Sančo II od Kastilje

Sančo II od Kastilje
Skulptura Sanća II od Kastilje u Dvorani kraljeva u Alkazaru, Segovija.
Lični podaci
Datum rođenja	1038. ili 1039.
Mesto rođenja	Samora, Kraljevina Kastilja
Datum smrti	7. oktobar 1072.
Mesto smrti	Samora, Kraljevina Kastilja
Grob	Manastir Svetog Spasitelja u Onji
Porodica
Supružnik	Alberta od Kastilje i Leona
Roditelji	Fernando I od Kastilje Sanća od Leona
Dinastija	Kuća Himene
Kralj Kastilje
Period	1065 — 7. oktobar 1072.
Prethodnik	novoosnovana titula
Naslednik	Alfonso VI od Leona
Kralj Galicije
Period	1071 — 7. oktobar 1072.
Prethodnik	Garsija od Galicije
Naslednik	Alfonso VI od Leona
Kralj Leona
Period	januar 1072 — 7. oktobar 1072.
Prethodnik	Alfonso VI od Leona
Naslednik	Alfonso VI od Leona

Sančo II od Kastilje (šp. Sancho II de Castilla), zvani Snažni (šp. el Fuerte), (Samora, 1038. ili 1039 — Samora, 7. oktobar 1072) bio je kralj Kastilje, između 1065. i 1072. godine, kao i kralj Galicije (1071—1072) i Leona (1072), koje je osvojio pohodima koje je vodio protiv svoje braće, Garsije i Alfonsa. Uspeo je da ujedini nasledstvo svog oca Fernanda I i proglasio je sebe carem Španije, ali je njegova vladavina bila veoma kratka jer je ubijen tokom opsade Samore samo nekoliko meseci nakon osvajanja Leona. Zemlje kojima je upravljao i kruna ujedinjene hrišćanske Španije su pripale njegovom bratu Alfonsu, koji je svoje kraljevstvo proširio ratujući sa muslimanima sa juga.

Poreklo

Sančo II je bio najstariji sin kralja Fernanda I (u nekim izvorima Ferdinanda I), grofa Kastilje i njegove supruge, Sanće od Leona. Braća i sestre su mu bili, redom, Alfonso (kralj Leona), infante Elvira i Uraka, kao i Garsija od Galicije, od koga je osvojio tron Galicije. Detinjstvo i ranu mladost je proveo u Kastilji, gde se obrazovao i provodio vreme po manastirima, baveći se letopisima i drugim istorijskim spisima.

Uspon na vlast

Kao najstarijem sinu, po tradiciji Leona su mu pripadale sve zemlje pod vlašću njegovih roditelja, pa ipak pod pritiskom očekivanja plemstva i prateći tradiciju Navare, Fernando I od Kastilje 1063. godine kraljevskim dekretom svoju zaostavštinu deli svojoj deci:

• Sanću pripadaju očeve nasledne zemlje, grofovija Kastilja, uzdignuta u rang kraljevine, i Emirat Saragose, kao sfera uticaja i budućih osvajanja.
• njegovom bratu Alfonsu VI od Leona i Kastilje, miljeniku svog oca, pripadaju Kraljevina Leon, sa pravom da se naziva carem (titula koju je nosio Fernando I od Kastilje bila je car cele Španije) i prava na Emirat Toleda.
• njegovom bratu Garsiji pripadaju kruna Galicije, kao i emirati Sevilje i Badahosa.
• njegovoj sestri Uraki pripada grad Samora, kao njeno nasledno pravo i tutula vladarka Samore i svih njenih teritorija.
• njegovoj sestri Elviri pripada grad Toro, takođe kao nasledno pravo, sa titulom i svim njenim teritorijama.

Sančo nije bio zadovoljan očevom voljom, pa je započeo nekoliko pohoda, sa ciljem da osvoji teritorije koje je smatrao da mu po pravu pripadaju.

Vladavina

Nakon dolaska na tron, Sančo reorganizuje dvor i oko sebe okuplja ljude od visokog poverenja i postavlja ih na važne vojne i političke pozicije. Jedan od njih je, između ostalog, bio i čuveni Rodrigo Dijas, poznatiji kao Sid, koji dobija nadležnost poručnika kraljevstva. Ubrzo nakon utvrđivanja svoje moći u Kastilji, 1067. Sančo polazi u vojni pohod protiv svojih rođaka Sanća IV od Navare i Sanća I od Aragona sa ciljem širenja granica svog kraljevstva na istok. Ovaj rat ostao je upamćen pod nazivom Rat tri Sanća. Okršaji u ovom ratu nisu bili visokog intenziteta, i već 1068. Sančo potpisuje mirovne sporazume sa svojim neprijateljima, od kojih dobija teritorije vrlo velike važnosti.

