Sabirni logor Krakov-Plašov

Koordinate: 50° 01′ 51″ S; 19° 58′ 03″ I / 50.030833° S; 19.9675° I / 50.030833; 19.9675
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Logor Krakov-Plašov
Koncentracioni logor
Sabirni logor Krakov-Plašov
Sabirni logor Krakov-Plašov na karti Poljske
Sabirni logor Krakov-Plašov
Koordinate50° 01′ 51″ S; 19° 58′ 03″ I / 50.030833° S; 19.9675° I / 50.030833; 19.9675
MestoKrakov
Pod kontrolom Nacistička Nemačka

Plašov ili Krakov-Plašov je bio nacistički koncentracioni logor kojim su upravljale SS jedinice u Plašovu, južnom predgrađu Krakova, tokom nacističke okupacije Poljske. Većina zatvorenika bili su poljski Jevreji koji su tokom holokausta bili na meti nacističke Nemačke. Mnogi zatvorenici su umrli zbog pogubljenja, prisilnog rada i loših uslova u logoru. Logor je evakuisan u januaru 1945. godine, pre nego što je Crvena armija oslobodila to područje 20. januara[1][2].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni nacistički nemački koncentracioni logori u okupiranoj Poljskoj[uredi | uredi izvor]

Prvobitno zamišljen kao logor za prisilni rad, koncentracioni logor Plašov izgrađen je na teritoriji dva bivša jevrejska groblja. Bila je naseljena zatvorenicima tokom likvidacije Krakovskog geta, koja se dogodila 13. do 14. marta 1943. godine, prvim deportacijama Jevreja Barakenbau iz geta početkom 28. oktobra 1942. godine[traži se izvor] 1943. godine logor je proširen i integrisan u sistem nacističkih koncentracionih logora kao glavni logor.

Struktura i funkcija[uredi | uredi izvor]

Koncentracioni logor Krakov-Plašov bio je podeljen na više odeljenja. [1] Postojalo je odvojeno područje za osoblje logora, radne objekte, zatvorenike, zatvorenice i dodatnu podelu između Jevreja i nejevreja. Iako razdvojeni, muškarci i žene su ipak uspeli da stupe u kontakt jedni s drugima. Tu je bila i privatna kasarna za jevrejsku policiju logora i njihove porodice. Iako je primarna funkcija logora bio prisilni rad, logor je bio i mesto masovnih ubistava zatvorenika, kao i zatvorenika dovedenih spolja. Glavni ciljevi bili su stariji i bolesni. Nije bilo gasnih komora ni krematorijuma, pa su masovna ubistva vršena pucnjavom. [3]

Osoblje[uredi | uredi izvor]

Pod Arnoldom Bušerom, drugim zapovednikom logora, zatvorenici nisu doživeli streljanja i vešanja.[traži se izvor] Međutim, do 1943. godine logor je bio poznat po teroru.[traži se izvor] Tada je komandant logora bio je Amon Goth, SS komandant iz Beča. Nastupao je sadistički u postupanju i ubijanju zatvorenika.[traži se izvor] „Svedoci kažu da nikada ne bi započeo doručak bez pucanja na najmanje jednu osobu.“ Prvog dana Gota kao komandant logora, ubio je dva jevrejska policajca i naterao svakog logoraša da bdi.[traži se izvor] 13. marta 1943. nadgledao je likvidaciju obližnjeg Krakovskog geta, prisiljavajući one jevrejske stanovnike za koje se smatra da su sposobni za rad u logor KL Plašov. Oni koji su proglašeni nesposobnim za rad, ili su poslati u Aušvic ili streljani na licu mesta. Ljudima je rečeno da ostave decu iza sebe i da će biti zbrinuti.[traži se izvor] U stvarnosti su svi smešteni u sirotište i ubijeni. Drugi su svoju decu krišom uveli u kamp. Ako je zatvorenik pokušao da pobegne iz logora, Goth je za kaznu streljao 10 zatvorenika.[traži se izvor] Goth bi takođe pustio svoje velike Danke na zatvorenike ako mu se ne bi svideli u njihovom izrazu.[traži se izvor] Nadzirao je osoblje koje je uglavnom bilo nemačko. Uprava se sastoja od 206 ukrajinskog SS-a iz Travniki-a,[traži se izvor] 600 Nemaca SS-Totenkopfverbande (1943–1944) i nekoliko SS-ovaca, uključujući Gertrud Heise,[traži se izvor] Luise Danz i Alise Orlovski. [4]

