Savez komunista Vojvodine

Savez komunista Vojvodine Vajdasági kommunisták ligája
Simbol Saveza komunista
Slogan	Proleteri svih zemalja, ujedinite se!
Osnovana	april 1919. 21. decembar 1968.
Raspuštena	20. oktobar 1990.(1990-10-20) (21 god.)
Naslednik	Socijalistička partija Srbije
Sedište	Novi Sad SAP Vojvodina SR Srbija SFR Jugoslavija
Mladi ogranak	Savez socijalističke omladine Vojvodine
Broj članova  (1981.)	203.350
Ideologija	Komunizam
Politička pozicija	krajnja levica
Religija	ateizam
Himna	Internacionala
Zastava stranke

Program i plan rada Saveza komunista Vojvodine iz septembra 1974.

Savez komunista Vojvodine (mađ. Vajdasági kommunisták ligája; skraćeno SKV i VKL) bio je pokrajinska organizacija Saveza komunista Srbije (SKS) i Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), koja je od oktobra 1944. do oktobra 1990. bila vladajuća politička organizacija u Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.

Zvanično je nastao 21. decembra 1968. od dotadašnjeg Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Srbije za Vojvodinu, koji je formiran 1919. kao Pokrajinski odbor SRPJ(k) za Vojvodinu, odnosno Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu. Nakon formiranja Komunističke partije Srbije, maja 1945. Pokrajinski komitet za Vojvodinu ušao je u njen sastav. Iako je bio pokrajinska organizacija, početkom 1970-ih, zajedno sa Savezom komunista Kosova, počeo je da se razvija u zasebnu organizaciju, koja je postala nezavisna od Saveza komunista Srbije. Takva situacija dovodila je do sukoba između rukovodstava SK Vojvodine i SK Srbije, što je oktobra 1988. kulminiralo „antibirokratskom revolucijom” tokom koje je smenjeno pokrajinsko rukovodstvo, a SK Srbije ponovo uspostavio kontrolu nad ovom pokrajinskom organizacijom.

Prestao je da postoji oktobra 1990, kada je održana Prva konferencija pokrajinske organizacije SPS za Vojvodinu, na kojoj je došlo do ujedinjenja Saveza komunista Vojvodine i Socijalističkog saveza radnog naroda Vojvodine, s obzirom da se jula iste godine Savez komunista Srbije transformisao u Socijalističku partiju Srbije (SPS). Deo članstva SK Vojvodine tada je pristupio SPS i postao deo njenog Pokrajinskog odbora.

Istorijat

Osnivanjem Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) (SRPJk), aprila 1919, formiran je i njen pokrajinski odbor za Vojvodinu, koji je obuhvatao teritoriju — Baranje, Bačke, Banata i Srema. Većinu članova SRPJ(k) u Vojvodini tada su činili bivši članovi Socijaldemokratske partije Mađarske, koja je za vreme Austrougarske delovala na ovom prostoru. Takođe u Vojvodini je tada delovalo i nekoliko bivših učesnika Oktobarske revolucije u Rusiji. Posle Drugog kongresa, održanog juna 1920. u Vukovaru, na kome je SRPJ(k) preimenovana u Komunističku partiju Jugoslaviju (KPJ), pokrajinski odbor za Vojvodinu promenio je naziv u Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu.

Krajem 1920, nakon donošenja „Obznane“ i zabrane rada KP Jugoslavije, došlo je do prekida aktivnog političkog rada u Vojvodini. Tokom 1920-ih i 1930-ih godina organizacija KPJ u Vojvodini našla se u veoma teškom položaju, usled stalnog policijskog progona njenih članova, posebno posle donošenja Šestojanuarske diktature, januara 1929, ali i usled frakcijskih borbi unutar same KPJ. Glavna mesta političkog delovanja, u ovom periodu bili su veći gradovi — Novi Sad, Petrovgrad, Subotica, Vršac i dr. Krajem 1930-ih, došlo je do konsolidacije stanja u KPJ, što se osetilo i u radu Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu.

Krajem 1938. obnovljen je partijski rad u Vojvodini i formirano privremeno rukovodstvo PK KPJ za Vojvodinu, na čijem se čelu nalazio Žarko Zrenjanin. Septembra 1940. održana je Šesta pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo, na čijem su čelu bili Žarko Zrenjanin i Toza Marković. Posle okupacije Jugoslavije, u leto 1941. PK KPJ za Vojvodinu je radio na organizovanju oružane borbe u Vojvodini, čiji je centar tokom 1941. bio u Banatu i Bačkoj. Posle neprijateljske ofanzive, krajem 1941. i početkom 1942. ustanak je u ovim oblastima ugašen, a do kraja 1942. poginuli su skoro svi članovi PK KPJ za Vojvodinu, među kojima — Sonja Marinković, Radivoj Ćirpanov, Stevica Jovanović, Žarko Zrenjanin, Toza Marković i dr, zbog čega je PK KPJ za Vojvodinu prestao da postoji.

