Saobraćajna nezgoda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Saobraćajna nezgoda
Kharkov DTP 1.JPG

Saobraćajna nezgoda je događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni saobraćaj ili koji je započeo na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta.[1][2]

Pored termina saobraćajna nezgoda, koji je po zakonu o bezbednosti saobraćaja zvanični naziv, u srpskom jeziku se koriste i nazivi — saobraćajna nesreća, sudar ili udes, iako se, sa stanovišta nauke, to smatra nepravilnim izražavanjem. Termin „udes” se, po pravilu, koristi u železničkom i avionskom saobraćaju, dok se nesreća i sudar ne koriste nigde.

Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su nepoštovanje saobraćajnih propisa i neprilagođavanje brzine vremenskim uslovima.

Saobraćajne nezgode su postale mera bezbednosti ljudi i imovine u oblasti društvenog života. Računa se da je od postanka motornog vozila do danas u saobraćajnim nezgodama drumskog saobraćaja poginulo preko 20 000 000, a oko 15 000 000 je bilo nesposobno za bilo kakav rad. U zadnje vreme u svetu godišnje pogine oko 250 000 ljudi, a lakše i teže povrede pretrpi preko 7 000 000 lica.

Uzroci saobraćajnih nezgoda[uredi | uredi izvor]

Svaka saobraćajna nezgoda je rezultat narušavanja nezakonitosti ili odnosa u saobraćaju, sistemu koji uključuje učesnike u saobraćaju , subjekte koji se brinu o njegovom odvijanju, vozila, put, klimatske uslove i druge faktore ili narušavanja normalnog funkcionisanja jednog od elemenata tog sistema. Okolnosti pod kojima se dogodila neka saobraćajna nezgoda opisuju uslove u kojima je ona nastala. One mogu doprineti da zbog osnovnih uzroka dođe (ili ne) do saobraćajne nezgode. Tako se najčešće navode okolnosti, koje zvanična statistika navodi kao uzroke:

  • neodgovarajuća (nebezbedna, neprilagođena) brzina
  • uticaj alkoholisanog stanja
  • mokar kolovoz
  • magla
  • neosvetljen (taman) put
  • skretanje ili okretanje na putu, itd.

Prve dve od navedenih okolnosti su u sferi faktora „čovek”, dok su ostale u sferi „okoline”, odnosno u sferi faktora „put”, ”vozilo” ili „okolina”, a u zavisnosti da li se polazi od podele na četiri, tri ili dva osnovna faktora bezbednosti saobraćaja.

Uviđaj saobraćajnih nezgoda[uredi | uredi izvor]

Pod uviđajem podrazumevamo izlazak na lice mesta nastajanja saobraćajne nezgode radi pregleda tj. uvida i prikupljanja (snimanja) postojećeg zatečenog stanja. Prema tome uviđaj saobraćajne nezgode omogućava da se neposrednim pregledom i uvidom lica mesta utvrde sve okolnosti i činjenice vezane za nastajanje saobraćajne nezgode. Zbog toga je potrebno da se pronađu, prikupe i fiksiraju svi materijalni elementi i dokazi o nastajanju saobraćajne nezgode, kako bi se na osnovu njih utvrdilo da li je učinjenim postupcima koji su za posledicu imali saobraćajnu nezgodu, izvršeno krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja, saobraćajni prekršaj ili je saobraćajna nezgoda nastala zbog više sile, iz krajnje nužde ili nekog drugog razloga. U praksi postoje tri slučaja:

  1. Saobraćajna nezgoda sa vrlo malom materijalnom štetom (do 200€) gde se učesnici nezgode mogu sami sporazumevati pa uviđajna ekipa ne izlazi na lice mesta.
  2. Lakše saobraćajne nezgode samo sa materijalnom štetom do određenog iznosa kada na lice mesta izlazi samo ekipa policije koja vrši uviđaj.
  3. Teške saobraćajne nezgode sa povređenim (lakšim i teškim) i smrtno stradalim licima kada na lice mesta izlazi kompletna ekipa za uviđaj zbog elemenata krivičnog dela.

Uviđajnu ekipu sačinjavaju:

  • Istražni sudija koji rukovodi uviđajem
  • Kriminalistički tehničar koji snima i pravi potrebnu uviđajnu dokumentaciju;
  • Ovlašćeni radnik MUP-a sa zapisničarom koji obezbeđuje lice mesta saobraćajne nezgode i vodi zapisnik;

U težim slučajevima saobraćajne nezgode uviđajna ekipa mora biti proširena:

  • Javni tužilac koji na osnovu prikupljenih materijalnih dokaza, a na predlog sudije, podiže optužnicu;
  • Veštaka različitih struka.

Nadležnost određene uviđane ekipe je utvrđena za svako prdručje ili određenu kategoriju puta. Uviđaj bi trebalo izvršavati odmah po nastajanju saobraćajne nezgode , jer sa protokom vremena i neobezbeđivanjem mesta saobraćajne nezgode može doći do premeštanja ili uništenja određenih predmeta, tragova, i drugih elemenata bitnih za utvrđivanje okolnosti pod kojima je nastala nezgoda.

Tragovi saobraćajnih nezgoda[uredi | uredi izvor]

Nauka koja se bavi proučavanjem tragova naziva se trasologija. Saobraćajna trasologija proučava tragove saobraćajne nezgode.

Za analizu tragova, njihov oblik, položaj, intenzitet, vrstu koji su u direktnoj vezi sa saobraćajnom nezgodom potrebno ih je na licu mesta snimiti, izuzeti ili fiksirati. Od kvaliteta snimljenih tragova zavisi i dalja analiza saobraćajne nezgode. Različiti tragovi u različitim situacijama imaju i različiti značaj. Kriminalistički značaj tragova se odnosi na mogućnost da se na osnovu tog traga utvrdi da li se radi o saobraćajnoj nezgodi o slučajnom događaju ili drugom delu npr. ubistvu, i da se izvrši eliminacija i indentifikacija lica ili vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi.

Na osnovu tragova može se utvrditi sledeće:

  • brzine učesnika;
  • pravci kretanja vozila;
  • smerovi kretanja vozila;
  • mesto sudara;
  • usporenje vozila;
  • elementi za prostorno-vremensku analizu.

Obezbeđenje tragova saobraćajne nezgode podrazumeva sprečavanje njihovog pomeranja, promene ili uništavanje. Posebo je važno srečiti one promene koje bi umanjile značaj traga ili bi doprinele nekorektnim analizama traga. Osnovni sadržaj obezbeđenja saobraćajne nezgode odnosi se na sprečavanje novih saobraćajnih nezgoda, na obezbeđenje tragova i predmeta, na obezbeđenje lica, na obezbeđenje vozila i tereta (od krađe, od požara i sl.) i na regulisanje saobraćaja u zoni mesta saobraćajne nezgode.

Žrtve saobraćajnih nezgoda[uredi | uredi izvor]

Mnoge poznate ličnosti stradale su kao žrtve saobraćajnih nezgoda, a neke od njih su:

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Inić m.: BEZBEDNOST DRUMSKOG SAOBRAĆAJA, Novi Sad, 1991.
  • Dragač R. I Vujanić M.: BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA - II deo, Beograd, S. F., 2002.
  • Vukičević R.: REGULISANjE I BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA, Beograd, 1995.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]