Samerset Mom

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Vilijam Samerset Mom
Somerset Maugham (1934).jpg
Samerset Mom
Datum rođenja (1874-01-25)25. januar 1874.
Mesto rođenja Pariz
Francuska
Datum smrti 16. decembar 1965.(1965-12-16) (91 god.)
Mesto smrti Nica
Francuska
Škola Kings koledž

Vilijam Samerset Mom[1][2][3] (engl. William Somerset Maugham; 25. januar 187416. decembar 1965) je bio engleski dramaturg, romansijer i pripovedač. Bio je jedan od najpopularnijih književnika svog vremena.[traži se izvor]

Svojim prvim romanom, Liza od Lambeta (Liza of Lambeth), objavljenim 1897, postigao je uspeh i izazvao skandal u javnosti. U romanu je Mom opisao svoja iskustva radeći kao mladi lekar u siromašnim kvartovima Londona. Srednja klasa je smatrala da nije u redu da se naturalistički opisuje svet radništva.

Najpogodniji medijum za iskazivanje svojih ideja Mom je pronašao u drami. Primeri su: Krug (The Circle), Bolji među nama (Our Betters), Večna supruga (The Constant Wife). Početkom 20. veka nije bio redak slučaj da se po četiri njegove drame istovremeno izvode u Londonu. Momova produktivnost bila je izuzetna. Trebalo mu je samo nedelju dana da napiše dramu i još jedna da je revidira.

Svoje prvo homoseksualno iskustvo je doživeo oko svoje šesnaste godine, tokom studija u Hajdelbergu.[4] Uprkos svojoj seksualnoj orijentaciji, Mom je stupio u brak sa Siri Velkam. Brak je proizveo ćerku, Meri Elizabet Mom, ali je bio problematičan i kao takav ubrzo doveo do permanente rastave.[5]

Za javnu ličnost Momove generacije, deklarisati se kao homoseksualac je bilo nezamislivo. U pokušaju da prikrije svoju prirodu, ili opet pišući iz samoprezira koji je veliki broj pripadnika gej populacije osećao u tom periodu, Mom zajedljivo i prezrivo piše o gej umetnicima.[6]

Oko 1914. godine, Mom upoznaje Geralda Hakstona, mladića iz San Franciska, koji će biti njegov pratilac i ljubavnik sve do Hakstonove smrti 1944. godine.[7]

Njegovo najznačajnije delo je roman O ljudskom robovanju (Of Human Bondage) iz 1915, koji se smatra autobiografskom pričom. Filip Keri, glavni lik romana, je siroče koje odrasta uz licemernog, kao što je bio slučaj i u Momovom detinjstvu.

Drugi značajan roman je Oštrica brijača (The Razor's Edge) iz 1944. U njemu je junak bivši američki pilot koji, nakon traumatičnih iskustava u Prvom svetskom ratu, traži smisao u životu.

Reference[uredi]

  1. T. Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena
  2. Časopis filologija, broj 6. za 2008., Pristupljeno 24. 4. 2013.
  3. Letopis Matice srpske, Mart 2007., Pristupljeno 24. 4. 2013.
  4. Epstein (1991). str. 189.
  5. Hastings, Selina. The Secret Lives of Somerset Maugham, 2010.
  6.  Don Fernando 1935, revised (1950). str. 141 of Mandarin edition of 1990.
  7. Haxton appears as Tony Paxton in Maugham's 1917 play, Our Betters).


Spoljašnje veze[uredi]