Satelitsko snimanje

Satelitsko snimanje je termin pod kojim se podrazumeva snimanje Zemlje ili drugih planeta iz veštačkih satelita.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Satelitski snimci imaju široku primenu u poljoprivredi, geologiji, šumarstvu, prostornom planiranju, školstvu, obaveštajne svrhe i ratu. Snimci mogu biti u vidu prikaza u vidljivom spektru ali i mogu nositi informacije iz ostalih delova elektromagnetskog spektra. Postoje elevacione karte, koje se izrađuju na osnovu snimaka načinjenih radarskim snimanjem. Interpretacija i analiza satelitskih snimaka obavljaju se korišćenjem programskih paketa poput ERDAS imedžina (ERDAS Imagine) ili Envija (ENVI).

Rezolucija i podaci[uredi | uredi izvor]

Satelitsko snimanje podrazumeva snimanje jednom od dve vrste rezolucija:

radiometrijskom
geometrijskom.

Radiometrijska rezolucija predstavlja efektivnu bit-dubinu senzora (numerička vrednost grejskejla-nijanse sive) i obično je 8-bitna (0-255), 11-bitna (0-2047), 12-bitna (0-4095) ili 16-bitna (0-65,535).

Geometrijska rezolucija se se odnosi na sposobnost satelita da uspešno snimi određeni deo Zemljine površine u jednom pikselu a izražava se preko jedinica GSD (Ground Sample Distance). GSD je pokazatelj koji obuhvata optičke i sistemske šumove i koristi se za poređenje kvaliteta snimanja pomoću jasnoće jednog piksela. Na primer, GSD Landsatovih snimaka iznosi oko 30 metara, što znači da je najmanja jedinica snimka, piksel, je područje Zemljine površine koje je veličine oko 30 m x 30 m.