Ruda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Руда (стена))

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Ruda (višeznačna odrednica).
Ruda gvožđa
Gvozdena ruda (pojasna formacija gvožđa, Minesota) koja se sastoji od magnetita kao glavnog rudnog minerala (srebrno-sive trake) i kvarca kao glavnog minerala lanca (svetle i crvene trake). Crvene trake takođe sadrže hematit; najveći deo, inače vredan mineral gvozdene rude, ne može se ekonomski povratiti jer je fino urastao u kvarc.
Ruda mangana – psilomelan (veličina: 6.7 × 5.8 × 5.1 cm)
Ruda zlata
Olovna ruda – galena i anglizit (veličina: 4,8 × 4,0 × 3,0 cm)
Zlatna ruda (veličina: 7.5 × 6.1 × 4.1 cm)
Rudarska kolica na izložbi u Istorijskom arhivu i Muzeju rudarstva u Pačuci, Meksiko

Ruda je tip stene koja sadrži minerale sa važnim elementima, uključujući metale.[1][2][3] Rude se izdvajaju putem rudarstva, nakon čega se prerađuju u vredne (korisne) elemente.[4] Kvalitet (koncentracija) rudnog minerala ili metala, kao i njegov slučajan oblik, uticaće na troškove iskopavanja rude. Cena iskopavanja mora biti usklađena sa vrednošću metala koji se nalaze u steni, i to će uticati na to koja ruda će biti dalje obrađivana a koja je lošijeg kvaliteta da bi bila vredna iskopavanja. Metalne rude su obično oksidi, sulfidi, silikati, „prirodni“ metali (kao što je bakar) koje nisu koncentrisane u Zemljinoj kori ili „plemeniti“ metali (koji ne formiraju jedinjenja) kao što je zlato. Rudna tela se formiraju od strane različitih geoloških procesa. Proces formiranja rude se naziva rudna geneza. Stepen rude odnosi se na koncentraciju željenog materijala koji sadrži. Vrednost metala ili minerala koje ruda sadrži mora se meriti sa troškovima vađenja kako bi se utvrdilo da li je dovoljno visoke vrednosti da bi je vredelo iskopavati. Metalne rude su uglavnom oksidi, sulfidi, silikati, prirodni metali poput bakra ili plemeniti metali poput zlata. Rude se moraju preraditi da bi se iz otpadne stene izdvojili elementi od interesa. Rudna tela nastaju različitim geološkim procesima koji se generalno nazivaju geneza rude.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Ležišta rude klasifikovana su prema različitim kriterijumima razvijenim proučavanjem ekonomske geologije ili geneze rude.

Hidrotermalne epigenetske naslage[uredi | uredi izvor]

  • Mezotermalne naslage zlata, predstavljene Zlatnom miljom, Kalgurli
  • Arhejski konglomerat bio je domaćin ležišta zlata-uranijuma, koji su predstavljali jezero Elliot, Ontario, Kanada i Vitvatersrand, Južna Afrika,
  • Ležišta zlata tipa Karlin, uključujući epitermalne naslage vena na zalihama

Hidrotermalno povezano sa granitom[uredi | uredi izvor]

  • Depoziti bakarnog zlata IOCG ili gvožđe-oksid, tipični za supergigantsko nalazište Olimpijske brane Cu-Au-U
  • Depoziti bakra +/- zlata +/- molibdena +/- srebra
  • Bakarno zlato povezano sa nametljivošću +/- (kalaj-volfram), korišćeno na deponijama nadgrobnih spomenika
  • Nalazišta i skarnovi hidromagmatičnog magnetita rude gvožđa
  • Nalazišta rude, bakra, olova, cinka, volframa itd

Magmatske naslage[uredi | uredi izvor]

  • Magmatične naslage nikla-bakra-gvožđa-PGE uključujući
    • Kumulirani vanadiferentni ili platinasti magnetit ili hromit
    • Kumulirane naslage tvrdog titana (ilmenita)
    • Komatiit je bio domaćin depozitima Ni-Cu-PGE
    • Podvulkanski podvodni podtip, koji su predstavili Noril'sk-Talnakh i Thompson Belt, Kanada
    • Ni-Cu-PGE koji se odnosi na nametljive materije, a predstavlja ga Voisei's Bai, Kanada i Jinchuan, Kina
    • Primeri kasernih naslaga rude nikla su Goro i Acoje (Filipini) i Ravensthorpe, zapadna Australija.

