Sapfa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Herkulaneischer Meister 002b.jpg

Сапфа (Сапфо, Σαπφώ, Ψάπφω, Sapphô) je slavna grčka pesnikinja, rođena u Mitileni na ostrvu Lezbos koje je bilo kulturni centar VII veka p. n. e. Rođena je između 630. p. n. e. i 612. p. n. e. Priča se da je bila mala i tamna.

Sapfa, kako ju je video Gustav Klimt

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sapfa, navodno kćer Skamandra i Kleide, bila je udata (atička komedija kaže za bogatog trgovca, ali to nije provereno) i imala je kćer, takođe zvanu Kleida. Postala je veoma poznata u svoje vreme po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza (Italija) podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Njena porodica je bila politički aktivna, što joj je omogućilo da puno putuje. Tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke. Najverovatnije je da su objekat njene poezije bile njene učenice.

Bila je lirski pesnik koji je razvio svoju posebnu metriku, poznatu kao sapfička strofa (sapphic meter), i zaslužna je za pomeranje estetskog pokreta od starijih tema grčke mitologije ka temama individualnog ljudskog iskustva.[1] Epigram u Palatinskoj antologiji, dodeljen Platonu, navodi je kao desetu muzu.

Sapfo je pisala pretežno ljubavnu poeziju, ali su pesme sačuvane samo delimično, osim jedne jedine cele pesme, Himne Afroditi. Sudeći po njenoj reputaciji u antičkom svetu, kako su samo fragmenti njenog rada preživeli, izgubivši njen rad, svet je izgubio blago.

Neke od njenih pesama su upućene ženama, odakle se razvila njena reputacija lezbijke.[2] Reč lezbijka je izvedena od imena ostrva Lezbos sa kog je potekla. Danas, Sapfa je simbol ženske homoseksualnosti. Međutim, to nije uvek bilo tako. U klasičnoj atinskoj komediji Sapho je karikirana kao promiskuitetna heteroseksualna žena.[3] Tek iz helenskog perioda imamo sačuvana prva svedočanstva koja eksplicitno govore o homoerotizmu. Međutim, ti antički autori nisu verovali da je Sapfa zapravo imala seksualne odnose sa drugim ženama.[4]

Zbog homoseksualnog sadržaja i otvorene erotičnosti, njen rad je bio u nemilosti hrišćanske crkve, što je i razlog što najveći deo njenog rada nije preživeo, delom zbog toga što nije kopiran, delom što je namenski uništavan.

Dok je u naše doba ovaj sadržaj dobro poznat, u antičko doba i srednjem veku, ona je bila poznatija prema tome što se (sudeći po legendi) bacila s litice zbog neuzvraćene ljubavi prema mladom mornaru zvanom Faon (Phaon). Ova legenda potiče iz Ovidijevog dela Heroide iz Starog Rima, i sigurno nije hrišćanska prepravka. Nije neobično za značajne ličnosti grčke istorije da su različiti izvori pisali o njima. Značajno je pomenuti da je njen značajni pratilac zvan "Penis, iz grada muškaraca“. U svakom slučaju, kako se Mišel Fuko i mnogi drugi autori slažu, drevno grčko društvo nije smatralo da je čitav pol, muški ili ženski, potpuno hetero- ili homoseksualno orijentisan. Što se tiče istorije, Sapfo je dolazila iz plemenite porodice, udala se i imala je bar jednu kćer, bila je izgnana u Sirakuzu iz političkih razloga, vratila se 581. godine pre naše ere i umrla je kao starica.

Sapfo u književnosti[uredi | uredi izvor]

Sapfo

Filozof Maksim iz Tira (druga polovina 2. veka), piše da je Sapfo bila „mala i tamna“ i da su njena prijateljstva sa njenim ženskim prijateljima bila slična Sokratovim: „Šta je drugo ljubav lezbejske žene nego Sokratovo umeće ljubavi? Čini se da su oni vodili ljubav, svako na svoj sopstveni način, ona prema ženama, on prema muškarcima. Kažu da su oboje voleli mnoge i bili zarobljeni stvarima koje su bile lepe. Što su Alkibijad, Harmid i Fedar bili njemu, Girina, Atida i Anaktorija bile su Lezbljankama.“

Platon je Sapfo nazivao desetom muzom i smrtnom muzom.

