Salih Selimović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Salih Selimović
Salih Selimović.png
Salih Selimović 2020. godine
Rođenje(1944-10-25)25. oktobar 1944.(77 god.)
Tešanj, ND Hrvatska
PrebivališteSjenica
DržavljanstvoRepublike Srbije
Religijaislam
Poljeistorija
Poznat poistraživanju srpskih muslimana
NagradeVukova nagrada

Salih Selimović (Tešanj, 25. oktobar 1944) srpski je istoričar, profesor i publicista iz Sjenice. Poznat je po svojim istraživanjima u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. Dobitnik je Vukove nagrade za 2013. godinu.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Selimović je rođen 25. oktobra 1944. godine u Tešnju. Potiče iz porodice Vujović koja je vremenom islamizovana. Osnovnu školu i ginaziju završio je u rodnom Tešnju, a fakultetske studije na Sarajevskom univerzitetu. Nakon završenih studija u Sarajevu, radio je kao nastavnik istorije u Kladnici kod Sjenice, zatim u Samoupravnoj interesnoj zajednici za osnovno obrazovanje u Sjenici, te bio direktor Osnovnim školama u selima Godijevo i Sušica kod Bijelog Polja.[2]

Istorijom kao naukom, Selimović se počeo baviti odmah po završetku studija, a kako navodi sam Selimović, oblast njegovog posebnog interesovanja je poreklo porodica i islamizacija, kao i demografski i migracioni procesi na Sjeničko-pešterskoj visoravni i u celoj Staroj Raškoj ili Raškoj oblasti.

Selimović je aktivni učesnik mnogih naučnih skupova i stalni saradnik više naučnih zbornika i revija. Do sada je objavio šest knjiga i preko 70 naučnih radova, koji su publikovani u naučnim zbornicima istorijskih muzeja i arhiva u Srbiji i Crnoj Gori. Autor je studija „Sjenica“ i „Kladnica“ i jedan od autora antropogeografske studije „Sjenički kraj“. Njegova poslednja knjiga „Prilozi poreklu, islamizaciji, migracionim i demografskim procesima u Raškoj oblasti“, je od stručne javnosti ocenjena kao izuzetan istoriografski dragulj.

Selimović je nagrađivan više puta za naučne oblasti kojima se bavi, a između ostalog dobitnik je Vukove nagrade za 2013. godinu, kao i Kočićeve nagrade za istu godinu.[3][4]

Izbor iz bibliografije[uredi | uredi izvor]