Žene stražari su se prema zatvorenicima ponašale brutalno kao i prema muškarcima: "Kad su nas ukrcali u voz, jedna SS-ovka me udarila po glavi. Bili su tako opaki i brutalni i sadistički, više od muškaraca. Mislim da zato što su neki od njih bile žene i očekujete dobrotu, bilo je šokantno. Ali naravno, neke su bile debele, velike i ružne. [5]

Osoblje logora regrutovalo je jevrejsku policiju. Dobijali su dvostruke obroke guste supe, za razliku od standardne vodenaste supe, i pun hleb nezagađenog hleba. Međutim, privilegije su dobijali sa povećanjem bičevanja zatvorenika bičevima koje su nacisti pružali.

Got je 13. septembra 1944. razrešen položaja i SS ga je optužio za krađu jevrejske imovine (koja je prema nacističkom zakonodavstvu pripadala državi), propust da obezbedi odgovarajuću hranu zatvorenicima, kršenje propisa koncentracionog logora koji se odnose na postupanje i kažnjavanje zatvorenika i omogućavanje neovlašćenog pristupa evidenciji osoblja logora od strane zatvorenika i podoficira[traži se izvor] Upravu logora preuzeo je SS-Obersturmfuhrer Arnold Bušer. Poboljšao je ishranu zatvorenika dozvolivši jaja, šećer i mleko u prahu. [6]

Zatvorene žrtve[uredi | uredi izvor]

Život u logoru[uredi | uredi izvor]

Iako je Got bio nemilosrdan i ubijao bi zatvorenike, sa ovog balkona to nije mogao učiniti, jer to nisu dozvoljavali teren i raspored infrastrukture logora. Nekada je izlazio napolje u lov na ljude, a tirolski šešir označavao je njegove namere. To je bio signal za sezonske zatvorenike da se pokušaju sakriti. [7]

Logor je bio „radni logor“, koji je snabdevao prisilnim radnicima nekoliko fabrika naoružanja i kamenolomu. Većina zatvorenika bili su poljski Jevreji. Takođe je bio veliki broj žena i dece u poređenju sa drugim kampovima. Veliki broj mađarskih zatvorenika bile su žene. Stopa smrtnosti u logoru bila je vrlo visoka. Mnogi zatvorenici umrli su od tifusa, gladi i streljanja. Budući da su radni objekti dizajnirani za muškarce, žene su imale manje šanse za preživljavanje. Logor Plašov postao je posebno zloglasan i za pojedince i za masovna streljanja izvedena na Hujova Gorka: velikom brdu blizu logora koje se obično koristi za pogubljenja. Oko 8.000 smrtnih slučajeva dogodilo se izvan ograda logora, a zatvorenici su se kamionima prevozili tri do četiri puta nedeljno. Natkriveni kamioni iz Krakova stizali bi ujutro. Osuđeni su ušetani u rov na padini brda Hujova Gorka, naređeno im je da se skinu i stanu goli, a zatim su konačno streljani. Njihova tela su tada bila prekrivena nečistoćom, sloj po sloj. Tokom ovih masovnih pucnjava, svi ostali zatvorenici su bili prisiljeni da gledaju.[traži se izvor] Početkom 1944. svi leševi su ekshumirani i spaljeni na lomači kako bi se izbrisali dokazi o masovnom ubistvu. Svedoci su kasnije svedočili da je 17 kamiona ljudskog pepela uklonjeno sa mesta paljenja i raštrkano po tom području. [8]

Iako je hrane bilo malo, zatvorenici koji su imali bilo koji broj zlota mogli su kupiti dodatnu hranu. Takođe se razvio sistem trgovine hranom za hranu. Na primer, dva dela supe bila su jednaka pola hleba. [9]