Depoziti povezani sa vulkanima[uredi | uredi izvor]

  • Ogromni sulfid (VHMS) Cu-Pb-Zn, uključujući vulkane;
  • Primeri uključuju tevtonsku bušotinu i Golden Grove, zapadna Australija

Metamorfno prerađene naslage[uredi | uredi izvor]

  • Paramagmatične naslage gvožđe-oksid-hromita u domaćinstvu serpentinita, tipične za reku Savage, rudu gvožđa Tasmanije, nalazište hromita Cobina
  • Slomljeni brežuljak tipa Pb-Zn-Ag, koji se smatra klasom prerađenih SEDEKS depozita

Sedimentne naslage[uredi | uredi izvor]

  • Trakasto formiranje gvožđa ležišta gvozdene rude, uključujući
    • Depoziti gvožđa u kanalu ili ruda gvožđa tipa pisolit
  • Ležišta ruda teškog mineralnog peska i druga ležišta smeštena u peščanim dinama
  • Aluvijalne naslage zlata, dijamanata, kalaja, platine ili crnog peska
  • Tip aluvijalnog oksida cinka: jedini primer Skorpion cink

Sedimentne hidrotermalne naslage[uredi | uredi izvor]

  • Sedeks
    • Olovo-cink-srebro, predstavljeno od Crvenog psa, reke McArthur, planine Isa itd.
    • Stratiformni volfram, predstavljen depozitima Erzgebirge, Čehoslovačka
  • Deponije cinka i olova doline Mississippi (MVT)
  • Naslage hematitne rude gvožđa izmenjene trakaste formacije gvožđa

Rude povezane sa astroblemima[uredi | uredi izvor]

  • Sudburi Basin nikl i bakar, Ontario, Kanada

Ruda, kamenac, rudni minerali, minerali lanca[uredi | uredi izvor]

U većini slučajeva, ruda se ne sastoji u potpunosti od jednog rudnog minerala, već je pomešana sa drugim vrednim mineralima i sa neželjenim ili bezvrednim stenama i mineralima. Deo rude koji nije ekonomski poželjan i koji se ne može izbeći u rudarstvu poznat je kao jalovina.[2][3] Vredni rudni minerali se odvajaju od minerala jalovine penskom floatacijom, gravitacionom koncentracijom i drugim operacijama poznatim pod zajedničkim nazivom prerada minerala[5] ili prerada rude.[6]

Rudna nalazišta[uredi | uredi izvor]

Rudna nalazišta predstavljaju akumulaciju rude kao i jedan slučaj sprecifične rudne vrste. Većina rudnih nalazišta su nazvana prema njihovim lokacijama (npr.Južna Afrika), po nekom hiru, istorijskoj ličnosti, uglednoj osobi, nečemu iz mitologije (feniks, kraken) ili po imenu kompanije koja ih je pronašla. Rudna nalazišta su klasifikovana prema različitim kriterijumima koji su rezvijeni preko izučavanja privredne geologije, ili rudne geneze.

Rudno ležište je ekonomski značajna akumulacija minerala unutar stene domaćina. Ovo se razlikuje od mineralnog resursa kako je definisano kriterijumima klasifikacije mineralnih resursa. Ležište rude je jedna pojava određene vrste rude.[7] Većina rudnih ležišta je nazvana prema svojoj lokaciji, ili po otkriću (npr. izdanci nikla Kambalda su nazvani po bušačima),[8] ili po nekom hiru, istorijskoj ličnosti, istaknutoj ličnosti, gradu ili mestu iz kojeg je vlasnik došao, nečeg iz mitologije (kao što je ime boga ili boginje)[9] ili kodno ime kompanije koja ga je pronašla (npr. MKD-5 je bio interni naziv za nalazište nikal sulfida planine Kejt).[10]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Osnovno vađenje rudnih ležišta prati sledeće korake:

  • Istraživanje kako bi se pronašao, a zatim definisao obim i vrednost rude gde se ona nalazi („rudno telo“).
  • Izvršavanje procene resursa kako bi se matematički procenila veličina i kvalitet depozita.
  • Sprovođenje studija izvodljivosti kako bi se utvrdila teorijska ekonomija rudnog nalazišta. Ovo rano identifikuje da li je opravdano dalje ulaganje u procene i inženjerske studije i identifikuje ključne rizike i područja za dalji rad.
  • Sprovođenje studija izvodljivosti kako bi se procenila finansijska održivost, tehnički i finansijski rizici i robusnost projekta i donela odluka da li će se razviti ili napustiti predloženi rudnički projekat. To uključuje planiranje rudnika za procenu ekonomski obnovljivog dela ležišta, metalurgiju i obnovljivost rude, tržišnost i isplativost rudnih koncentrata, troškove inženjeringa, mlevenja i infrastrukture, zahteve za finansiranje i kapital, kao i kolevku za analizu mogućeg rudnika, od početnog iskopavanja pa sve do melioracije.
  • Razvoj za stvaranje pristupa rudnom telu i zgradi rudničkog postrojenja i opreme.
  • Rad rudnika u aktivnom smislu.
  • Melioracija da bi se napravilo zemljište na kojem je rudnik bio pogodan za buduću upotrebu.

