Savantizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savantizam
Znak beskonačno u duginim bojama, simbolično prikazuje raznolikost u spektru autističkih poremećaja.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostPsihijatrija
Pedijatrija
MKB-10F84.0
MKB-9-CM299.00
OMIM209850
DiseasesDB1142
MedlinePlus001526
eMedicinemed/3202 ped/180

Savantizam, često nazivan i sindrom savanta je urođeni ili stečeni mentalni poremećaj u razvoju mozga, iz kojeg se kod osobe sa tim poremećajem - savanata (po kojima je ovaj pojam dobio naziv), razvija „nedosežan“ nivo umnih sposobnosti ili talenata u jednoj ili više oblasti. Njihovi spektakularni talenti su zapravo skup bogatih fino razlučenih sposobnosti širokog spektra, od apsolutnog pamćenja, preko fascinantne sinestezije do munjevitog računanja.

Iako postoj izvesna zajednička povezanost sa autizmom, zvanična psihologija i medicina ih ne grupišu u istu grupu, a i u MKB,[1] ICD-10[2] i DSM-V.[3] savantizam nije svrstan u grupu bolesti. Termin poremećaj za savantizam i druge mentalne poremećaje koristi se u navedenim klasifikacijama kako bi se izbegli veći problemi upotrebom termina kao što je bolest ili bolesno stanje. „Poremećaj“ možda nije potpuno adekvatan termin, ali se on koristi da kod savanata implicira postojanje klinički prepoznatljivog skupa simptoma ili ponašanja povezanih u većini slučajeva sa problemima interferencije sa ličnim funkcijama. Zato socijalna devijacije ili unutrašnji sukobi, bez ličnih disfunkcije, nisu a uključene u mentalni poremećaj koji definisan u ovim klasifikacijama.

Savante „krase“, savantizmom izazvane, takve vrhunske sposobnosti koja su nalik ostrvima u moru mnogo širih mentalnih smetnji. Ovi jako retki ljudi, istovremeno tragično pogođeni i nadljudski nadareni svojim osobenim mentalnim sklopom, možda u budućnosti mogu biti bitan faktor u otkrivanju mnogih složenih moždanih sposobnosti upletenih u „normalnom“ funkcionišućem umu prosečnog čoveka. Jer je sa takvom konfiguracijom uma kavu savanti poseduju, u sticanju saznanja, njima je na raspolaganju bogatija i nadasve atipična „kutija sa alatom“ od percepcionih procesa, misaonog toka pa sve do logičkog rasuđivanja i zaključivanja o prirodi sveta, koju poseduje većina osoba, koju treba otkriti i istražiti.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Benjamin Rush (na slici Charles Willson Peale-a iz 1783) prvi je opisao savant-idiote
Kim Lorens Pik jedan od američki savanta, poznat kao „megasavant“ jer je imao je izuzetno pamćenje, ali je imao i društvenih problema, verovatno zbog poremećaja u razvoju povezanim sa urođenim anomalijama mozga. Bio je inspiracija za lik Rejmonda Bebita kojeg igra Dastin Hofman u filmu Kišni čovek.

Prvi opis savantizma ili savanata-idiota, datira iz 1789, kada ja američki lekar Benjamin Rush, koga smatraju ocem američke psihijatrije, opisao veštine jednog psihijatrijskog bolesnika koji je mogao da izračuna starost nekog lica u sekundama.

Skoro 100 godina kasnije, J. Langdom Down (poznat po otkriću Daunovog sindroma) tokom 1887. prvi je stručno opisao ovaj poremećaj i počeo sa upotrebom termina „idiot-savant“ za osobe kod kojih je uočio pojavu istovremeno prisutnog niskog ukupnog kognitivnog funkcionisanja i određene veštine iznad proseka. Daun je ovaj termin skovao od termina idiot, kojim su označava ne osobe niske inteligencije i termina savant (od francuske reči savoire-mudar) da opiše nekoga ko je imao izuzetnu memorije, ali sa velikim defekt u razmišljanju. Ovaj termin danas se malo koristi zbog svojih neprimerenih konotacija, a termin savantizam ili savant sindrom je danas manje ili više usvojen. Drugi termin, autističan savant, takođe je u širokoj upotrebi, ali to može da bude dosta neprikladno. Iako postoji jaka povezanost sa autizmom, u praksi svakako nije slučaj da su svi savanti autistični.