Klaudije Elijan je napisao u „Odabranim poglavljima istorije“ (Ποικίλη ιστορία) da je Platon Sapfo nazivao mudrom.

Grčki pesnik Odiseas Elitis divi joj se u uvodu svog prepeva Sapfinih pesama na novogrčki.. „Takvo biće, istovremeno osetljivo i hrabro, ne dolazi često na svet. Mala, crna devojka koja je dokazala da je jednako sposobna da zarobi ružin cvet, izvede poj slavuja i kaže „volim te“ tako da se trone svet.“

Horacije u svojim Odama piše da je poezija Sapfo vredna svetog obožavanja.

Lord Bajron piše sledeće stihove o njoj u delu „Čajld Harold“ (Childe Harold):

I napred viđen breg, nezaboravan,
ljubavnika pribežište i lezbejke grob.
Crna Sapfo! Zar stihovi besmrtni ne mogoše da sačuvaju
te grudi napojene tako besmrtnom vatrom?

Šarl Bodler piše o Sapfo u svojoj poemi Lezbos (Cveće zla - Les Fleurs du Mal).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Freeman 2016, str. 8.
  2. ^ Rayor & Lardinois 2014, str. 2-9.
  3. ^ Rayor & Lardinois 2014, p. 5
  4. ^ Hallett 1979, p. 448.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barnstone, Willis (2009). The Complete Poems of Sappho. Shambhala Publications. ISBN 9780834822009. 
  • Boehringer, Sandra (2014). „Female Homoeroticism”. Ur.: Hubbard, Thomas K. A Companion to Greek and Roman Sexualities. Chichester: Wiley Blackwell. 
  • Bierl, Anton; Lardinois, André (2016). „Introduction”. Ur.: Bierl, Anton; Lardinois, André. The Newest Sappho: P. Sapph. Obbink and P. GC inv. 105, frs.1–4. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-31483-2. 
  • Bolling, George Melville (1961). „Textual Notes on the Lesbian Poets”. The American Journal of Philology. 82 (2). 
  • Burn, A. R. (1960), The Lyric Age of Greece, New York City, New York: St Martin's Press 
  • Cairns, Francis (1972). Generic Composition in Greek and Roman Poetry. Edinburgh: Edinburgh University Press. str. passim. 
  • Campbell, D. A. (1967). Greek lyric poetry: a selection of early Greek lyric, elegiac and iambic poetry. 
  • Campbell, D. A. (ed.) (1982). Greek Lyric 1: Sappho and Alcaeus (Loeb Classical Library No. 142). Harvard University Press, Cambridge, Mass. ISBN 978-0-674-99157-6. 
  • Clayman, Dee (2011). „The New Sappho in a Hellenistic Poetry Book”. Classics@. 4. 
  • DeJean, Joan (1989). Fictions of Sappho: 1546–1937. Chicago: University of Chicago Press. 
  • de Kreij, Mark (2015). „Transmissions and Textual Variants: Divergent Fragments of Sappho's Songs Examined”. Ur.: Lardinois, André; Levie, Sophie; Hoeken, Hans; Lüthy, Christoph. Texts, Transmissions, Receptions: Modern Approaches to Narratives. Leiden: Brill. 
  • Devereux, George (1970). The Nature of Sappho's Seizure in Fr. 31 LP as Evidence of Her Inversion. The Classical Quarterly. 20. 
  • duBois, Page (1995). Sappho Is Burning. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-16755-8. 
  • Freeman, Philip (2016). The Lost Songs and World of the First Woman Poet. New York City, New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393242232. 
  • Gosetti-Murrayjohn, Angela (2006). „Sappho as the Tenth Muse in Hellenistic Epigram”. Arethusa. 39 (1). 
  • Grafton, Anthony; Most, Glenn W.; Settis, Salvatore (2010). The Classical Tradition. Cambridge, Massachusetts and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03572-0. 
