Saobraćaj u Turskoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Evroazijski most je glavna saobraćajna spona Evrope i Azije
Karta železnica u Turskoj

Turska je velika zemlja, mahom smeštena u Maloj Aziji, krajnje zapadnom delu Azije, ali krajnje severozapadni deo zemlje pripada krajnjem jugoistoku Evrope. Zemlja ima izuzetno povoljan saobrajno-prometni položaj između ova dva kontinenta, koji se nalaze veoma blizu u oblasti Istanbula (razdvojeni Bosforom i Dardanelima). Ovim moreuzima Turska zatvara oblast Crnog mora i putem toga određuje pomorski promet svih zemalja u njegovom zaleđu. Pore toga, Turska ima dugu morsku obalu. Zahvaljujući tome, preteča savremene Turske, Osmansko carstvo, upravljalo je suvozemnim prometom između Istoka i Zapada, a ovu mogućnost koristi i savremena Turska. Danas je ova zemlja u vremenu brzog osavremenjavanja, a što se očituje i po razvoju saobraćaja.

Turska ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvorovi su nova i stara prestonica, Ankara i Istanbul, a veza između ova dva grada je saobraćajna „kičma“ zemlje.


Železnički saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Istanbulska Hajdarpaša železnička stanica je početna za mnoge ture u Aziji
Tipičan turski voz
Železnička stanica u Adani

Pogledati: državno preduzeće za železnicu - Turske Državne Železnice

Po podacima iz 2005. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Turskoj je 10.984 km, od čega je 2.336 km elektrifikovano. Sve pruge su standardne širine koloseka (1.435 mm). Železnička mreža je trenutno u obnovi, a predviđa se i njeno proširenje u budućnosti. Najveći projekt je izgradnja železničkog tunela ispod Bosfora (tzv. Marmaraj), adrugi značajni projekti su izgradnja nekoliko brzih železnica, od kojih je najznačajnija Istanbul - Ankara - Konija. No, sve je to danas u planovima.


Zbog promene prestonica tokom prve polovine 20. veka i veoma izrazitog planinskog reljefa, koji deli zemlju na niz užih oblasti, nisu postojale mogućnosti za stvaranje velikog železničkog čvorišta, pa danas postoji niz manjih železničkih čvorišta. Međutim, i pored svog položaja na samom obodu Turske Istanbul je i dalje najvažniji u železničkom saobraćaju u državi. Od Istanbula keću vozovi ka:


Gradska železnica je prisutna u svim većim gradovima Turske. Metro sistem postoji u Istanbulu (pogledati: Istanbulski metro), Ankari, Izmiru i Bursi, a trenutno se gradi u Adani. Prevoz tramvajima i gradskom prigradskom železnicom je prisutan u mnogo većem broju gradova.


Železnička veza sa susednim zemljama:

Drumski saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Evropski koridori u Turskoj
Savremeni auto-put kod Izmira
Auto-put Istanbul - Ankara zimi

Ukupna dužina puteva u Turskoj u 2004. godini bila je 426.906 km, od čega je sa čvrstom podlogom 177.550 km (pri čemu se pod ovim podrazumevaju i veoma loši putevi putevi tipa makadama). Dužina savremenih auto-puteva i drugih puteva sa 4 trake je 1.892 km, malo spram veličine zemlje, pa su magistralni putevi najvažniji u zemlji. Njihova ukupna dužina je oko 17.000 km. Putevi nižeg ranga danas su u dosta lošem stanju i ispod savremenih merila. Međutim, poslednje dve decenije je uloženo jako mnogo sredstava u osavremenjavanje i proširenje mreže saobraćajnica.

Magistralni putevi u Turskoj nose dvoznačnu oznaku „D-trocifreni broj“. Oni putevi koji su pravca istok-zapad onačeni su brojevima tipa h00, a oni sever-jug su označeni sa h50.

Najvažniji putevi u Turskoj su:

Auto-putevi u Turskoj nose dvoznačnu oznaku „O-broj“. Svaki broj je vezan za pojedinu pokrajinu Turske, kroz koju prolazi.

Savremeni auto-putevi su na trasama:

Vodeni saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Mnoga turska letovališta, poput Kušadasija na slici, imaju marine za jahte, kao i pristan za brodove na krstarenjima

Truska je primorska zemlja sa izlazom na čak 4 mora (Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemno), na dva važna moreuza (Bosfor i Dardaneli) i sa veoma dugom obalom. Tradicionalno, pomorski saobraćaj je bio razvijen u predelu Bosfora i Dardanela zahvaljujući svom prometnom značaju. Ovde je veoma značajan prevoz feribotima između obala Evrope i Azije. Za raliku od ovog dela turske obale, veći deo zemlje ostao je kontinentalan, zatvoren visokim planinama od mora, tako da je dugo bilo malo značajnih luka u Turskoj. Dana su najpoznatije luke:


Saobraćaj rekama u Turskoj je slabo razvijen, iako je dužina plovnih reka oko 1.200 km. Razlog tome je što je većina reka plitka, posebno tokom letnjih suša, a mnoge su i planinske, brze i sa velikim padom.

Gasovodi i naftovodi[uredi | uredi izvor]

Avion Terkiš erlajnsa

Gasovod: 4.621 km (2006. g.)

Naftovod: 3.543 km (2006. g.)


Vazdušni transport[uredi | uredi izvor]

Novi ankarski aerodrom „Esenboga“
Istanbulski aerodrom „Ataturk“
Aerodrom „Dalaman“ je jedan od aerodoma na turskoj rivijeri

Budući da je Turska velika zemlja sa velikim prometnim mogućnostima, ako i brojnim turističkim odredištima, vazdušni saobraćaj ima veći značaj nego u drugim zemljama.

U Turskoj postoji veliki broj avio-preduzeća, od kojih je najpoznatije i najveće državno preduzeće Terkiš erlajns.

U državi postoji 117 zvanično upisanih aerodroma 2007. godine, od čega 90 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Turskoj). 48 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:

Najvažnije vazduhoplovno čvorište u državi, već i u ovom delu sveta, je Istanbul sa dva velika aerodroma (Ataturk, Sabiha Gokčen). Aerodrom „Ataturk“ je stariji, veći i važniji. On se nalazi 15 km zapadno od središta Istanbula. Drugi po značaju je "Esenboga“ u Ankari. Posle toga najprometniji su aerodromi koji opslužuju turistička odredišta na turskoj rivijeri (Antalija, Bodrum, Marmaris, Kušadasi), kod kojih dominira promet tokom letnjeg dela godine.

U Turskoj je 2007. godine zabeleženo 18 heliodroma.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj u Turskoj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Турској&oldid=26999131”