Pohod protiv Garsije

Nakon majčine smrti, Sančova osvajačka politika se menja. Od tog trenutka, on svoje snage fokusira prema zapadnoj granici, koja je razdvajala Kastilju i Leon. Sančo se prvi put sukobljava sa svojim bratom Alfonsom VI u bici kod Ljantade 19. jula 1068. u kojoj ni jedan monarh nije pretrpeo velike gubitke. Vrlo brzo nakon toga, Sančo i Alfonso udružuju svoje snage kako bi sa trona Galicije zbacili svog brata Garsiju, u čemu i uspevaju 1071. godine. Nakon kratkog zarobljeništva u Burgosu, Garsiji biva dozvoljeno da pronađe utočište u Sevilji.

Osvajanje Leona

Sančo tokom opsade Leona

Iako su ravnopravno podelili teritoriju Galicije između sebe, Sančo se ubrzo okreće protiv Alfonsa i uz pomoć Rodriga Dijaza nanosi mu težak poraz u bici kod Golpehere 1072. godine. Alfonso biva zarobljen, a Sančo krunisan kao kralj Leona. I pored svih napora koje je Sančo ulagao, brojni plemići su još uvek iskazivali svoju podršku zarobljenom kralju. Nakon nekog vremena, Sančo pristaje na molbu svoje sestre Urake da oslobodi Alfonsa, koji je zauzvrat morao ostatak života da provede u manastiru i potpuno se povuče iz javnog života. Ipak, uz pomoć svojih podanika, Alfonso uspeva da pobegne iz manastira i pronalazi utočište u Toledu.

Opsada Samore

Njegova vlast nije bila dugog veka. Delanjem infante Urake, koja se pridružila Alfonsu i pomogla mu pri bekstvu za Toledo, Sančo stiče novog protivnika. Pošto diplomatijom nije uspeo da natera sestru da se povinuje njegovoj vlašću, on pokreće opsadu Samore, gde je Uraka stolovala.

Prolaz izdajnika

Uraka je imala podršku plemstva Leona, koje je ostalo verno proteranom kralju. Tvrđava je dugo odolevala napadima, oslanjajući se na čvrste gradske zidine i hrabrost njenih branilaca. Vrlo brzo, u Samori nastaje velika nestašica resursa, a pomoć oslobođenog Alfonsa nije bila na vidiku.

Smrt

Kada je izgledalo da stanovnicima grada nije preostalo ništa drugo osim započinjanja pregovora o predaji, Sančo je ubijen, a njegova vojska se, bez vođe, raspala. Naime, 7. oktobra 1072. plemić po imenu Veljido Dolfos biva primljen u Sančov kamp, pretvarajući se da je dezerter koji traži sastanak sa kraljem, ne bi li mu otkrio slabosti u odbrani tvrđave. Nakon što je izašao pred Sanća, on koristi kraljev lični mač i ubada ga u leđa, posle čega uspeva da pobegne natrag u Samoru, iskoristivši otvor u zidu koji će kasnije postati poznat kao prolaz izdajnika (šp. Puerta de la Lealtad ili Puerta de la traición). Nakon Sančove smrti, cela vojska postepeno napušta opsadu u strahu od osvete novokrunisanog kralja Kastilje i Leona, Alfonsa VI. Sančovo telo, pod nadzorom nekolicine plemića, uključujući i Rodriga Dijasa, biva odneseno u Onju.

Grob

Grob Sanća II, manastir Svetog Spasitelja u Onji

Sančo II je sahranjen u kripti manastira Sveti Spasitelj u Onji, provincija Burgos, koji je služio kao večno prebivalište mnogih monarha Kastilje i Navare u periodu od XI do XII veka. Sančova sestra Elvira je kasnije poklonila zemlje manastiru na čijem su posedi bili zemni ostaci njenog brata.

Sančo II u književnosti

Pesma o Sidu

U Pesmi o Sidu (šp. Cantar de mío Cid ili Poema de mío Cid), čija se radnja odvija u godinama nakon smrti Sanća II, narodni pesnik neretko kritikuje Alfonsa VI, a veliča Sida i, preko njega, Sanća, čiji je Sid bio podanik. Sančo je predstavljen kao tragična ličnost, kralj izdan od svojih podanika i mučki ubijen, čak se iznosi sumnja da je kralj Alfonso učestvovao u zaveri i da je kriv za bratoubistvo, što ga je učinilo nepopularnim u Kastilji i izazvalo nepoverenje kastiljanskog plemstva.

