Obaranje F-117 kod Buđanovaca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prvi snimci uništenog F-117 na RTS-u

Obaranje F-117 kod Buđanovaca je događaj tokom NATO bombardovanja SRJ koji predstavlja prvi i jedini potvrđeni gubitak aviona NATO alijanse izrađenog u stelt tehnologiji. Avion Američkog ratnog vazduhoplovstva Lokid F-117A Noćni jastreb sa oznakama AF 82 806 HO (baza Holoman, Novi Meksiko) je oboren 27. marta 1999. godine, četvrtog dana NATO bombardovanja, a oborio ga je 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije, kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani.[a] Avion je pogođen iz ruskog raketnog sistema S-125 Neva. Onesposobljen za dalji let, avion se srušio u ataru sremskog sela Buđanovci kod Rume.

Pilot potpukovnik Dejl Zelko je spasen 6 sati nakon obaranja.

Prethodna dejstva[uredi | uredi izvor]

Pre bombardovanja Jugoslavije, F-117 je korišćen u Američkoj invaziji Paname (Operacija Pravedni cilj) 1989. i u Zalivskom ratu 1991. godine. Tokom Zalivskog rata, 40 aviona F-117 je izvelo više od 1270 letova i izbacili su 30% od ukupnog broja preciznih navođenih projektila koji su korišćeni u ratu.[1] Postojali su nepotvrđeni izveštaji da su irački radari ponekad opažali ove avione.

Vojska Jugoslavije za vreme bombardovanja[uredi | uredi izvor]

U vreme bombardovanja, Vojska Jugoslavije je u okviru svog Vazduhoplovstva i PVO imala radare američke izrade AN/TPS-70 i AN/TPS-63, i britanski C-600, čiji je operativni opseg na centimetarskim i decimetarskim talasnim dužinama, kao i radare sovjetskog porekla koji rade na talasnim dužinama od gotovo dva metra i koji su i na velikim odstojanjima uspešno otkrivali avione sa smanjenim radarskim odrazom. Upravo su radari sovjetske izrade P-12 (ušao u upotrebu 1961) i P-18 omogućili otkrivanje letelica koje su ostalim radarima ostale nevidljive.

Velika pretnja za radarske sisteme i Protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije su bili antiradarski HARM projektili i sistemi za elektronsko detektovanje. Zbog toga su radari bili uključivani na kratko, a poruke nisu slate elektronski, već preko kurira, dok su radari i lanseri raketa često menjali svoj položaj.

Obaranje aviona[uredi | uredi izvor]

Rakete S-125 Neva (SA-3 Goa) kakvim je oboren F-117

Zapis u Ratnom dnevniku zamenika komandanta 3. raketnog diviziona 250. rbr PVO, potpukovnik Đorđe Aničić.

Na vatreni položaj stižem oko 20.30 časova. Prilazeći sredstvima prolazim pored lansirne rampe. Rakete su na pripremi, a ugao nagiba veliki. Lagani drhtaj tela, jer ne znam šta se dešava u kabini. Ulazim i sedam na mesto pomoćnika rukovaoca gađanja umesto majora Stoimenova. Dani drema oslonjen na blokove za upravljanje radom lansirnih rampi. Nema blizu ciljeva u vazduhu, ima ih na većim daljinama na raznim azimutima. Odjednom na pokazivaču osmatračkog radara, na azimutu 195 uočavam cilj, na daljini od 23 kilometra. Kažem:„Dani, ovaj ide na nas”! Ciljevi su se približavali. Na daljini 14-15 km i azimutu 210 stepeni rukovalac gađanja potpukovnik Zoltan Dani je naredio traženje cilja. Ja sam naredio „Antena”-uključeno je zračenje nišanskog radara. Tog momenta počinje igra mačke i miša. Zračimo više od 10 sekundi neuspešno tražeći cilj. Naređujem: „Prekini traženje-ekvivalent”! Posle nekoliko trenutaka Dani naređuje traženje cilja na azimutu 230, a ja momenat zračenja. Veoma brzo, za par sekundi, cilj je pronađen, točkići su škljocnuli više puta, ali operatori ručnog praćenja nisu mogli da ga prihvate. Cilj je išao u manevar velikom uglovnom brzinom. Zračili smo više od 10 sekundi. Ponovo je vreme zračenja predugačko i ponovo naređujem: „Prekini traženje-ekvivalent”!

Ponovo vidim cilj na azimutu 240 stepeni i daljini od 14 km. Cilj vrši manevar kursom, lepo se vidi na pokazivačima osmatračkog radara. Pokušavamo isti postupak treći put na azimutu 240. Točkići oficira vođenja škljocaju, operatori ga gube. Taman sam mislio da ni ovaj pokušaj neće uspeti, kada je stariji vodnik Matić uzviknuo: „Daj ga, daj ga, imam ga”! Točkići su škljocnuli i operatori su ga prihvatili. Stabilno praćenje, azimut 242 stepena, daljina 14,5 km (…) Oficir za vođenje izveštava: Azimut 250 stepeni, daljina 13 km.

Cilj uništi, metod t/t, lansiraj!, komandovao je Dani. Potmula eksplozija. Start prve rakete, posle 5 sekundi i druge. Muminović izveštava prva lansirana, prva zahvaćena, druga lansirana, druga nije zahvaćena."Kako nije zahvaćena?"- pitam i ustajem sa stolice radnog mesta pomoćnika rukovaoca gađanja naginjem se preko glave operatora praćenja po F2 da vidim ekrane oficira za vođenje. Operatori stabilno prate. Posmatram ekran oficira za vođenje raketa. Svetlosni bljesak i eksplozija prve rakete na cilju. Cilj je uništen. Naređujem: „Skidaj visoki”! Daljina 10-11 km, azimut 270 stepeni-izveštava oficir vođenja Muminović. Sedam nazad na stolicu i gledam ekran osmatračkog radara. Panika u vazduhu. Svi su se razbežali, nigde ni jednog cilja.