Trgovina[uredi | uredi izvor]

Rude (metali) sa kojima se trguje čine značajan deo međunarodne trgovine sirovinama, kako po vrednosti tako i po obimu. Rude gvožđa se prodaju između kupaca i proizvođača, mada razne benčmark cene su postavljenje između velikih rudarskih konglomerata i velikih potrošača, a to predstavlja scenu za manje učesnike. To je zato što je svetska distribucija ruda nejednaka i dislocirana od mesta najveće potražnje i od infrastrukture za topljenje.

Svetska banka izveštava da je Kina bila najveći uvoznik ruda i metala u 2005 godini, a posle njih su Amerika i Japan.[11]

Važni rudni minerali[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Guilbert, John M. and Charles F. Park, Jr.: The Geology of Ore Deposits, W. H. Freeman. 1986. ISBN 978-0-7167-1456-9. str. 1.
  2. ^ a b Encyclopædia Britannica. "Ore". Encyclopædia Britannica Online. Retrieved 7 April 2021
  3. ^ a b Neuendorf, K.K.E., Mehl, J.P., Jr., and Jackson, J.A., eds., 2011, Glossary of Geology: American Geological Institute, 799 p.
  4. ^ Hustrulid, William A.; Kuchta, Mark; Martin, Randall K. (2013). Open Pit Mine Planning and Design. Boca Raton, Florida: CRC Press. str. 1. ISBN 978-1-4822-2117-6. Pristupljeno 5. 5. 2020. 
  5. ^ Drzymała, Jan (2007). Mineral processing : foundations of theory and practice of minerallurgy (PDF) (1st eng. izd.). Wroclaw: University of Technology. ISBN 978-83-7493-362-9. Pristupljeno 24. 9. 2021. 
  6. ^ Petruk, William (1987). „Applied Mineralogy in Ore Dressing”. Mineral Processing Design: 2—36. ISBN 978-94-010-8087-3. doi:10.1007/978-94-009-3549-5_2. 
  7. ^ Joint Ore Reserves Committee (2012). The JORC Code 2012 (PDF) (2012 izd.). str. 44. Pristupljeno 10. 6. 2020. 
  8. ^ Chiat, Josh (10. 6. 2021). „These secret Kambalda mines missed the 2000s nickel boom – meet the company bringing them back to life”. Stockhead. Pristupljeno 24. 9. 2021. 
  9. ^ Thornton, Tracy (19. 7. 2020). „Mines of the past had some odd names”. Montana Standard. Pristupljeno 24. 9. 2021. 
  10. ^ Dowling, S. E.; Hill, R. E. T. (jul 1992). „The distribution of PGE in fractionated Archaean komatiites, Western and Central Ultramafic Units, Mt Keith region, Western Australia”. Australian Journal of Earth Sciences. 39 (3): 349—363. Bibcode:1992AuJES..39..349D. doi:10.1080/08120099208728029. 
  11. ^ „Background Paper – The Outlook for Metals Markets Prepared for G20 Deputies Meeting Sydney 2006” (PDF). The China Growth Story. WorldBank.org. Washington. septembar 2006. str. 4. Pristupljeno 2019-07-19. 
  12. ^ Warr, L.N. (2021). „IMA–CNMNC approved mineral symbols”. Mineralogical Magazine. 85 (3): 291—320. Bibcode:2021MinM...85..291W. doi:10.1180/mgm.2021.43. 
  13. ^ Hanor, J. (2000). „Barite-celestine geochemistry and environments of formation”. Reviews in Mineralogy. Washington, DC: Mineralogical Society of America. 40 (1): 193—275. Bibcode:2000RvMG...40..193H. ISBN 0-939950-52-9. doi:10.2138/rmg.2000.40.4. 
  14. ^ Dana, James Dwight; Ford, William Ebenezer (1915). Dana's Manual of Mineralogy for the Student of Elementary Mineralogy, the Mining Engineer, the Geologist, the Prospector, the Collector, Etc. (13 izd.). John Wiley & Sons, Inc. str. 299–300. 
  15. ^ Barite at Mindat
  16. ^ Webmineral data for barite
  17. ^ Baryte, Handbook of Mineralogy
  18. ^ „The Clay Minerals Society Glossary for Clay Science Project”. Arhivirano iz originala 2016-04-16. g. 
  19. ^ „Aluminum”. Minerals Education Coalition. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Ruda na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руда&oldid=27572778”