  • Selimović, Salih (1990). „Kladnica - stanovništvo”. Novopazarski zbornik. 14: 121—136. [mrtva veza]
  • Selimović, Salih (1994). „Novija demografska kretanja u opštini Sjenica”. Užički zbornik. 23: 249—263. 
  • Selimović, Salih (1997). „Nastanak i razvoj Sjenice do oslobođenja od Turaka”. Užički zbornik. 25-26 (1996-1997): 235—260. 
  • Selimović, Salih (1999). „Klimente i Kuči na Pešterskoj visoravni”. Novopazarski zbornik. 23: 209—222. Arhivirano iz originala na datum 10. 06. 2020. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
  • Selimović, Salih (1999). „Stara Raška (Raška oblast) u turskim administrativno-upravnim podjelama”. Breznički zapisi. 11-12: 25—36. 
  • Selimović, Salih (2000). Istorija Sjenice: Nastanak i razvoj do oslobođenja od Turaka 1912. godine i nova demografska kretanja. Beograd: Student. 
  • Selimović, Salih (2001). „Neke karakterisike islamizacije u Raškoj oblasti”. Užički zbornik. 27 (1998): 85—106. 
  • Selimović, Salih (2001). „Srbi muslimani i njihova denacionalizacija” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 2: 163—181. 
  • Selimović, Salih (2001). „Starovlaški knezovi Raškovići”. Novopazarski zbornik. 25: 149—158. Arhivirano iz originala na datum 28. 04. 2020. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
  • Selimović, Salih (2002). „Naselje, poreklo i migraciona dinamika stanovništva Kladnice”. Užički zbornik. 28 (1998): 195—216. 
  • Selimović, Salih (2002). „Hrišćanske tradicije kod muslimana na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Novopazarski zbornik. 26: 135—147. Arhivirano iz originala na datum 28. 04. 2020. Pristupljeno 05. 03. 2019. 
  • Selimović, Salih (2002). „Neke karakteristike islamizacije u Polimlju”. Mileševski zapisi. 5: 147—164. 
  • Selimović, Salih (2004). Sjenica: Nastanak i razvoj do oslobođenja 1912: Nova demografska kretanja (1. izd.). Požega: Epoha. 
  • Selimović, Salih (2004). „Vožd Karađorđe na Sjeničko-pešterskoj visoravni 1809. godine”. Prvi srpski ustanak i Raška oblast: Zbornik radova. Prijepolje: Mileševski kulturni klub Sveti Sava. str. 28—39. 
  • Selimović, Salih (2006). „Ostaci hrišćanskih tradicija kod muslimana u srednjem Polimlju, Bihoru i na Pešterskoj visoravni” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 5: 163—186. 
  • Selimović, Salih (2007). „Nahija Barče u turskom popisu 1604”. Užički zbornik. 31 (1): 63—76. 
  • Selimović, Salih (2008). „Nahija Sjenica u turskom popisu 1604”. Užički zbornik. 32: 111—130. 
  • Selimović, Salih (2010). „Muslimanski pesnici u srpskoj književnosti krajem 19. i početkom 20. stoleća”. Istorijska baština. 19: 27—38. 
  • Selimović, Salih (2011). „Sjenički kraj 1941. godine”. Užički zbornik. 35 (1): 265—287. 
  • Selimović, Salih (2012). Prilozi poreklu, islamizaciji, migracionim i demografskim procesima u Raškoj oblasti. Beograd: Institut za političke studije. 
  • Selimović, Salih (2013). Sjenica: Nastanak i razvoj do oslobođenja 1912: Nova demografska kretanja (2. dop. izd.). Beograd: Ariom. 
  • Selimović, Salih (2013). „Islamizacija i dvoverje kod naših muslimana” (PDF). Politička revija. 36 (2): 227—241. 
  • Selimović, Salih (2013). Prilozi prošlosti stare Raške. 1. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2014). Prilozi prošlosti stare Raške. 2. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2014). „Ratna i druga zbivanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni u Prvom svetskom ratu: Prilog proučavanju”. Istorijska baština. 23: 111—126. 
  • Selimović, Salih (2014). „Pojava islama na Balkanu u srednjem veku” (PDF). Politička revija. 39 (1): 193—205. 
  • Selimović, Salih (2015). „Dvoverje kod muslimana u Polimlju, Bihoru i na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Mileševski zapisi. 10 (2014): 225—237. 
  • Selimović, Salih (2015). Sjenica. 2. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2015). „Sjenička rezolucija 1917. godine”. Užički zbornik. 39: 89—104. 
  • Selimović, Salih (2015). „Neke karakteristike političkih prilika u Sjeničkom srezu između I i II svetskog rata”. Novopazarski zbornik. 38: 87—103. 
  • Selimović, Salih (2015). „Sjenički kraj 1815-1834. godine”. Zlatiborski letopis. 1 (1): 159—173. 
  • Selimović, Salih (2015). „Karađorđe Petrović u istoriji i narodnoj tradiciji na Sjeničko-pešterskoj visoravni” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 10: 53—72. 
  • Selimović, Salih (2015). „Neke karakteristike migracionih i demografskih kretanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni u toku XIX, XX i do početka XXI veka” (PDF). Glasnik Zavičajnog muzeja. Pljevlja. 10: 151—169. 
  • Selimović, Salih (2016). „Ostaci nekih hrišćanskih tradicija kod muslimana u Srednjem Polimlju, Bihoru i na Peštarskoj visoravni”. Srpska slobodarska misao. 17 (100): 61—80. 
  • Selimović, Salih (2017). „Sjeničko-pešterski kraj u toku balkanskih ratova”. Užički kraj i Stari Vlah u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine: Zbornik radova. Užice: Gradski odbor potomaka ratnika 1804-1918. str. 81—90. 
  • Selimović, Salih (2017). „Karakteristike porekla, migracionih i demografskih procesa na Sjeničko-pešterskoj visoravni”. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 68 (163): 430—445. 
  • Selimović, Salih (2017). „Muslimanski književnici koji su se osećali kao Srbi krajem 19. i početkom 20. stoleća”. Srpska slobodarska misao. 18 (101): 95—105. 
  • Selimović, Salih (2017). „Muslimani srpskog porekla i njihova denacionalizacija”. Srpska slobodarska misao. 18 (102): 119—138. 
  • Selimović, Salih (2017). Raška ili Sandžak. Beograd: Srpska radikalna stranka. 
  • Selimović, Salih (2017). Prezimena i njihovo poreklo na Sjeničko-pešterskoj visoravni. Užice: Grafičar. 
  • Selimović, Salih (2018). „Ustaška NDH u Sjeničkom srezu maj-septembar 1941”. Srpska slobodarska misao. 19 (104): 31—43. 
  • Selimović, Salih (2018). „Devširma ili danak u krvi”. Srpska slobodarska misao. 19 (105): 75—82. 
  • Selimović, Salih (2018). „Neke karakteristike naseljavanja Pešterske visoravni u 18. veku”. Naučni skup "Akademik Petar Vlahović". Rača: Centar za mitološke studije Srbije. str. 237—253. 
  • Selimović, Salih (2018). „Karakteristike migracionih i demografskih kretanja na Sjeničko-pešterskoj visoravni tokom 19. i do početka 21. veka”. Užički zbornik. 42: 177—199. 
  • Selimović, Salih (2018). Da budemo ono što jesmo. Beograd: Srpska radikalna stranka. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  1. Leksikon pisaca prosvetnih radnika Srbije, Crne Gore i Republike Srpske 2003.
  2. Biografski leksikon Zlatiborskog okruga 2006.
  3. Biografski leksikon značajnih Sjeničana 2014.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ [1] Dodeljene Vukove nagrade
  2. ^ [2] Salih Selimović dokazao svoje srpsko poreklo
  3. ^ Frontal RS: Istoričari: Izetbegović i efendija Cerić su srpskog porijekla
  4. ^ [3] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2014) Vukova nagrada - 2014. godina