Ruski balet
Ruski balet je ples koji je potiče sa francuskog dvora. Kasnije se razvio u Rusiji kao posebna vrsta koncertne igre. Zbog svoje tehničke složenosti i estetske vrednosti, balet se smatra najprestižnijim oblikom plesa koji je prihvaćen širom sveta. Prvi nastup odiržan je na dvoru cara Alekseja Mihajloviča (rus. Алексея Михайлович) na Preobraženje, 17. februara 1672. godine.[1]
Baletske predstave su koreografske igre koje uključuju i mimiku uz muziku.
Reč „balet“ je izvedena je od latinske reči „ballare“, što znači ples.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Balet je oblik izvođenja plesa koji potiče iz vremena renesanse u 15. veku. Od tada, postao je široko rasprostranjen kao oblik plesa sa „sopstvenim rečnikom“. Definiše osnovne tehnike koje se koriste u mnogim drugim žanrovima igre. Od nastanka pa do današnjih dana bilo je mnogo stilskih varijacija i evoluacija. Rane varijacije uglavnom su bile vezane za geografsko poreklo. Varijacije uključuju savremeni i neoklasični balet.
Najpoznatiji baletski stil nastao je kasnije kao Romantični balet. Predstavlja stil koji se fokusira na ženskim igračima (balerinama) i naglašava tehniku tačke, tačnosti i preciznosti akrobatskih pokreta.
Balet se sastoji od koreografije koju igraju školovani umetnici. Izvodi se uz pratnju klasične muzike. Moderni baleti mogu uključivati mimiku i glumu. Izvodi se u pozorištima i koncertnim dvoranama.
Razvoj baleta[uredi | uredi izvor]
Prva ruska škola baleta otvorena je 1732. godine u Zimskoj palati u Petrogradu, današnjem Sankt Peterburgu.
francuski balet majstor, Žan Baptist (franc. Jean-Baptiste Landé), bio je osnivač prve ruske baletske škole - „Plesnu školu Imperial“, namenjene ruskim mladim plesačima. [2]
Prvi studenti bili su dvanaest dečaka i dvanaest devojčica. Cilj škole bio je formiranje prve profesionalne plesne grupe u Rusiji. Škola je postala poznata kao „Carska baletska škola“ koja je bila direktna preteča današnjeg „Mariinskog baleta“. Zatvorena je posle Revolucije, ali je kasnije ponovo obnovljena i danas je poznata pod slavnim imenom "Marijinsko balet". Iz ove škole nastali su neki od najvećih baletana kasnog 18. i 19. veka.
Balet u 18. veku[uredi | uredi izvor]
Kada se 1738. carska prestonica preselila iz Moskve u Sankt Peterburg, na predlog Žan Batista, ćerka Petra Velikog, Jelisaveta, ukazom je osnovala baletsku školu u Sankt Peterburgu. Škola je predstavljala bazu buduće baletne škole 1738. godine. Škola postoji i danas pod imenom Bagnelova Akademija. [3]
Tokom vladavine Katarina II, balet u Rusiji je stekao veliku popularnost i nastavio dalji razvoj. Povodom njenog krunisanja u Moskvi, nastup je održan u luksuznoj palati gde su prisustvovali plemići.
Žene su nosile ružičaste trikoe, špic baletanke i kratke tutue bez obzira na epohu ili mesto radnje.
Balet u 19. veku[uredi | uredi izvor]
U vreme vladavine Aleksandra I, ruski balet je nastavio svoj razvoj. Za njegov razvoj u ovom periodu zaslužan je poznati francuski koreograf Karl Didlo (franc. Charles-Frédéric-Louis Didelot), koji je u Rusiju došao 1801. godine. Pod njegovim vođstvom, u ruskom baletu izdvojili su se poznati plesači poput Maria Danilova (rus. Мари́я Ива́новна Дани́лова), Istomin Evdokija (rus. Авдо́тья (Евдоки́я) Ильи́нична Исто́мина), Anastasia Lihutina (rus. Анастаси́я Андре́евна Лиху́тина), Nikolas Goltz (rus. Николай Осипович Гольц), Ekaterina Teleshov (rus. Екатери́на Алекса́ндровна Телешева) i Vera Zubova (rus. Ве́ра Андре́евна Зу́бова) .
U vreme vladavine Nikolaja I, ruski balet i nastavio je da napreduje i održao dominantni položaj u odnosu na druge vrste umetnosti. Balet privlači svu pažnju pozorišne uprave.
Car je voleo balet i skoro nikad nije propuštao baletske igre. Zbog sukoba sa direktorom pozorišta, 1831. godine, princ Gagarin (rus. Сергей Сергеевич Гагарин) napustio je scenu u Sankt Peterburgu. Njegov odlazak je snažno se odrazio na položaj baleta u Rusiji.