Godine 1943, Leo Kanner, prvi je u svom izveštaju o autizmu pomenuo „neverovatan rečnik, odlično pamćenje i tačno ponavljanje složenih obrazaca i sekvenci brojnih podataka“ kod nekih osoba sa autizmom.“

Tako su skoro više od 200 godina (sve do 1983 godine) objavljivane samo studije neverovatnog poremećaja (savantizma) samo kod izolovanih slučajeva, kada se pristupilo prvim sistematizovanim eksperimentima kako bi se odredili mogući uzroci i prevalencija ovog fenomena uočenih kod autizma.

Međutim, u poslednje vreme, novi pristupi u proučavanju inteligencije koji je započeo Hauard Gardner, treba da da objašnjenje za ovaj sindrom ili definiše njegove moguće uzroke. Tako je paradoksalno proučavanje ove male populacije savanata od strane stručnjaka postalo prava glavobolja za teoretičara inteligencije, koji bi u budućnosti trebalo da pokušaju da se uklope zagonetno kognitivno funkcionisanja kao opšti obrazac ponašanja male grupe ljudi sa posebnim umnim sposobnostima i kognitivnim viteštvom u matematici, muzici, poeziji, itd, koji ponekad ne mogu da se sete imena članova porodice, ili nisu u stanju da se samostalno snalaze u svakodnevnom životu.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Savantizam je kombinacija niskog oblika kognitivnog funkcionisanja (sa mentalnom retardacijom obično umerenom do jako izraženom), i jedne ili više izuzetnih sposobnosti. Do sada, priroda talenata opisana u ovom mentalnom poremećaju, kod različitih osoba veoma varira. Najčešće je to muzički talenat, veština računanja u matematici, umetnički talenat slikanja ili komponovanja, književni talenat u poezija, izuzetna sposobnost pamćenja ili neki drugi talenti. Međutim, ponekad se ovi talenti kod savanata sastoje od veoma izolovanih i specifičnih veština čije poreklo je veoma teško objasniti; na primer, kod savanta koji nije sposoban da izračunava pojedinačne stavke u svakodnevnoj kupovini, ali je u stanju da odgovori, sa izuzetnom brzinom i preciznošću, na pitanja kao što su: „koji je dan u nedelji bio 20. mart, 1920 ili koji će dan biti 7. juna, 2088?“[5]

Ne postoji saglasnost o tome koliko ljudi u svetu poseduje ove veštine.[6] Procene se kreću od izuzetno retkog broja, do svega 50 slučajeva urođenog savantizma koji su trenutno prijavljeni.[7][8]

Prema drugim izvorima prevalenca savantizma je jedan slučaj u 2.000 ljudi sa kognitivnim deficitom. Njegova incidenca raste na jedan od 10 slučajeva sa autizmom.[8]

Procenjuje se da je oko 50% slučajeva savantizma iz autističnog spektra mentalnih poremećaja, a drugi 50% iz populacije sa smetnjama u razvoju i povreda centralnog nervnog sistema. Iako se procenjuje da je učestalost savantizma u autističnog populaciji oko 10%, njegova učestalost u populaciji sa invaliditetom (što je on veći i savantizam je mnogo veći) verovatno manje od 1%. Ipak, treba reći da postoji dilema oko ovih procenata učestalosti savantizma koja proizilazi iz načina na koji je on definisan i opisan.

Učestalost savantizma je nešto veća kod muškaraca nego kod žena. Muško-ženski odnos kod savanata je 6:1,[9] što je nešto drugojačije nego kod autizma u kome je muško-ženski odnos 4,3:1.[10]

U britanskoj studiji iz 1999. nakon anketiranja 137 roditelja autistične dece utvrđeno je da 28% smatra da su njihova deca ispunila kriterijume i da poseduju neku od veština savanata, koje su definisane kao veština ili moći koje su na na nivou koje bi bile neuobičajene čak i za normalne ljude.[11]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Šta je uzrok ovom poremećaju nije poznato, jer kod ispitanih savanata nije pronađena nikakva zajednička osobina u građi, odnosno oštećenju mozga. Zajedničko im je da svi imaju različite sposobnosti, ili da većina poseduje samo jednu neobičnu sposobnost, mada postoje i oni koji ih imaju više. Iako je građa mozga u potpunosti proučena i razdvojena na sastavne delove, sistem moždanih funkcija u celini - još je tajna, pa je zato i funkcija mozga savanta nepoznata.

