Sava Tekelija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sava Tekelija
Sava Tekelija by Mor Than.jpg
Sava Tekelija
Datum rođenja(1761-08-28)28. avgust 1761.
Mesto rođenjaArad
Habzburška monarhija
Datum smrti21. septembar 1842.(1842-09-21) (81 god.)
Mesto smrtiPešta
Austrijsko carstvo

Sava Popović Tekelija (Arad, 28. avgust 1761Pešta, 21. septembar 1842) je bio prvi Srbin doktor prava, osnivač jedne od najvećih zadužbina izvan Srbije - zavod Tekelijanuma, predsednik Matice srpske, plemić, carski tajni savetnik i "zlatne ostruge vitez"[1], pravnik, filantrop i ktitor.[2]

Godine 1831.[3] pored navedenih titula Sava je i "Slavnih Komitatov Arada, Čanada, Čongrada, Torontala, Temeša, Bihara i pročaja (drugih) Tabuli Sudejskija prisjedatelj" (član) i "Getinskoga Učenog Sodružestva" član.

Primetio je književnik esteta Veljko Petrović, za velikana Savu Tekeliju: bio je poslednja figura starinskog srpskog velikaša, a, u isti čas, i prva, izrazita figura modernog našeg čoveka.[4]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Potiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi. Naziv Tekelija srpski istoričar Aleksa Ivić vezuje se staro selo Tukulja na Čepelskoj dunavskoj adi, nadomak Budimpešte, gde su izgleda nekad živeli Srbi Popovići.

Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je tada postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini (bratu Ostoji i njegovoj porodici) i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine zbog junaštva za vreme Rakocijeva ustanka.[5] Nekoliko godina nakon toga Popović, kao deo prezimena se gubi.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Izložba u Beogradu

Sava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija). Bio je sin Jovana Tekelije graničarskog oficira (poručnika) i ugarskog spahije i Marte rođ. Nenadović, sinovice mitropolita Nenadovića.[6]

Sava je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je zatim učio u Budimu. Studira mađarska prava u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara koji nisu bili profesori univerziteta.[7][8][9] Sava se 1787-1788. godine bavio u Rusiji, gde je na poziv strica ruskog generala Petra Tekelije otišao.[10] Stric je prvo želeo da ga učini svojim naslednikom, ali od sporazuma nije bilo ništa. Mladi Tekelija je iskoristio priliku da obiđe Rusiju i njene gradove, Moskvu i Sankt Petersburg. Tokom 1779. i 1780. godine boravio je u Budimu slušajući filozofiju i učeći da crta. Uspešno se bavio crtanjem do kraja života. Voleo je da slika portrete i pejzaže.[7] Pokušao je u Beču da se upiše na Inženjersku akademiju, ali nije primljen jer je bio prestar. U Beču je izučavao prirodne nauke (pre svega anatomiju, hemiju i botaniku), matematiku, svirao je na flauti. Paralelno je učio više jezika (francuski, italijanski i španski), tako da se za njega može reći da je bio poliglota.[9][7]

Grb Save Tekelije

Karijeru je mladi Tekelija počeo u državnoj upravi 1790. godine, kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Bio je kasnije više županijskih skupština "prisjedatelj" (član). Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. godine podnosi ostavku na državnu službu i 1802. godine napušta politički život. Povlači se u Arad, u svoju kuću kao i na svoja imanja, za koja su se njegovi roditelji 26 godina sudili, da bi ih osiromašene povratili. Nosio je plemićki predikat: "Ot Vizeša i Kevermeša".[11] Sava je nasledio od oca pustaru Kevermeš sa 4374 jutra, i na Vizešu imao još 1898 jutara zemlje. To vlastelinsko dobro je predstavljalo kapital od 250.000 f. Osim toga imao je u kućama, magazinu, vinogradima, "marvi" i vinu još vrednost od 130.000 f. Njegov kapital je prema tome iznosio oko 400.000 f. Pod stare dane Sava je pomenute pustare ustupio svojim sinovcima, pod uslovom da mu svaki po 15.000 f. godišnje isplaćuje kao nadoknadu.[12]

Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za svoj narod. Posebno se zainteresovao za njegovu sudbinu kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića, sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.