Na sceni u Sankt Peterburgu pojavila se nova talentovana Evropska balerina, Marija Taglioni (ital. Maria Taglioni). Debitovala je 6. septembra 1837. godine u baletu „Silfida“ u kome je izazvala oduševljenje javnosti. Nastula je više od 200 puta. Petrograd, sadašnji Sankt Peterburg napustila je 1841. godine.
U Sankt Peterburg 1848. godine, na scenu dolazi Fani Elsler (nem. Fanny Elßler), poznata po svojoj milosti i mimici.
Posle svoje posete Sankt Peterburgu na scenu stupa, Karlota Grisi (ital. Carlotta Grisi), italijanksa balerina. Svoj najveći uspeh postigla je 1851. godine u „Žizeli“ i bio veliki uspeh, pokazujući sebe kao prvoklasnu plesačicu i glumicu. [4] U vreme vladavine Aleksandra II dolazi do širenja domaćih talenta u ruskom baletu. Jedan broj talentovanih ruskih igrača i igračica krasio baletsku scenu. Uspehu su značajno doprineli odličnim scenografi i slikari kao što su Mihaila Bočarova (rus. Михаил Ильич Бочаров), Matvej Šiškov (rus. Матвей Андреевич Шишков) i Antoni Vagner (rus. Антония Вагнер) .
Balet u 20. veku[uredi | uredi izvor]
Početkom 20. veka čuvari tradicije akademskih umetnika bili su: Olga Preobraženska (rus. О́льга Ио́сифовна Преображе́нская), Matilda Kšesinska (rus. Мати́льда Фе́ликсовна Кшеси́нская), Vera Sedova (rus. Юлия Николаевна Седова), Agripina Vaganova(rus. Агриппи́на Я́ковлевна Вага́нова), Marija Kožuhova (rus. Мари́я Алексе́евна Кожухо́ва) i Olga Spesicveta (rus. О́льга Алекса́ндровна Спеси́вцева) .
U potrazi za novim oblicima, radovi Mihail Fokin (rus. Михаи́л Миха́йлович Фо́кин) zasnovani su na težnji ka savremenoj umetnosti. Omiljeni oblik pozorišnog koreografa predstavljao je akt balerine sa jasno izraženom stilskom bojom.
Prvi čin baleta „Don Kihot“, muzike Ludviga Minkusa, dovodi do savremene verziji Alekandra Gorskog (rus. Алекса́ндр Алексе́евич Го́рский), 1900. godine.
Boljšoj balet[uredi | uredi izvor]
Boljšoj balet je međunarodno priznati klasičan balet kompanije, sa sedištem u Boljšoj teatru u Moskvi, Rusija. Osnovana 1776. godine, i bila e među najstarijim na svetu baletskim školama. Međunarodno priznanje dobio je početkom 20. veka, kada je Moskva postala glavni grad Rusije.
Rana istorija „Boljšoj baleta“ bila je veoma skromna. Uprkos tome što su u njemu nastupale mnoge poznate balerine, borio se sa reputacijom carskog ruskog baleta, današnja „Mariinski balet“ [5] u Sankt Peterburgu. Od imenovanja Aleksandra Gorskog, kao balet majstor, 1900. godine, škola je počela da razvija svoj jedinstveni identitet.
Boljšoj teatar bio je zatvoren u periodu od 2005. do 2011. godina, kada je izvršena detaljna rekonstrukcija. Zgradi je vraćen izgled koji je imala od pre sovjetskih intervencija. Vovraćena je akustika sale i dupliran je raspoloživ prostor podzemnom dogradnjom.
Marinski balet[uredi | uredi izvor]
Marinski balet je odlika klasičanog baleta. Osnovan je 18. veku i prvobitno bio poznat kao Imperial ruskog baleta. [6]
Osnovan je od strane jedne od vodećih svetskih baletskih kompanija u Mariinskom pozorišta u Sankt Peterburgu u Rusiji. [7]
Na međunarodnom planu, „Marinski balet“ nastavlja da bude poznat po svom bivšem Sovjetskom imenu Kirov baleta.
Marinski balet je matična kompanija Vaganova akademije baleta, vodeći međunarodni baletske škole. [8]
Baletske titule[uredi | uredi izvor]
- Primabalerina asoluta - (najviše zvanje za interpretatorku klasičnog baleta, dodeljeno nekoliko puta u istoriji baletske umetnosti)
- Primabalerina - (žene)
- Prvak baleta - (muškarci)
- Solista - baletski umetnik koji izvodi prve i druge uloge u predstavama ili solističke deonice (numere)
- Ansambl (muški i ženski) - baletski igrači koji igraju zajedničke scene, bez pojedinačnih deonica [9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Enciklopedija — Istorija ruskog baleta”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2011. g. Pristupljeno 21. 03. 2016.
- ^ „Baletska škola Imperijal”. Arhivirano iz originala 02. 05. 2016. g. Pristupljeno 16. 05. 2016.
- ^ Vagnelova akademija
- ^ Balet u Rusiji
- ^ Marinski balet
- ^ Imperijal
- ^ Marinski teatar
- ^ Vagnelova akademija
- ^ Baletske titule