Posle 20-30 minuta dobijamo komandu Priprema za marš! Treba brzo napustiti lokaciju lansiranja. Premoren sam. Nisam spavao dva dana i noći.

Na radio-vestima u 22.00 časa čujemo da smo oborili F-117A. Olupina je pala u atar sela Buđanovci. Premeštaj na naredni vatreni položaj je bio vrlo brz. Euforija i moral znatno su porasli u jedinici. Svi zovu, čestitaju. Napetost je popustila. Nestalo je grča. Povratila se vera da se nešto može uraditi. Oduševljenje je vladalo u narodu okolnih sela. Svi su nas posmatrali sa velikim poštovanjem.

Spasavanje pilota[uredi | uredi izvor]

Nakon pada aviona i katapultiranja pilota pukovnika Dejla Zelka američka spasilačka misija krenula je u akciju. Spasilačka ekipa nalazila se u jednom helikopteru MH-60 i dva MH-53, a u pratnji se nalazilo 6 aviona A-10.[2][3][4]

Reagovanje[uredi | uredi izvor]

Predstavnik za štampu Pentagona Ken Bejkon je 28. marta 1999. godine potvrdio da je avion Američkog ratnog vazduhoplovstva pao 40 kilometara zapadno od Beograda. Uzrok pada nije naveden jer, prema saopštenju, zvaničnici Pentagona još uvek nisu znali da li je avion oboren ili je kvar doveo do gubitka letelice.[5]

Sudbina ostataka F-117А[uredi | uredi izvor]

Ostaci F-117 koji se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu

Američke vlasti su u nekoliko navrata zahtevale od jugoslovenskih organa da se u Sjedinjene Države vrate svi delovi i ostaci lovca bombardera F-117А.

Najveći deo ostataka oborenog aviona nalazi se u Muzeju vazduhoplovstva nadomak Beogradskog aerodroma Nikola Tesla. Po rečima zaposlenih u ovoj ustanovi u njihovom vlasništvu je 75% ostataka letelice. Takođe, jedan deo krila nalazi se u okviru stalne postavke memorijalne sobe, posvećene herojima 250. raketne brigade, u komandi te jedinice, u Beogradu na Banjici. Nepoznato je, međutim, koliki je broj delova, ali i najmodernije elektronske opreme završio van granica Srbije.

Beogradska štampa je spekulisala da su u posedu visokosofisticiranih uređaja sa ovog aviona i Rusi, ali i Kinezi koji su još tokom rata dobili ove delove. Zvanično, Beograd nikad nije potvrdio, ali ni demantovao da je omogućio Moskvi i Pekingu da dođu u posed delova F-117A. Visoki ruski zvaničnici su izjavili da su ostaci F-117A korišćeni za testiranje nove generacije antistelt tehnologije i projektila.[6]

Dokumentarni film[uredi | uredi izvor]

Pukovnik Zoltan Dani i potpukovnik Dejl Zelko su akteri filma „Drugi sastanak“.

Zeljko Mirković srpski reditelj je 2012. godine režirao i producirao dokumentarni film o ovom događaju pod nazivom „Drugi sastanak”. Priča prati potpukovnika Dejla Zelka bivšeg pilota F-117A koji putuje u Srbiju da se sastane sa pukovnikom Zoltanom Danijem bivšim komandantom raketnog diviziona koji je taj avion oborio.[7]

Obaranje F-117A u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Indeksovo radio pozorište je snimilo satiričnu pesmu „El Kondor pada” o pilotu oborenog aviona koji je verovao da je njegova misija potpuno bezbedna pošto je njegov bombarder F-117A navodno nevidljiv za radar. Pesma se nastavlja pripovedanjem o njegovom letu i obaranju od strane PVO Vojske Jugoslavije. Na kraju pesme, pilot je evakuisan uz pomoć 32 helikoptera nakon što su za njim tragali seljaci sa vilama. Pesma takođe ističe neznanje vojnika NATO-a o Kosovu, koji ne znaju ni gde se ono tačno nalazi.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nakon obaranja unapređen u pukovnika

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „[2.0] F-117 In Action”. www.faqs.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 3. 2021. 
  2. ^ http://www.nationalmuseum.af.mil/news/story.asp?id=123027457 Arhivirano 2012-08-05 na sajtu Archive.today Only stealth fighter pilot shot down during combat to speak at museum
  3. ^ http://www.f117reunion.org/sfa_newsletter/newsletter0507/Newsletter%205-07%20web_files/page0007.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. januar 2011) Interview with Lt Colonel Dale Zelko, USAF
  4. ^ http://warthognews.blogspot.com/2009/04/downed-f-117-pilot-rescuer-reunite.html Downed F-117 pilot, rescuer reunite
  5. ^ (jezik: engleski) CNN — NATO air attack shifts, aims at violence inside Kosovo — March 27, 1999, Pristupljeno 17. april 2013.
  6. ^ Russia Offers India $8 Billion Weapons Deal (jezik: engleski) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2013), Pristupljeno 17. april 2013.
  7. ^ Zelьko Mirkovič {Drugi sastanak" 2012

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Golubović, Slaviša (2016). Pad noćnog sokola. Beograd: Medija centar „Odbrana”. ISBN 978-86-335-0537-6. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обарање_F-117_код_Буђановаца&oldid=27551125”