Grob Save Tekelije u Crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla u Aradu

Izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske kada je imao 77 godina. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj. U Galeriji Matice srpske čuva se njegova "Poklon-zbirka" (1843) koju su činili 11 portreta članova porodice i album crteža koji je Sava izradio tokom svojih putovanja po srednjoj Evropi.[13]

Sava je 1813. godine namerio da se ženi, da bi se familija održala. Oženio se nakon mnogo biranja, kada se vratio sa Bečkog kongresa. Njegova izabranica bila je mlada Amalija Bezeg, iz sela Hajnik, kod mesta Ribara, u Zomoljskoj županiji. Bila je to luteranka iz pomađarene slovačke porodice,[14] sa kojom se "slabo razumeo". Uzeo ju je za ženu, iako mu se nije svidela, jer mu je navodno dosadilo traženje. Ubrzo po sklapanju braka, između njih se izrodio razdor koji je doveo do toga da Sava 1821. godine zatraži sudski razvod braka. No dobije nepovoljnu presudu, i tako je bio kod žene bez žene i ostane kod supruge bez dece. Sudska parnica se vodila još deset godina, do 1830. godine uz velike neprijatnosti i trošak.[12]

Znameniti Srbin umro je iznenada i bez dužeg bolovanja ("posle četiričasne bolesti") sa 88 godina 21. septembra 1842. godine u svojoj kući u Aradu.[1]. Grob mu se nalazi u crkvi Sv. Petra i Pavla u Aradu. Ovu crkvu (prvobitnu) zvanu "Tekelijina", je izgradio njegov pradeda oberkapetan Jovan, odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Sava je tu crkvu dograđivao i ukrašavao - dodao visoki zvonik i zvono (1822).[15] Tekelije su bili ktitori crkve Sv. Petra i Pavla, sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. godine,[16] i to smrću Savinog sinovca Petra Tekelije u Beču.

Prosvetiteljska misija[uredi | uredi izvor]

Bista Save Tekelije ispred Matice srpske u Novom Sadu

Sava Tekelija je prosvetiteljsku misiju ostvario na najbolji mogući način. Njegova disertacija je bila dokaz da i mali narodi imaju svoje mesto u svetu nauke. Bio je jedan od najvećih srpskih dobrotvora. Deo imovine, koja se uvećavala vremenom, izdvajao je u prosvetne svrhe. Godine 1796. drži Tekelija govor Arađanima, pozivajući svoje sugrađane da stvore fond iz kojeg će se omogućiti školovanje srpske dece, a 1798. godine objavljuje taj govor u posebnoj knjižici Jednog Arađanina načertanije.[17] Godine 1810, on i njegovih 12 sunarodnika iz Arada osnovali su fond za pomaganje srpskih učenika. Naučna i prosvetiteljska misija Save Tekelije se u velikoj meri podudarala sa ciljevima osnivača Matice srpske.[7] Tekelija je znao da je potrebna snaga uma i razuma da bi srpski narod mogao da se meri sa ostalim naprednijim narodima. On je udario temelj savremenom obrazovanju ulažući u obrazovanje ljudi.[18]

Zavod Tekelijanum[uredi | uredi izvor]

Tekelijanum u Budimpešti

Svoju zadužbinu Tekelijanum Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina, koju je ostavio svome narodu, obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. Sava je zavodu zaveštao i svoje knjige, pa je tako Tekelijanum imao svoju biblioteku od samog osnivanja. Tekelijina biblioteka se i pre osnivanja đačkog internata spominje kao značajna zbirka knjiga u privatnom vlasništvu. Ta zbirka je više puta bila seljena da bi posle Drugog svetskog rata konačno bila smeštena u Biblioteku Matice srpske.[19]Matica srpska i Tekelijanum su vremenom postali središte kulturnog i naučnog života učenih Srba.[7] Danas se sve publikacije iz biblioteke Save Tekelije (1984 publikacije) i biblioteke Tekelijanum (7114 publikacija) čuvaju u Odeljenju stare i retke knjige i legata Biblioteke Matice srpske.[20] Tako je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Njegovi memoarski spisi Opisanije života (izd. Prosveta, Beograd 1966) i Dnevnik Save Tekelije sačuvani su u rukopisima i štampani u integralnom obliku tek u naše vreme.

  • Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis / Sava Tekelija = Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države / Sava Tekelija ; sa latinskog preveo Vladislav M. Todorović. - Novi Sad : Matica srpska, 2009 (Novi Sad : Budućnost). - 189 str. : ilustr.
  • Opisanije života / Sava Tekelija ; predgovor i redakcija Aleksandar Forišković ; [urednik Milorad Pavić]. - Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - 403 str., [9] listova s tablama ; 19 cm. - (Brazde : Posebna serija ; 4)
  • Dnevnik Save Tekelije : besmrtnog blagodetelja naroda srpskog vođen u Beču 1795-1797. / priredio i spomenu njegovom 21. septembra 1992. godine prilikom svetkovine sto pedesetogodišnjice njegovog upokojenja posvetio Stevan Bugarski. - Novi Sad : Matica srpska, 1992 (Novi Sad : Grafo-ofset). - 189 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Posebna izdanja / Matica srpska, Temišvarski odbor ; knj. 1)
  • Jednog Arađanina načertanije, 1798.
  • Rimljani u Španiji..., Budim 1805.; prevod dela Vatsona Angličanina (Engleza) na srpski jezik, od strane Save Tekelije

Doktorska disertacija[uredi | uredi izvor]

Svoju disertaciju o uzroku i cilju postojanja države (lat. Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis, srp. Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države) štampao je na latinskom, na kome je i branjena, dve godine posle odbrane. Disertacija je 2008. godine, na stosedamdesetu godišnjicu formiranja zadužbine Tekelijanum i izbora Save Tekelije za predsednika Matice srpske, prvi put u celosti prevedena sa latinskog na srpski, pa je u originalnoj verziji i prevodu, zajedno sa prilozima na srpskom i engleskom jeziku, štampana. Doktorske disertacije iz tog vremena se znatno razlikuju od današnjih. Nekada je to bio samo opšti okvir za raspravu pred komisijom i sastojao se od nekoliko osnovnih i sažeto izloženih teza. Disertacije su po obimu bile vrlo skromne zato što se pridavala pažnja usmenom izlaganju. Disertacija Save Tekelije je pisana u duhu francuske pravne enciklopedistike i prosvetiteljstva. Autor je otvorio pitanja u maniru filozofa, razmišljajući o velikim životnim temama. Tezi je dao jasnoću i preciznost. Odgovore je dao služeći se naučnim metodima. U tezi se nalaze elementi filozofije prava, sociologije prava, pravne antropologije. Tekelija nije bio utemeljivač tih naučnih disciplina, ali je bio jedan od onih koji su srpskoj pravnoj misli dali naučnu dimenziju.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 "Peštansko-budimskij skoroteča", Pešta 1842. godine
  2. ^ RTS Kvadratura kruga - Arad
  3. ^ Jevta Popović: "Sveslavije ili Panteon", Budim 1831.
  4. ^ Veljko Petrović: "Vremena i događaji", Novi Sad 1954.
  5. ^ "Glasnik društva srpske slovesnosti", Beograd 1873. godine
  6. ^ Jovan Subotić: "Život Save Tekelije", Budim 1861. godine
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 Tekelija, Sava (2009). Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis = Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države. Novi Sad: Matica srpska. str. 105—119. 
  8. ^ Vejinović, Slavko (2004). „Tekelijanum : zadužbina Save Tekelije”. Danica : srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2005.: 93—99. 
  9. 9,0 9,1 „Sava Tekelija i njegov zavod”. Srpska dijaspora. Pristupljeno 8. 8. 2017. 
  10. ^ "Letopis Matice srpske", Novi Sad 1876.
  11. ^ "Peštansko-budimskij skoroteča", Pešta 1. oktobra 1842. godine
  12. 12,0 12,1 Jovan Subotić, navedeno delo
  13. ^ "Poklon-zbirka Save Tekelije", katalog, Novi Sad 2007.
  14. ^ Sava Tekelija: "Opisanije života",
  15. ^ Miodrag Jovanović: "Slikarstvo Temišvarske eparhije", Novi Sad 1997.
  16. ^ "Serbske Narodne novine", Budim 1844.
  17. ^ Tekelija, Sava (1966). Opisanije života. Beograd: Prosveta. str. 13. 
  18. ^ Nenadović, Lazar (14. 2. 1893). „Svetosavski govor”. Srpski sion. 7: 104—108. 
  19. ^ Savić, Ana (2013). Biblioteka Prizrenske bogoslovije - zadužbina Sime Andrejevića Igumanova : (1872—2012). Beograd: Narodna biblioteka Srbije. str. 49. 
