Ruter

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tipični kućni ili manji kancelarijski ruter sa ADSL telefonskom linijom i Eternet mrežnom kablovskom konekcijom
Ruter.

Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.[1]

Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računari čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako na primer ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.

Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mreže (engl. Default Gateway).

Ruter se na mrežnim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, a dve izlaze iz njega.

Istorija razvoja[uredi]

Pojavom prvih računarskih sistema tokom 1950-ih započelo se s umrežavanjem prvo daljinskih upravljačih uređaja i terminala preko telekomunikacijskih linija (modema). Stvaranjem lokalnih računarskih mreža krajem 1950-tih, pojavila te potreba umrežavanjem zemljopisno rasprostranjenih lokalnih računarskih mreža, radi pružanja pristupa informacijama, kao i zbog boljeg iskorištavanja računarskih sistema. Da bi se zadovoljile ove potrebe, razvijena je hijerarhijska struktura i sistem adresiranja s kojim je bilo moguće numerisati svaki čvor na nekoj mreži, dok je razmena podataka bila izvršavana preko unapred dogovorenih protokola.

Kao deo ovog hijerarhijskog sistema umreživanja, postojala je funkcija u kojoj bi spojnica između dve računarske mreže koja je izvršavala zadatak slanja podataka na ciljani čvor, i isto tako sadržavala neku vrstu funkcijskog adresara ili leksikona svih svih priključenih čvorova na mreži kao način dosezanja tog čvora u celokupnoj mreži. Za ovaj zadatak nisu postojali namenski uređaji, već su ga prvo obavljali višenamenski uređaji koji su imali posebne programe koji su vršili funkcije usmeravanja. Kasnije je ovaj zadatak preuzeo namenski uređaj. Prvi namenski usmerivači pojavili su se tokom 1960-tih oko koncepta za razvijanje nove računarske mreže ARPANET. Usmerivači su tada imali naziv engl. Interface Message Processor ili skraćeno (IMP) sa značenjem Interfejsni procesor za poruke. Ideja oko razvijanja IMPa nastala tokom jednog od niza radnih sastanka ARPANET Design Session koje je organizovala ARPA (sada DARPA). Sugestiju za razvoj IMPa dao je Vesli Klark u sastanku koji je bio održan tokom aprila 1967. godine u kojem je objasnio koncept. Na iznesene osnovne ideje radna grupa uz pokroviteljstvo ARPAe predala je koncept krajem 1967. godine Stanfordskom istraživačkom institutu (SRI) za dalje razvijanje detaljnih specifikacija. Kada je SRI je završila sa svojim radom na specifikacijama početkom 1968. godine, raspisan naticaj za izgradnju novih uređaja u julu 1967. godine. U decembru 1967. dodeljen je ugovor za proizvodnju konsultantskom preduzeću Bolt Beranek and Newman (BBN) [2]

Tokom 1970-ih mnoge firme su prodavale svoje siteme za umreživanje koji su bili uglavnom zatvorenog tipa, što je komplikovalo umreživanje sistema različitih proizvođaća. Pojavom IP kao mrežnog standarda tokom 1980-ih dovelo je do revolucije u razvoju usmerivača kroz pionirski project koji je predvodio Vilijam Jeger na Univerzitetu Stanford. Tokom 1980. godine Jeger je razvio posebni mrežni operacioni sistem i prateću sistemsku programsku podršku na računaru DEC PDP11/05. Ovim je razvijen prvi multiprotokolarni usmerivač. Njegov rad omogućio je stvaranje nove industrije, i kasnije je to omogućilo brži razvoj i širenje Interneta krajem 1980-ih i ranih 1990-ih.[3]

Način rada[uredi]

Preciznija definicija rutera je računarski mrežni uređaj koji povezuje podmreže. Tih dve ili više podmreža ne moraju da odgovaraju fizičkim priključcima na ruteru, jer jedan priključak na ruteru može imati više logičkih adresa - interfejsa. Ruter na osnovu tabele rutiranja (engl. routing table) za svaku primljeni mrežni paket određuje na koji ga interfejs prosleđuje. Podaci na osnovu kojih ruter određuje izlazni interfejs su osim odredišta, takođe i dolazna adresa i port na koji se ide. Osim statički upisanih ruta, ruteri takođe mogu i da dinamički određuju izlaze na osnovu informacija koje dobiju od drugih rutera.