U toku 1942. razvio se ustanak u Sremu, kojim je rukovodio Okružni komitet KPJ za Srem, na čelu sa Jovanom Veselinovim, dok su u Bačkoj, Baranji i Banatu delovale manje partijske grupe. Početkom 1943. obnovljen je rad Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, na čijem se čelu nalazio Jovan Veselinov. PK se tada nalazio u Sremu, koji je bio centar oružane borbe u Vojvodini i u njega je uključena grupa rukovodilaca, koja se tada nalazila u Sremu. Posle oslobođenja većeg dela Vojvodine, oktobra 1944. PK KPJ je prešao u Novi Sad i od tada pa do raspada SKJ, 1990. bio je vodeća politička organizacija u Vojvodini, koja je postala autonomna pokrajina, u satavu Narodne Republike Srbije.

Osnivanjem Komunističke partije Srbije (KPS), 8. maja 1945. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je uključen u njen sastav i preimenovan u PK KPS za Vojvodinu. Posle Šestog kongresa SKJ, održanog novembra 1952, na kome je Komunistička partija Jugoslavije promenila naziv u Savez komunista Jugoslavije (SKJ), sve republičke organizacije su promenila svoje nazive u Savez komunista, pa je tako PK KPS za Vojvodinu postao Pokrajinski komitet SKS za Vojvodinu. Zahvaljujući procesima decentralizacije vlasti u partiji i državi, koji su nastupili posle 1966, kao i druge republičke i pokrajinske organizacije, i PK SKS za Vojvodinu počeo je da stiče autonomiju u odnosu na vođstvo SK Srbije i SK Jugoslavije. Na Četrnaestoj Pokrajinskoj konferenciji SKS za Vojvodinu, održanoj 20. i 21. decembra 1968. u Novom Sadu, PK SKS za Vojvodinu je preimenovan u Pokrajinski komitet Savez komunista Vojvodine.

SK Vojvodine je početkom 1970-ih godina počeo voditi vlastitu politiku, nezavisnu ne samo od SK Jugoslavije, nego i od matičnog Saveza komunista Srbije. Krajem 1972, u vreme smene liberala u SK Srbije, pored rukovodstva SKS, decembra 1972. smenjeno je i rukovodstva SK Vojvodine, na čelu sa Mirkom Čanadanovićem. Svoju liberalniju politiku, SK Vojvodine nastavio je i kasnije, a njegovo rukovodstvo obimno je koristilo odluke Desetog kongresa SKJ i Ustava iz 1974, kojima je SAP Vojvodina stekla „de fakto“ status federalne jedinice, a SK Vojvodine postao „nezavistan“ u odnosu na SK Srbije. SK Vojvodine i SAP Vojvodina, imali su svoje predstavnike, nezavisno od SKS i SR Srbije, u svim organima federalne države i partije, kao i članove u Predsedništvu SFRJ i Predsedništvu SKJ.

Krajem 1980-ih godina rukovodstvo SK Vojvodine i SAP Vojvodine, došli su pod udar tzv. „srpskog nacionalizma“, odnosno novog predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, koji se zalagao za ukidanje široke autonomije SAP Kosova i SAP Vojvodine. Iako Vojvodina, za razliku od Kosova, nije imala etničke probleme, rukovodstvo SK Vojvodine je u beogradskoj štampi proglašavano „autonomašima“ i optuživano za podršku kosovskoj partijskoj organizaciji, odnosno „albanskom nacionalizmu“. Ta se kampanja odrazila i tzv. „mitinzima istine“ i protestnim marševima kosovskih Srba na ulicama vojvođanskih gradova, tokom leta i jeseni 1988, a kulminirala je u tzv. „jogurt-revoluciji“ kojom je 5. oktobra 1988. svrgnuto „autonomaško“ rukovodstvo SK Vojvodine.

Savez komunista Vojvodine su nakon toga preuzele pristalice Slobodana Miloševića, a jula 1990. veliki deo članstva SK Vojvodine pristupio je novoj Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), odnosno njenom Pokrajinskom odboru za Vojvodinu. Manji deo članstva SK Vojvodine, koji se nije slagao sa politikom Slobodana Miloševića, pripojio se tada osnovanoj Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Pored apsolutne vlasti, koje je imao na teritoriji SAP Vojvodine, SK Vojvodine je u periodu do polovine 1960-ih, imao svoje predstavnike u rukovodstvu SK Srbije i SR Srbije. Od marta 1957. do septembra 1966. na čelu SK Srbije nalazio se Jovan Veselinov, nekadašnji sekretar PK KPJ za Vojvodinu. On se takođe, od decembra 1953. do april 1957. nalazio na funkciji predsednika Izvršnog veća NR Srbije, a od aprila 1957. do juna 1963. i na funkciji predsednika Narodne skupštine NR Srbije. Pored njega, na funkciji predsednika Izvršnog veća Skupštine SR Srbije bili su Stevan Doronjski, tokom 1964. i Đurica Jojkić, od juna 1967. do maja 1969. godine. Kao predstavnik SK Vojvodine u Predsedništvu SKJ, Stevan Doronjski je od 23. oktobra 1979. do 4. maja 1980. obavljao dužnost potpredsednika, a od 4. maja do 20. oktobra 1980. dužnost predsednika Predsedništva SKJ. Kao predstavnik SAP Vojvodine u Predsedništvu SFRJ, funkcioner SK Vojvodine Radovan Vlajković je od 15. maja 1985. do 15. maja 1986. obavljao dužnost predsednika Predsedništva SFRJ.

