Pređi na sadržaj

Sankcija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sankcija je reakcija društva ili znatnog broja njegovih članova na način ponašanja, koji se time odobrava (pozitivna sankcija) ili ne odobrava (negativna sankcija).[1] Termin sankcija dolazi iz latinskog jezika i preuzet je u većini evropskih jezika sa uglavnom istim značenjem. Sanctio (lat. Sancire) u prevodu znači učiniti svetim, nepovredivim u religijskom smislu. Kasnije je religijski element iščeznuo, ali je ostala ideja nepovredivosti, neprekršivosti pravila.[2] Međutim, u zavisnosti od sfere društvenog života u kojoj se izraz koristi, značenje u izvesnoj meri varira. Nepodudarnosti su uočljive između korišćenja izraza u sociološkom, političkom, pravnom, ekonomskom, etičkom, religijskom ili pedagoškom smislu.

Pravna sankcija

[uredi | uredi izvor]

U pravu, termin sankcija označava deo pravne norme, poznat kao sekundarna dispozicija. Pravna norma se sastoji iz dispozicije i sankcije, i oba predstavljaju pravila ponašanja. Međutim, to su alternativna pravila ponašanja, tj. ili se primenjuje jedno ili drugo.[3] Uslov za primenu sankcije uvek mora biti predviđen, jer se sankcija primenjuje samo ako je izvršen prekršaj dispozicije. Prekršaj je neophodan uslov za primenu sankcije, ali pored njega mogu biti određeni i drugi uslovi za njenu primenu. Prekršaj čini radnja koja je suprotna onom ponašanju koje je u dispoziciji predviđeno kao obavezno. Ta radnja može biti pozitivna (činjenje) ili negativna (nečinjenje).[4]

Vrste pravnih sankcija

[uredi | uredi izvor]

Prema licima (fizičkim i pravnim)

[uredi | uredi izvor]
  • Krivične - imaju za cilj da na odgovarajući način kazne krivca ili da spreče dalje vršenje krivičnih dela. Sastoje se u trajnom ili privremenom oduzimanju: života, slobode, časti, imovine, prava itd.
  • Građanske - imaju za cilj da nadoknade štetu koja je načinjena određenom subjektu (oštećenom).[5]
  • Prekršajne - propisuju se, izriču i primenjuju da bi građani poštovali pravni sistem i da ubuduće ne čine prekršaje. Prekršajne sankcije su: kazne (novčana i/ili kazna zatvora do 60 dana), opomene, zaštitne mere i vaspitne mere.[6]

Prema aktima

[uredi | uredi izvor]
  • Ništave - pravni akt je ništav ako sadrži teške povrede zakonitosti. Ova sankcija se sastoji u poništavanju svih posledica koje je proizveo nezakoniti pravni akt i to od momenta njegovog donošenja (npr. ugovori o prodaji droge, biološkog i hemijskog oružja). U ovom slučaju, smatra se da pravni akt nije ni postojao, kao ni posledice koje je proizveo.
  • Rušljive - pravni akt je rušljiv, tj. biće poništen, ako sadrži lakše povrede zakonitosti. Odluka o poništavanju važi od momenta utvrđivanja nezakonitosti akta.[7]

Ključna razlika između ništavosti i rušljivosti akta sastoji se u sledećem: ništavan akt ne proizvodi nikakva pravna dejstva, dok rušljiv akt ima pravne posledice sve dok ne bude ukinut.

Prema svrsi

[uredi | uredi izvor]
  • Restitutivne - imaju za cilj da ponište pravno dejstvo nezakonitog pravnog akta, otklone pravne posledice koje je on proizveo, naknade nastale štete i vrate stanje u ono koje je prethodilo donošenju nezakonitog pravnog akta.
  • Retributivne - u situacijama kada povredu i njene posledice nije moguće otkloniti, primenjuje se retributivna sankcija, koja ima za cilj da kazni počinioca nezakonite materijalne (ljudske) radnje.

Međunarodne sankcije

[uredi | uredi izvor]

Međunarodne sankcije su nenasilne radnje koje preduzima država (unilateralne) ili više njih (multilateralne) protiv drugih država iz političkih razloga.

Postoji više vrsta međunarodnih sankcija:

  • Diplomatske sankcije - čini ih veliki broj mera kojima se ograničavaju diplomatski odnosi između dve ili više zemalja. Predstavljaju najčešći, ali istovremeno i najblaži oblik međunarodnih sankicja jer se uglavnom svode na povlačenje ili proterivanje ambasadora uz ograničavanje kontakata zvaničnika tih zemalja.
  • Ekonomske sankcije - uvođenjem kaznenih carinskih stopa na uvoz robe, blokiranjem izvoza robe u određenu zemlju ili potpunog prekida bilo kog oblika trgovine, vrši se pritisak na privredu date zemlje. Cilj ovih mera je promena neprihvatljive politike koju sprovodi ova zemlja.
  • Vojne sankcije - primena ovih sankcija ima za cilj da se onemoguće neprihvatljive vojne akcije određene države. Blaži oblik može biti embargo na uvoz vojne opreme, nešto stroži oblik je korišćenje oružanih snaga kako bi se sprovela blokada neke države, a kao krajnja mera može se preduzeti vojna intervencija.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Encyclopaedia of the social sciences, Macmillan Co., New York, 1933, tom XIII, str. 531
  2. ^ Sanction, Dictionnaire encyclopedique de theorie et de sociologie du droit, J.C.Bayon, str. 536-537.
  3. ^ Lukić & Košutić 2009, str. 128.
  4. ^ Lukić & Košutić 2009, str. 140.
  5. ^ Lukić & Košutić 2009, str. 142–143.
  6. ^ Zakon o prekršajima, „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009
  7. ^ Lukić & Košutić 2009, str. 232–233.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Lukić, Radomir D.; Košutić, Budimir P. (2009). Uvod u pravo. Beograd. 
  • Pojam prava, Nikola Visković, Split 1981.
  • Uvod u pravo, Radomir D. Lukić, Budimir P. Košutić, Beograd 2009.
  • Structure and function in primitive society, A.R.Radcliffe-Brown, c Routledge and Kegan Paul, 1952.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]