  • Gubar, Susan (1984). „Sapphistries”. Signs. 10 (1): 43. doi:10.1086/494113. 
  • Haarman, Harold (2014), Roots of Ancient Greek Civilization: The Influence of Old Europe, Jefferson, North Carolina: MacFarlane & Company, Inc. Publishers, ISBN 978-1-4766-1589-9 
  • Hallett, Judith P. (1979). „Sappho and her Social Context: Sense and Sensuality”. Signs. 4 (3): 447. doi:10.1086/493630. 
  • Hallett, Judith P. (1982). „Beloved Cleïs”. Quaderni Urbinati di Cultura Classica. 10. 
  • Hutchinson, G. O. (2001). Greek Lyric Poetry: A Commentary on Selected Larger Pieces. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924017-3. 
  • Johannides, P. (1983), The Drawings of Raphael: With a Complete Catalogue, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, str. 20, ISBN 978-0-520-05087-7 
  • Klinck, Anne L. (2005). „Sleeping in the Bosom of a Tender Companion”. Journal of Homosexuality. 49 (3–4): 193—208. PMID 16338894. doi:10.1300/j082v49n03_07. 
  • Kurke, Leslie V. (2007). „Archaic Greek Poetry”. Ur.: Shapiro, H.A. The Cambridge Companion to Archaic Greece. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Lardinois, André (2014) [1989]. „Lesbian Sappho and Sappho of Lesbos”. Ur.: Bremmer, Jan. From Sappho to De Sade: Moments in the History of Sexuality. London: Routledge. 
  • Liddell, Henry; Scott, Robert; Jones, Henry Stuart; McKenzie, Roderick (1968) [1843], A Greek-English Lexicon, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-864214-5 
  • Lidov, Joel (2002). „Sappho, Herodotus and the Hetaira”. Classical Philology. 97 (3). 
  • Lidov, Joel (2011). „The Meter and Metrical Style of the New Poem”. Classics@. 4. 
  • McClure, Laura K. (2002), Sexuality and Gender in the Classical World: Readings and Sources, Oxford, England: Blackwell Publishers, str. 38, ISBN 978-0-631-22589-8 
  • Mendelsohn, Daniel (16. 3. 2015). „Girl, Interrupted: Who Was Sappho?”. The New Yorker. Pristupljeno 17. 6. 2016. 
  • Most, Glenn W. (1995). „Reflecting Sappho”. Bulletin of the Institute of Classical Studies. 40. 
  • Obbink, Dirk (2011). „Sappho Fragments 58–59: Text, Apparatus Criticus, and Translation”. Classics@. 4. 
  • Obbink, Dirk (2016). „Ten Poems of Sappho: Provenance, Authority, and Text of the New Sappho Papyri”. Ur.: Bierl, Anton; Lardinois, André. The Newest Sappho: P. Sapph. Obbink and P. GC inv. 105, frs.1–4. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-31483-2. 
  • Ohly, Dieter (2002) [1972], The Munich Glyptothek: Greek and Roman Sculpture: A Brief Guide by Dieter Ohly with 75 Illustrations, Munich, Germany: Verlag C. H. Beck München, str. 48, ISBN 978-3-406-48355-4 
  • Parker, Holt (1993). „Sappho Schoolmistress”. Transactions of the American Philological Association. 123. 
  • Page, D. L. (1959). Sappho and Alcaeus. Oxford: Clarendon Press. 
  • Payne, Tom (30. 1. 2014). „A new Sappho poem is more exciting than a new David Bowie album”. The Telegraph. Pristupljeno 14. 7. 2016. 
  • Peterson, Linda H. (1994). „Sappho and the Making of Tennysonian Lyric”. ELH. 61 (1). 
  • Rayor, Diane; Lardinois, André (2014). Sappho: A New Translation of the Complete Works. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02359-8. 
  • Reynolds, Margaret, ur. (2001). The Sappho Companion. London: Vintage. ISBN 9780099738619. 
