Sapir—Vorfova hipoteza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

U lingvistici, Sapir—Vorfova hipoteza / SVH (engleski: Sapir–Whorf hypothesis / SWH) pretpostavka je da konkretne misli izražene u jednom jeziku ne mogu biti korektno shvaćene od strane ljudi koji govore druge jezike. Po Sapir—Vorfovoj hipotezi, ljudi su pod snažnim uticajem maternjeg jezika. Hipoteza je testiranje teorije poznatog američkog lingviste Edvarda Sapira i njegovog učenika Bendžamina Vorfa.

Vorf je ovu hipotezu izneo oslanjajući se na svoje proučavanje jezika indijanskog plemena Hopi. Pretpostavio je da zbog specifične strukture (glagolskih) vremena tog jezika, njegovi govornici imaju drugačiju percepciju vremena od govornika indoevropskih jezika.

U poslednje vreme, neki od lingvista smatraju da je jezik murapiraha (pirahã) potvrda ove hipoteze. U tom jeziku nedostaju reči za brojeve i za računanje, a neka istraživanja pokazuju da njegovi govornici nisu u stanju da izvode računske operacije. Ipak, lingvista Danijel Everet, koji je dugo živeo sa govornicima tog jezika, suprotstavlja se hipotezi tvrdnjom da je reč o uticaju kulture tog naroda na jezik, a ne obrnuto.

Brojni veštački jezici stvoreni su ponajpre da bi dokazivali Sapir—Vorfovu hipotezu; među njima su najpoznatiji loglan i ložban. Klingonski jezik nije stvoren u cilju dokazivanja ove hipoteze, ali se ipak navodi kao jedan od jezika za njeno dokazivanje.[1]

Ova hipoteza je čest motiv u SF literaturi, kada je reč o jezičkim eksperimentima, između ostalog i u romanima The Embedding Ijana Votsona, Babel-17 Samjuela R. Delejnija i Native Tongue Suzet Hejden Eldžin.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  1. Šta dolazi ponajpre, jezik ili misao?
  2. Sapir-Vorfova_hipoteza
  3. Jezik i formalno razmišljanje
  4. http://www.ovzap.net/whorf/index3.html