Ruteri takođe mogu da u paketu koji prosleđuju promene podatak o pošiljaocu, tako da je stvaran pošiljalac nevidljiv izvan svoje mreže. Taj se postupak naziva preslikavanje adrese (engl. Name Address Translation), ili skraćeno NAT.

Korisnik računara može proveriti preko kojih rutera njegov mrežni paket prolazi zadavanjem komande TRACERT odredište, na primer TRACERT www.wikipedia.org, ukoliko je to na tim ruterima omogućeno.

Tipovi rutera[uredi]

Softverski ruteri[uredi]

Na serverima opremljenim serverskim operativnim sistemima koji imaju barem dva mrežna priključka moguće je instalirati ruterski softver. Tada će taj server određivati kuda paketi sa tih (pod)mreža idu dalje.

Na primer, na Windows 2000 serveru moguće je pokrenuti Routing and Remote Access ruter.

Hardverski ruteri[uredi]

Svaki od hardverskih rutera je u suštini računar, jer u sebi poseduje određeni softver. Neki ruteri poseduju i prave operativne sisteme u sebi.

Ruteri kod internet provajdera[uredi]

Ovi ruteri čine osnovu interneta. Namenjeni su za kontrolu saobraćaja između provajdera (edž ruteri engl. edge routers), ali i u okviru same mreže provajdera (kor ruteri engl. core routers). Kor ruteri se nalaze na samim osnovama Interneta (engl. Internet back bone).

Korporacijski ruteri[uredi]

Avaya ERS-8600

Ovi ruteri se uglavnom nalaze po većim firmama. Oni uglavnom imaju više funkcija:

D-Link bežični kućni ruter
  • obezbećuju povezanost sa drugim mrežama, odnosno Internetom,
  • rade distribuciju saobraćaja radi ravnomernog opterećenja mreže,
  • obezbeđuju rezervni izlaz sa mreže (tzv. bekap rutu)

Kućni ruteri i ruteri za male kancelarijske mreže[uredi]

Ovo su ruteri sa kojima se srećemo u manjim mrežama (engl. Small and Home Office - SOHO). Najčešće je njihova jedina funkcija da povežu kućnu/kancelarijsku mrežu sa Internetom preko provajdera. Oni vrlo često vrše i preslikavanje adresa, a ponekad je na njima instaliran i DHCP server. Takođe, neki mali ruteri u sebi imaju ugrađene i dodatne mrežne utičnice, tako da vrše i ulogu mrežnog sviča.

Ukoliko se konekcija ka internet provajderu ostvaruje preko ADSL veze, onda se takav ruter naziva ADSL ruter.

Ukoliko ruter omogućava i bežično povezivanje na njega, radi se o bežičnom ruteru - u žargonu vajrles ruter (engl. wireless router).

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Overview Of Key Routing Protocol Concepts: Architectures, Protocol Types, Algorithms and Metrics”. Tcpipguide.com. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2010. Pristupljeno 15. 1. 2011. 
  2. ^ http://www.livinginternet.com/i/ii_imp.htm IMP -- Interface Message Processor, pristupljeno 19. 11. 2015.
  3. ^ http://www.networkworld.com/article/2309917/lan-wan/lan-wan-router-man.html The creator of the multiprotocol router reflects on the development of the device that fueled the growth of networking.(engleski), pristupljeno 16. 11. 2015.

Spoljašnje veze[uredi]