• Zvanična internet prezentacija muzeja
• Virtuelno razgledanje Galerije preko Gugl Art Projekta