SPAD S.VII

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
SPAD S.VII
SPAD S.VII
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina6,08
Razmah krila7,82
Visina2,20
Površina krila17,85
Prazan500
Normalna poletna705
Klipno-elisni motor1 Hispano-Suiza 8Ab(8Ас)
Snaga1 x 132 kW
Brzina krstarenja187 km/h
Maks. brzina na Hopt212 km/h
Plafon leta5550 m

SPAD S.VII (franc. SPAD S.VII) je lovački avion napravljen u Francuskoj. Avion je prvi put poleteo 1916. godine. [1] Jedan je od najznačajnijih lovaca Prvog svetskog rata. Proizvedeno je oko 500 primeraka sa motorom od 150 KS, i oko 6000 primeraka sa jačim motorom od 180 KS i krilima malo većeg razmaha. Iz njega je kasnije razvijen SPAD S.XIII[2].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Hladnjak motora sa šaluzinama aviona SPAD S.VII

Avion SPAD S.VII je konstruisao Louis Béchereau šef konstruktorskog tima firme SPAD na bazi aviona SPAD A.2 koji je ova firma razvila za potrebe ruskog Carskog vazduhoplovstva. Preduslov za ovu konstrukciju je bio sinhronizovani mitraljez za gađanje kroz obrtno polje elise i snažan i pouzdan motor, za šta je poslužio motor Hispano-Suiza 8 švajcarskog dizajnera motora Marc Birkigt-a koji je na osnovu svog projekta automobilskog motora napravio avio motor koji je mogao da razvije snagu od 150 KS.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona SPAD S.VII je bio ovalnog oblika, drvene konstrukcije sem nosača motora koji je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi. Prednji deo aviona u kome se nalazi motor i nosač motora je obložen aluminijumskim limom a ostatak dela tupa je obložen impregniranim platnom, U trupu aviona se nalazi jednoseda kabina za pilota aviona. Kokpit je opremljen svim potrebnim instrumentima za kontrolu leta i motora aviona.

Pogonska grupa: Avion je bio je opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorom sa V rasporedom cilindara, Hispano-Suiza 8A (8Ab) snage 110/132 kW. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, fiksnog koraka, čije su napadne ivice bile okovane metalnim limom. Ispred motora se nalazio hladnjak za rashladnu tečnost opremljen šaluzinama kojima se mogao regulisati protok vazduha kroz hladnjak i time obezbeđivao optimalan rad motora.

Krila su bila drvene konstrukcije sa dve ramenjače, pravougaonog oblika, presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para drvenih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Novina kod ovog aviona je bila ta što se ukrštanje zatezača nalazilo na srednjim upornicama, tako da se na taj način eliminisalo vibriranje zatezača u toku leta i time smanjivao otpor vazduha i povećavala brzina aviona. Konstrukcija repnih krila i vertikalni stabilizator su bili napravljeni od drveta presvučeni platnom.

Stajni trap je bio klasičan fiksan sa krutom osovinom, relativno velikim točkovima sa gumama visokog pritiska a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Tehničke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Najveća brzina aviona pri horizontalnom letu je iznosila 212 km/h.

Raspon krila aviona je bio 7,82 metara, a dužina trupa 6,08 metara. Prazan avion je imao masu od 500 kilograma. Normalna poletna masa iznosila je oko 705 kilograma. Bio je naoružan sa jednim 7,7 mm mitraljezom Vikers.[1]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: SPAD S.VII
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 Vikers
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prvi SPAD S.VII je stigao na Zapadni front 23. avgusta 1916., a u prve borbe je ušao već posle tri dana dok su prva obaranja ovim avionom potvrđena 1. oktobra 1916. godine. Prvi avioni SPAD S.VII su dodeljivani asovima kako bi se od njih dobila pouzdana ocena kvaliteta aviona. Ubrzo je postalo jasno da je ovaj avion bio neprikosloven u pogledu brzine, agilnosti u vazduhu i veoma stabilan u letu što mu je omogućavalo precizna gađanja i veliki broj pogodaka. Avion je imao veoma dobar uspon i izuzetnu strukturu koja mu je omogućavala da se isknjuči iz borbe poniranjem u bilo kom trenutku i u tome ga nije mogao pratiti ni jedan dotadašnji avion ni na protivničkoj niti na savezničkoj strani.