  • Richter, Gisela M. A. (1965). The Portraits of the Greeks. 1. London: Phaidon Press. str. 172. ISBN 978-0801416835. 
  • Rose, H. J. (1960). A Handbook of Greek Literature. New York: E. F. Dutton. str. 95. 
  • Sanford, Eva Matthews (1942). „Classical Poets in the Work of A. E. Housman”. The Classical Journal. 37 (4). 
  • Schlesier, Renate (2015). „Sappho”. Brill's New Pauly Supplements II – Volume 7: Figures of Antiquity and Their Reception in Art, Literature, and Music. Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  • Skinner, Marilyn B. (2011). „Introduction”. Classics@. 4. 
  • Smyth, Herbert Weir (1963) [1900], Greek Melic Poets, New York: Biblo and Tannen 
  • West, Martin. L. (2005). „The New Sappho”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 151. 
  • Wilson, Penelope (2012). „Women Writers and the Classics”. Ur.: Hopkins, David; Martindale, Charles. The Oxford History of Classical Reception in English Literature: Volume 3 (1660—1790). ISBN 9780199219810. 
  • Williamson, Margaret (1995), Sappho's Immortal Daughters, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-78912-8 
  • Winkler, John J. (1990). The Constraints of Desire: The Anthropology of Sex and Gender in Ancient Greece. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-90123-9. 
  • Woodard, Roger D. (2008). The Ancient Languages of Europe. Cambridge University Press. ISBN 978-0521684958. 
  • Yatromanolakis, Dimitrios (1999). „Alexandrian Sappho Revisited”. Harvard Studies in Classical Philology. 99. 
  • Yatromanolakis, Dimitrios (2008). Sappho in the Making: the Early Reception. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674026865. 
  • Yatromanolakis, Dimitrios (2009). „Alcaeus and Sappho”. Ur.: Budelmann, Felix. The Cambridge Companion to Greek Lyric. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781139002479. 
  • Zellner, Harold (2008). „Sappho's Sparrows”. The Classical World. 101 (4). 
  • Balmer, Josephine (1992) Sappho: Poems and Fragments. Bloodaxe.
  • Barnard, Mary. University of California Press.
  • Burris, Simon; Fish, Jeffrey; Obbink, Dirk (2014). „New Fragments of Book 1 of Sappho”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 189. 
  • Carson, Anne (2002). If Not, Winter: Fragments of Sappho. New York: Knopf. ISBN 978-0-375-41067-3. 
  • Duban, Jeffrey M. (1983). Ancient and Modern Images of Sappho: Translations and Studies in Archaic Greek love Lyric. University Press of America. 
  • Greene, Ellen, ur. (1996). Reading Sappho. Berkeley: University of California Press. 
  • Lobel, E.; Page, D. L., ur. (1955). Poetarum Lesbiorum fragmenta. Oxford: Clarendon Press. 
  • Mut i Arbós, Joan (2018). „Sapho Recalled to Life by Music: Feminine Emotion and Raison d'État in Neoclassical Napoleonic Painting”. Music in Art: International Journal for Music Iconography. 43 (1–2): 21—48. ISSN 1522-7464. 
  • Obbink, Dirk (2014). „Two New Poems by Sappho”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 189. 
  • Powell, Jim (2007). The Poetry Of Sappho. Oxford University Press. 
  • Voigt, Eva-Maria (1971). Sappho et Alcaeus. Fragmenta. Amsterdam: Polak & van Gennep. 
  • Φάνης Ι. Κακρίδης , Αρχαία ελληνική γραμματολογία , Αθήνα 2005.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]