Kada bi Goth primio obaveštenje o novoj pošiljci zatvorenika, organizovao bi deportacije za Aušvic. 14. maja 1944. Goth je naredio da se sva deca pošalju u „vrtić“. Ispostavilo se da je ovo bila preteča deportacije u Aušvic 15. maja, gde su deca bila pogubljena gasom.[10]

Goth je poverio dokumente koji se odnose na masovna ubistva i pogubljenja visokoj ženskoj pripadnici SS-a, Kommandofuhrerin Alis Orlovski. Držala je ove dokumente u svom vlasništvu do kraja rata, a zatim ih je navodno uništila. Orlovski je bila poznata po bičevanju, posebno mladih žena preko očiju. Na prozivku bi prošetala kroz redove žena i šibala ih. [11][12][13].

Spoljna pomoć[uredi | uredi izvor]

Zatvorenici su se takođe mogli u izvesnoj meri osloniti na pomoć spolja. Judiš Unterstutzungštel grupa za podršku koju su Nemci tolerisali, pružala bi zatvorenicima hranu i medicinsku pomoć. Zehneršaft je bila grupa žena koja je takođe podržavala zatvorenike. Poljska organizacija za socijalni rad poslala je hranu poljskim zatvorenicima, a neki od njih su je delili sa jevrejskim zatvorenicima. Bilo je i pojedinaca poput Stanislava Dobrovolskog, šefa krakovskog ogranka Saveta za pomoć Jevrejima, a zatvorenicima je pomagao i Tadeusz Pankievic, poznati farmaceut.

Kazne[uredi | uredi izvor]

Goth i ostalo osoblje logora kažnjavali su zatvorenike za razne akcije. Svaka radnja koja se doživljava kao sabotaža, poput krijumčarenja predmeta u logor, nepoštovanja naređenja ili nošenja dodatnog komada hrane u nečijoj odeći bilo je krivično delo za koje je predviđena smrt [14]. Zatvorenici su upozoreni da će, ukoliko pokušaju da pobegnu, biti ubijeni svi članovi njihove porodice, pa čak i nevine strance. U pogledu metoda za ubijanje, smrt vešanjem bila je omiljeni Goth-ov metod.

Nada za zatvorenike[uredi | uredi izvor]

Dok su svakodnevnim životom zatvorenika dominirali strah i izgladnjivanje, postojala su neka mesta za nadu u opstanak. Glasine o ruskom napredovanju koje bi dovele do oslobađanja logora uvek su kružile. Oskar Šindler, član nacističke stranke koja je spasila 1200 Šindlerjudena, takođe je bio ključna figura. Iako su se zatvorenici uvek plašili prevoza do Aušvica, uvek se tražio prevoz do radnog logora Brinnlitz u Čehoslovačkoj. Ovde se nalazila fabrika emajla Oskara Šindlera. Šindler je bio poznat po saosećanju sa Jevrejima. Nikada nikoga nije udario, uvek je bio ljubazan i često se smešio oko radnika. [15] Imati rođake i prijatelje koji su radili za Šindlera pružilo je veće šanse za stavljanje na spisak za prevoz.

Sakrivanje dokaza[uredi | uredi izvor]

Tokom jula i avgusta 1944. godine, izvestan broj transportera zatvorenika krenuo je iz KL Plašov za Aušvic, Šuthof, Flosenburg, Mauthausen i druge logore. U januaru 1945. godine, poslednji preostali logoraši i osoblje logora napustili su kamp maršem smrti do Aušvica. Nekoliko žena SS-ovih čuvara bilo je deo grupe koja ih je pratila. Mnogi od onih koji su preživeli marš ubijeni su po dolasku. Kada su nacisti shvatili da se Sovjeti približavaju Krakovu, potpuno su razgradili kamp, ostavljajući samo prazno polje. Sva tela koja su prethodno bila sahranjena u raznim masovnim grobnicama ekshumirana su i spaljena na licu mesta. 20. januara 1945. godine, Crvena armija je stigla i pronašla samo deo neplodne zemlje.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Većina zatvorenika i ubistava oslanja se na procene, jer je indeks kartona zatvorenika uništen tokom razaranja logora. Nekoliko posleratnih suđenja usredsređeno na zločine počinjene u koncentracionom logoru Krakov-Plašov; jedan izuzetak bilo je Goth-ovo suđenje i kasnija smrtna kazna. Zapadnonjemački tužioci su trebali istražiti ove zločine do kasnih 1950-ih.