Zakletva u Gadeji

Zakletva u Svetoj Gadeji

Dolaskom na tron Kastilje, Alfonso je postao neosporni vladar hrišćanske Španije, ali je postojala senka oko njegovog učešća u zaveri, koja je poljuljala njegov autoritet u Kastilji. Zato je značajna legenda o Zakletvi u crkvi Svete Gadeje (šp. Jura de Santa Gadea) u Burgosu, koja se danas smatra istinitom, iako nema istorijskih dokumenata iz tog doba koji pominju ovaj događaj. Naime, kastiljansko plemstvo, okupljeno oko proslavljenog ratnika Ruja Dijasa, poznatijeg kao Sida, zahtevalo je od novog kralja da se zakone nekoliko puta pred svim prisutnim plemićima, na osveštenom tlu i u prisustvu svetih relikvija da nije ni na koji način učestvovao u atentatu na sopstvenog brata. Posle obavljene zakletve, Sid je priznao legitimitet Alfonsove vlasti i zakleo mu se na vernost. Po predanju, Sid je na kraljevu zakletvu dodao da, ako se zakune lažno, neka ga zadesi ista sudbina, što je navuklo kraljev bes i kasnije dovelo Sida u nemilost svog suverena, koji se osećao poniženim što je morao da dokazuje svoju reč pred svojim podanicima.

Pesma o Sanću II

Jedna je od španskih hesta (u originalu šp. Cantar de Sancho II), koje su ekvivalent našim epskim narodnim pesmama, nastalih pod uticajem francuskih šansona d žest (fr. shanson de geste). Ovo delo je smatrano izgubljenim, ali je rekonstruisano iz nekoliko srednjevekovnih rukopisa, pre svega Hronike Nahere (šp. Crónica najerense) i Prve opšte hronike (šp. Primera Crónica General). Pesma je podeljena na dva pevanja. Radnja pesme se bavi Sančovim pohodima protiv sopstvene braće i njegovom smrću pod zidinama Samore. Sadrži mnoge neistorijske elemente, kao što je priča o ljubavi između Urake i Sida.

Porodično stablo

2. Fernando I od Leona

1. Sančo II od Kastilje

3. Sanća od Leona

Vidi još

• Pesma o Sidu
• Rodrigo Dijaz de Vivar

Literatura

• Samardžić, Nikola (2003). Istorija Španije. Beograd: Plato. str. 115—118. ISBN 978-86-447-0121-7. 
• Ristanović, Ljubomir (1998). Pesma o Sidu. španski narodni ep, Novi Sad, DP Budućnost.  CIP 860-13:398.
• del Arco y Garay, Ricardo, Sepulcros de la Casa Real de Castilla (editorial Instituto Jerónimo Zurita). Consejo Superior de Investigaciones Científicas (1954).
• Blanco Lozano, Pilar (1987). Colección diplomática de Fernando I (1037—1065). León: Centro de Estudios e Investigación San Isidoro (CSIC-CECEL) y Archivo Histórico Diocesano. ISBN 978-84-00-06653-6. 
• Elorza, Juan C.; Vaquero, Lourdes; Castillo, Belén; Negro, Marta (1990). Junta de Castilla y León. Consejería de Cultura y Bienestar Social, ed. El Panteón Real de las Huelgas de Burgos. Los enterramientos de los reyes de León y de Castilla (2ª edición). Editorial Evergráficas S.A. ISBN 978-84-241-9999-9. 
• González Mínguez, César (2002). El proyecto político de Sancho II de Castilla. (1065-1072) (Nº.  73). str. 77–99. ISSN 0210-7317
• Sánchez Candeira, Alfonso (1999). Rosa Montero Tejada (edición patrocinada por Fundación BBV, Fundación Ramón Areces, Caja Madrid Fundación), ed. Castilla y León en el siglo X, estudio del reinado de Fernando I. Madrid: Real Academia de la Historia. ISBN 978-84-8951241-2. 
• Viñayo González, Antonio (1999). Fernando I, el Magno (1035–1065). Burgos: La Olmeda. ISBN 978-84-89915-10-7. 
• Bautista, Francisco (2009). Sancho II y Rodrigo Campeador en la Chronica naierensis. e-Spania Revues (7).  ISSN 1951-6169..
• http://www.mcnbiografias.com/app-bio/do/show?key=sancho-ii-rey-de-castilla-y-leon 8.11.2015.
• http://www.artehistoria.com/v2/personajes/5502.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) 10.11. 2015.