Prema istraživaču Daroldu Trefertu sa Univerziteta Viskonsin, koji se preko tri decenije bavi izučavanjem Savanta, ovo stanje može biti genetsko ili - stečeno (izazvano povredama mozga ili bolešću). A što se tiče autizma po Trefertu sve autistične osobe nemaju sindrom savanta, niti svi savanti imaju autistični poremećaj.

Prema tvrdnjama Alena Snidera veštine savanata su latentne u svima nama. Njegova hipoteza je da savanti imaju privilegovan pristup nižem nivou, manje obrađenih informacije, pre nego što se one upakuju u holistički koncept i smislene etikete. Zahvaljujući neuspešnoj top-down inhibiciji, savanti mogu da pristupe informacijama koje postoje u svim delovima našeg mozga, a koje su obično izvan naše svesti. Ovo objašnjava kako veštine savanata spontano nastaju u inače normalnih ljudi, i zašto takve veštine mogu biti veštački izazvana niskim frekvencijama ponavljajućih transkranijalnih magnetnih stimulacija.

Na ove sposobnosti i veštine savanata prema Alenu S. takođe ukazuje i činjenica da autistični savanti atipično i bukvalno poseduju sposobnost da se koncentrišu više na delove nego na celinu što im pruža prioritet u pristupu pojedinim grupama informacija za rešavanja problema, kao što su one koje zahtevaju razbijanje kognitivnog načina razmišljanja. Tako se strategija izgradnje od delova prema celini može smatrati osnovom veština tzv. autističnih genija. Za razliku od zdravog uma, koja ima ugrađena očekivanja sveta (unutrašnjeg reda), autističan um mora prvo pojednostaviti svet usvajanjem stroge rutine (eksternim redom).[12][13]

Moguće objašnjenje nudi i Ljudmila Lotvina psiholog iz Minhena:

Zdrav mozak ima mehanizam „skladištenja“ - odnosno formiranja miliona „kutija“ sa informacijama. Mozak ume da pomeri u odgovarajuću „kutiju“ ono što je neophodno u sadašnjem trenutku i - ništa više. Kod savanta verovatno ne postoji takav mehanizam - oni žive u skladištu svojih sećanja, u okruženju svojih „blaga“, bile to brojke, matematičke strukture, slike, zvuci ili reči.

Šta god bilo tačno u ovim teorijama, jedno je samo sigurno da savanti sa takvom konfiguracijom uma, u saznajnom pogledu, imaju na raspolaganju daleko bogatija i, nadasve, atipičnije tehničke i druge procesualne sposobnosti od tehnika i procesa koje se obavljaju u mozgu kod najvećeg broja ljudi.

Teorije savantizma[uredi | uredi izvor]

U literaturi su navedene brojne pretpostavke o nastanku ovog stanja poput:

1. Teorije deficita u izvršnim funkcijama i apstraktnom mišljenju
2. Teorije disfunkcija leve hemisfere mozga

Od vremena kada su Broka, Vernike, Lipman i drugi neurolozi „lokalizacionističke“ orijentacije postavljali prve hipoteze o organizaciji nekih kognitivnih funkcija (jezika, praksije itd.), do danas, formirana je velika baza podataka na osnovu kojih različite vidove mentalnih procesa vezujemo za određene oblasti, pre svega, moždane kore. Do nje je dovelo više od jednog veka ekstenzivnog istraživanja efekata moždanih ozleda na ponašanje. Opšte poznate činjenice - na primer, da je leva hemisfere, dominantna za jezičke sposobnosti ili da su osnovni mehanizmi vizuelne obrade locirani u okcipitalnoj kori - rezultat su upravo ovih studija.[14]

Logika ovog pristupa je jednostavna. Ako određena mentalna funkcija zavisi od procesa koje obavlja izvesna moždana struktura, onda će oštećenje ove strukture dovesti do selektivnog poremećaja u ponašanju, odnosno, realizaciji funkcije. U tom smislu, moždana ozleda se posmatra kao faktor koji eliminiše ili remeti procese obrade na kojima se ta funkcija zasniva.[14]

3. Teorije veće razvijenosti proceduralne memorije

Džejms Makgauh, koji istražuje slučaj Boba Petrea - tvrdi da je poznato da su kod autista sa superpamćenjem neki delovi mozga veći nego kod običnih ljudi, i da to može biti uzrok veće razvijenosti proceduralne memorije.[14]