Komemoracija[uredi | uredi izvor]

Područje u kojem se nalazio logor sada se sastoji od slabo pošumljenih brda i polja, sa jednim velikim spomen-obeležjem svim žrtvama i dva manja spomenika (jedan jevrejskim žrtvama, a drugi mađarskim jevrejskim žrtvama) na jednom obodu mesta gde je logor nekada stajao. Jevrejsko groblje, gde su nacisti uklonili sve nadgrobne spomenike, osim jednog, stoji sa strane brda na istočnom kraju logora, blizu Sive kuće. Tu ostaje vila Amona Geta. Još jedan mali spomenik, smešten blizu suprotnog kraja lokacije, stoji u znak sećanja na prvo pogubljenje (nejevrejskih) poljskih zatvorenika 1939. godine.

Verzija kampa predstavljena je u filmu Šindlerova lista (1993), o životu Oskara Šindlera. Kako je područje Plašov danas prirodni rezervat, a sa lokacije su bili vidljivi savremene visoke zgrade, režiser Stiven Spilberg preslikao je kamp u obližnjem kamenolomu Liban, koji je tokom rata takođe služio kao radni logor. [15]

Svake godine završna je tačka Marša sećanja koji učestvuje sredinom marta da bi se iskazalo poštovanje žrtvama Holokausta. [16]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b The Plaszow Camp Arhivirano 2014-03-16 na sajtu Wayback Machine www.holocaustresearchproject.net
  2. ^ «Plaszow Forced Labour Camp» Death camps
  3. ^ Weitz, Sonia (1993). I promised I would tell. Brookline, Mass: Facing History and Ourselves. p. 37.
  4. ^ "Alice Orlowski, Auschwitz Trial". Photo Archive. Yad Vashem The Holocaust Martyrs' and Heroes' Remembrance Authority. 2011. Retrieved 17 May 2014.
  5. ^ Brechner 1994, str. 151
  6. ^ Nelken, Helina (1999). And Yet, I Am Here!. University of Massachusetts Press. str. 216. ISBN 9781558491564. 
  7. ^ Wieliński, Bartosz T. (10 July 2012). "Amon Göth myśliwy z KL Płaszów" [Amon Göth, the hunter of KZ Płaszów]. Gazeta Wyborcza (in Polish). Agora SA. Retrieved 17 May 2014.
  8. ^ Plaszow – Krakow Forced Labour Camp". Holocaust Education & Archive Research Team. 2 April 2008. Archived from the original on 2 April 2008.
  9. ^ Novac, Ana (1997). The Beautiful Days of My Youth: My Six Months in Auschwitz and Plaszow. New York: Henry Holt. str. 76. ISBN 978-0-8050-5018-9. OCLC 952334811. 
  10. ^ Megargee, Geoffrey P. "KRAKAU-PLASZOW MAIN CAMP." The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945. . Bloomington: Indiana University Press. 2009. str. 865.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ Brown, Daniel Patrick (2002). The Camp Women: The Female Auxiliaries Who Assisted the SS in Running the Nazi Concentration Camp System. Atglen, PA: Schiffer. str. 185. ISBN 0-7643-1444-0. 
  12. ^ Wiesenthal, Simon (1989). Justice Not Vengeance. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-79683-1. 
  13. ^ Graf, Malvina (1989). The Krakow Ghetto and the Plaszow Camp Remembered. University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-0905-6. 
  14. ^ Hanley, Craig (2007). William & Rosalie: a Holocaust testimony. Denton, Texas: University of North Texas Press. p. 39.
  15. ^ a b Brechner 1994, str. 296
  16. ^ „Narodowy Instytut Dziedzictwa: Rejestr zabytków nieruchomych — województwo małopolskie” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 01. 03. 2018. g. Pristupljeno 02. 07. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brechner, Elinor J. (1994). Schindler's Legacy. Hartmannsworth, UK: Plume. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сабирни_логор_Краков-Плашов&oldid=26996839”