Konferencije

Zgrada u Ulici Modene u Novom Sadu u kojoj se nalazilo sedište Pokrajinskog komiteta SK Vojvodine, a danas Pokrajinskog odbora SPS Vojvodine

• Pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu — održana 21. oktobra 1928. godine
• Četvrta pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu — održana 29. septembra 1935. godine
• Peta pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu — održana maja 1938. godine
• Šesta pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu — održana septembra 1940. godine
• Sedma pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu — održana 5. i 6. aprila 1945. godine
• Osma pokrajinska konferencija KPS za Vojvodinu — održana od 23. do 25. decembra 1948. godine
• Deveta pokrajinska konferencija KPS za Vojvodinu — održana 1. i 2. marta 1951. godine
• Deseta pokrajinska konferencija SKS za Vojvodinu — održana 25. i 26. juna 1953. godine
• Jedanaesta pokrajinska konferencija SKS za Vojvodinu — održana 30. i 31. maja 1956. godine
• Dvanaesta pokrajinska konferencija SKS za Vojvodinu — održana od 11. do 13. aprila 1960. godine
• Trinaesta pokrajinska konferencija SKS za Vojvodinu — održana 10. i 11. juna 1965. godine
• Četrnaesta pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana 20. i 21. decembra 1968. godine
• Petnaesta pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana 18. i 19. aprila 1974. godine
• Šesnaesta pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana od 26. do 28. aprila 1978. godine
• Sedamnaesta pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana od 22. do 24. aprila 1982. godine
• Osamnaesta pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana od 24. do 26. aprila 1986. godine
• Devetnaesta vanredna pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana od 19. do 21. januara 1989. godine
• Dvadeseta pokrajinska konferencija Saveza komunista Vojvodine — održana 20. oktobra 1990. godine

Lideri

Pregled rukovodećih ličnosti Pokrajinskog komiteta KPJ/KPS za Vojvodinu i Saveza komunista Vojvodine od 1930. do 1990.
period	broj	ime i prezime	naziv funkcije		napomena
			početak mandata	kraj mandata
1919—1936.	/	Jovan Veselinov	sekretar Pokrajinskog komiteta 1945—1968.
			tokom 1930.
	/	Lazar Milankov	tokom 1936.
1936—1938.	Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu nije funkcionisao od kraja 1936. do kraja 1938.
5 konferencija 1938—1940.	1	Žarko Zrenjanin	od kraja 1938.	10. avgust 1940.	stupio na dužnost početkom oktobra
6 konferencija 1940—1945.			10. avgust 1940.	4. novembar 1942.	poginuo na funkciji
	2	Jovan Veselinov	januar 1943.	6. april 1945.
7 konferencija 1945—1948.			6. april 1945.	novembar 1946.
	3	Dobrivoje Vidić	novembar 1946.	25. decembar 1948.
8 konferencija 1948—1951.			25. decembar 1948.	2. mart 1951.
9 konferencija 1951—1953.			2. mart 1951.	maj 1951.
	4	Stevan Doronjski	maj 1951.	26. jun 1953.
10 konferencija 1953—1956.			26. jun 1953.	31. maj 1956.
11 konferencija 1956—1960.			31. maj 1956.	13. april 1960.
12 konferencija 1960—1965.			31. maj 1956.	11. jun 1965.
13 konferencija 1965—1968.			11. jun 1965.	1966.
	5	Mirko Tepavac	1966.	21. decembar 1968.
14 konferencija 1968—1974.			21. decembar 1968.	21. mart 1969.
	6	Mirko Čanadanović	21. mart 1969.	24. decembar 1972.	podneo ostavku
	7	Dušan Alimpić	24. decembar 1972.	19. april 1974.
15 konferencija 1974—1978.			19. april 1974.	28. april 1978.
16 konferencija 1978—1982.			28. april 1978.	28. april 1981.
	8	Boško Krunić	28. april 1981.	28. april 1982.
17 konferencija 1982—1986.	9	Marko Đuričin	28. april 1982.	28. april 1983.
	10	Slavko Veselinov	28. april 1983.	28. april 1984.
	11	Boško Krunić	28. april 1984.	24. april 1985.
	12	Đorđe Stojšić	24. april 1985.	25. april 1986.
18 konferencija 1986—1989.			25. april 1986.	25. april 1988.
	13	Milovan Šogorov	25. april 1988.	6. oktobar 1988.	podneo ostavku
	14	Bogosav Kovačević	14. novembar 1988.	20. januar 1989.
19 konferencija 1986—1989.	15	Nedeljko Šipovac	20. januar 1989.	20. oktobar 1990.

Literatura

• Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963.  COBISS.SR 54157575
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
• Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985.  COBISS.SR 68649479