  20. ^ Radović, Aleksandar (maj 2010). „Sava Tekelija: život, biblioteka” (PDF). Pančevačko čitalište. 16: 55—57. Pristupljeno 10. 8. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gavrilović, Vladan (2005). Temišvarski sabor i Ilirska dvorska kancelarija (1790—1792). Novi Sad: Platoneum. 
  • Gavrilović, Slavko (1981). „Srbi u Habsburškoj monarhiji od kraja XVIII do sredine XIX veka”. Istorija srpskog naroda. knj. 5, sv. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 5—106. 
  • Gavrilović, Slavko; Petrović, Nikola (1972). Temišvarski sabor 1790. Sremski Karlovci: Arhiv Vojvodine. 
  • Popović, Dušan J. (1959). Srbi u Vojvodini. Knj. 2: Od Karlovačkog mira 1699 do Temišvarskog sabora 1790. Novi Sad: Matica srpska. 
  • Popović, Dušan J. (1963). Srbi u Vojvodini. Knj. 3: Oo Temišvarskog sabora 1790 do Blagoveštenskog sabora 1861. Novi Sad: Matica srpska. 
  • Savić, Ana (2013). Biblioteka Prizrenske bogoslovije - zadužbina Sime Andrejevića Igumanova : (1872—2012). Beograd: Narodna biblioteka Srbije. str. 49. 
  • Tekelija, Sava (1966). Opisanije života. Beograd: Prosveta. str. 13. 
  • Tekelija, Sava (2009). Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis = Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države. Novi Sad: Matica srpska. str. 105—119. 
  • Dnevnik Save Tekelije/ Stevan Bugarski. - Temišvar-Novi Sad,1993.
  • Vuka Stef. Karadžića i Save Tekelije Pisma visokopreosveštenome gospodinu Platonu Atanackoviću, pravoslavnome vladici budimskome o srpskome pravopisu, sa osobitijem dodacima o srpskom jeziku. - U Beču : Štamparija Jermenskoga manastira, 1845. - 95 str. ; 22 cm. - Dostupno i na: http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara_i_retka_knjiga/Zbirka_knjiga_Vuka_Stefanovica_Karadzica/S-II-0468 (Fond Narodne biblioteke Srbije). - Novaković 1361; Kirilović 1131; KNBS 1108; Panković 1248. - Na nasl. str. nalepnica sa natpisom: "Biblioteka Kr. poslanstva pri Vatikanu 59-35": M PB 18: UBSM. - Pečat na nasl. str.: Universitetska biblioteka Beograd: M PB 18: UBSM
  • Veliki srpski dobrotvori / Milutin Tasić. - Beograd : Bookland, 2014 (Bor : Tercija). - 105 str.
  • Delatnost Save Tekelije na Temišvarskom saboru / Vladan Gavrilović. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 46-48. - U: Državotvorna ideja trojice srpskih velikana: grofa Đorđa Brankovića, Dositeja Obradovića i Save Tekelije / priredili Stevan Bugarski, Ljubomir Stepanov. - Temišvar : Savez Srba u Rumuniji, 2012.
  • Stogodišnja uspomena Save Tekelije. - Dostupno i na: http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5939&m=2#page/336/mode/2up. - Iz odbora sednice Matice srbske u Pešti 5. maja 1860. držane. Predsedatelj Matice srbske Pavao Kojić, A. Hadžijć, sekretar. --> na kraju teksta. - U: Danica. - God. 1, broj 16 (1860), str. 329-330.
  • Sava Tekelija i njegovo doba u ogledalu savremene nauke : zbornik radova / [priredili Pera Lastić, Zoltan Bada ; prevodi sa mađarskog Zoltan Bada, Milan Dujmov, sa nemačkog Vesna Berić-Đukić, prevod na engleski Peter Komloši]. - Budimpešta : Srpski institut, 2013. - 390 str. - "Povodom 250. godišnjice rođenja Save Tekelije" --> nasl. str. - Str. 9-10: Predgovor / Pera Lastić. - Spisak autora radova: str. 318-319. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz većinu radova. - Str. 331-358: Izabrana bibliografija o Savi Tekeliji i Tekelijanumu / (sastavio Zoltan Bada). - Summaries: Sava Popović Tekelija and his age from the viewpoint of contemporary science. - Iz s a d r ž a j a: Umetnička zaostavština Save Tekelije u Matici srpskoj / Snežana Mišić (47—61). Sava Tekelija u evropskom pravnom kontekstu / Dušan Nikolić (73—82). O političkoj delatnosti Save Tekelije / Ljubomirka Krkljuš (103—116). Delatnost Save Tekelije na Temišvarskom saboru / Vladan Gavrilović (120—128). Sava Tekelija kao preteča srpskog liberalizma / Branko Bešlin (155—168). Neke fonetske, morfološke i leksičke odlike jezika Dnevnika Save Tekelije (1795—1797) / Isidora Bjelaković i Aleksandar Milanović (211—221). Stevan V. Popović upravnik Tekelijanuma i sledbenik ideja Save Tekelije / Mara Knežević (260—271).
  • Rad i zadužbine Save Tekelije / Prodanov S. Emilija. - Novi Sad : [b. i.], 1938 (Novi Sad : Braća Grujić).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]