4. Teorija Ejdetske sveste ili ejdetske slike

To je neobično živahan subjektivni vizuelni fenomen, koji se karakteriše predstavama objekta koji više nisu objektivno prisutni. Eidetske osobe se ponašaju kao da su zaista videle taj objekat, bilo zatvorenim očima ili dok gledaju neku površinu koja im služi kao pogodna podloga za pozadinu slike. Takve osobe opisuju sliku kao da je i dalje ona prisutna, a ne kao da se pozivaju na prošle događaje. Učestalost ejdetske svesti koja može biti prisutna kod savanta, veoma je mala kod dece (2-10 procenata) i gotovo nepostojeća kod odraslih.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lista bolesti klasifikovanih prema MKB-10”. Arhivirano iz originala 17. 01. 2010. g. Pristupljeno 16. 09. 2014. 
  2. ^ ICD 10 Codes For Psychiatry Pristupljeno 17. 9. 2014.
  3. ^ „APA Diagnostic Classification DSM-V-TR”. BehaveNet. BehaveNet Inc. Pristupljeno 13. 9. 2014. 
  4. ^ Snyder, A. (2009-05-27). „Explaining and inducing savant skills: Privileged access to lower level, less-processed information”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 364 (1522): 1399—405. PMC 2677578 Slobodan pristup. PMID 19528023. doi:10.1098/rstb.2008.0290. .
  5. ^ Heavey, L.; Pring, L.; Hermelin, B. (1999): A date to rememeber: the nature of memory in savant calendrical calculators. Psychological Medicine, 29, 145-160.
  6. ^ Savant Syndrome, Dave Hiles
  7. ^ Yant-Kinney, Monica (20. 08. 2012). „An artist is born after car crash”. The Inquirer. Philadelphia. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  8. ^ a b Treffert, D. A. (2009). „The savant syndrome: An extraordinary condition. A synopsis: Past, present, future”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 364 (1522): 1351—7. PMC 2677584 Slobodan pristup. PMID 19528017. doi:10.1098/rstb.2008.0326. 
  9. ^ Treffert, Darold. A Visual Feast
  10. ^ Newschaffer CJ; Croen LA; Daniels J (2007). „The epidemiology of autism spectrum disorders” (PDF). Annu Rev Public Health. 28: 235—58. PMID 17367287. doi:10.1146/annurev.publhealth.28.021406.144007. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 09. 2013. g. Pristupljeno 17. 09. 2014. 
  11. ^ Howlin, P.; Goode, S.; Hutton, J.; Rutter, M. (2009). „Savant skills in autism: Psychometric approaches and parental reports”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 364 (1522): 1359—1367. PMC 2677586 Slobodan pristup. PMID 19528018. doi:10.1098/rstb.2008.0328. Generalni sažetak – The Economist (16. 04. 2009). 
  12. ^ Murray, S. 2008 Representing autism. Culture, narrative, fascination. Liverpool, UK: Liverpool University Press
  13. ^ Rosch, E. 1978 Cognition and categorization. Hillsdale, NJ:Lawrence Erlbaum.
  14. ^ a b v N. Krstić, Uvod u neuropsihologiju, odabrane teme (2011)
  15. ^ Encyclopædia Britannica, 2015. Psychology Eidetic image

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Frith, U. (1989) Autism: Explaining the enigma. Blackwell.
  • Happé, F. (1994) Autism: An introduction to psychological theory. UCL Press.
  • Hermelin, B. (2001) Bright Splinters of the Mind: A personal story of research with autistic savants. Jessica Kingsley Publishers.
  • Hockney, D. (2001) Secret Knowledge: Rediscovering the lost techniques of the old masters. Thames & Hudson.
  • Sacks, O. (1986) The Man Who Mistook His Wife for a Hat. Picador.
  • Sacks, O. (1995) An Anthropologist from Mars. Picador.
  • Schopler, E. & Mesibov, G.B. (1995) Learning and Cognition in Autism. Plenum Press.
  • Selfe, L. (1977) Nadia: A case of extraordinary drawing ability in an autistic child. Academic Press.
  • Smith, N.& Tsimpli, I.-M. (1995) The Mind of a Savant: Language learning and modularity. Blackwell.
  • Treffert, A.D. (1989) Extraordinary People. Bantam.
  • Treffert, A.D. & Wallace, G.L. (2002) Islands of Genius. Scientific American, (June), p. 60-69.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савантизам&oldid=27440701”