Avion SPAD S.VII se proizvodio u Francuskoj u firmi SPAD i još 6 drugih firmi, po licenci se proizvodio u Velikoj Britaniji u dve firme i Carskoj Rusiji u jednoj firmi. Zbog velikog broja proizvođača, upotrebe različitih materijala i modifikacija javila se razlika u težini i kvalitetu aviona koje su se odrazile i na tehničke karakteristike aviona ali to nisu bile neke velike razlike. Ukupno je proizvedeno 6.500 ovih aviona. Posle rata zbog svojih kvaliteta i prihvatljivih cena ovaj avion si koristile mnoge zemlje. Avion je korišćen sve do 1930. godine

Korišćenje aviona SPAD S.VII u Srbiji i Kraljevini SHS/Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

U Srpskoj avijatici, avioni SPAD S.VII su pristizali na Solunski front krajem avgusta i početkom septembra meseca 1918. godine dakle neposredno pred proboj Solunskog fronta. Srpka eskadrila je raspolagala sa 11 ovih aviona a isto toliko i francuska eskadrila. Svi ovi avioni su preživeli proboj i nastavili da pružaju podršku srpskoj vojsci do potpunog oslobođenja zemlje kada, su uključeni u sastav Vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije (VVKSHS). Od 1918 do 1926. godine ovo je bio standardni lovac da bi posle toga pa sve do 1930. godine služio u pilotskim školama kao avion za lovačku obuku pilota[3][4][5].

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Avion SPAD S.VII kao postavka muzeja.
    Avion SPAD S.VII kao postavka muzeja.
  • Avion SPAD S.VII američkog vazduhoplovstva.
    Avion SPAD S.VII američkog vazduhoplovstva.
  • Avion SPAD S.VII američkog vazduhoplovstva.
    Avion SPAD S.VII američkog vazduhoplovstva.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „SPAD S.VII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 19. 02. 2014. g. Pristupljeno 08. 03. 2013. 
  3. ^ Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  4. ^ Ciglić, Boris (2009). Krila Srbije: Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912–1920. Beograd: Infinitas d.o.o. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  5. ^ Janić & Petrović 2011

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ciglić, Boris (2009). Krila Srbije: Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912–1920. Beograd: Infinitas d.o.o. ISBN 978-86-6045-005-2. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Lučić, Dušan (1936) Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana. YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik.
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Munson, Kenneth (1976). Fighters 1914-19 Attack and Training Aircraft. Poole, Doorset: Bladford Press. 
  • Sanger, Ray (2002). Nieuport Aircraft of World War One. Ramsbury, Marlborough, UK.: The Crowood Press. 
  • Spick, Mike; Green, William; Swanborough, Gordon (2001). Illustrated Anatomy of the World's Fighters. Zenith Press. ISBN 978-0-7603-1124-0. 
  • Bordes, Gerard. "SPAD." Mach 1, L'encyclopédie de l'Aviation, Volume 8. Paris: Atlas, (1981). str. 2173-2187.
  • Bruce, J.M. "The First Fighting SPADs". Air Enthusiast, Issue 26, April - July 1981. Bromley, Kent: Pilot Press. str. 59, 61-62. ISSN 0143-5450.
  • Connors, John F., Don Greer and Perry Manley. "SPAD Fighters in Action" (Aircraft in Action No. 93). . Carrollton, Texas: Squadron-Signal Publications. 1989. ISBN 978-0-89747-217-3. 
  • Crosby, Francis (2003). A Handbook of Fighter Aircraft. London: Hermes House. ISBN 978-1-84309-444-9. 
  • Sharpe, Michael (2000). Biplanes, Triplanes, and Seaplanes. London: Friedman/Fairfax Books. стр. 270. ISBN 978-1-58663-300-4. 
  • "United States Air Force Museum Guidebook". Wright-Patterson AFB, Ohio: Air Force Museum Foundation, (1975). стр. 9.
  • Antolucci, Enzo; Matricardi, Paolo: Flugzeuge von den Anfängen bis zum 1. Weltkrieg, Falken-Verlag Wiesbaden. 1975. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

SPAD S.VII na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=СПАД_S.VII&oldid=27556994”