Sat za našu planetu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sat za našu planetu
Sydney Earth Hour 2.jpg
Obeležava se na svetskom nivou godišnje
Tip Ekološki
Datum Poslednja subota u martu

Sat za našu planetu (engl. Earth Hour, dosl. Zemljin sat) najveća je svetska globalna akcija u kojoj milioni ljudi, kao i nebrojene institucije, kompanije i mnoge organizacije, gase svetla na sat vremena. Akciju organizuje WWF (World Wide Fund for Nature, srp. Svetski fond za prirodu takođe poznat kao World Wildlife Fund, srp​​. Svetski fond za divljinu), a održava se svake godine poslednje subote u martu od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu. Pozivajući domaćinstva i kompanije na gašenje njihovih svetala i ostalih električnih uređaj na jedan sat ima za cilj podizanja svesti o potrebi preduzimanja akcije oko klimatskih promena.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Sat za planetu Zemlju pokrenuli su WWF i The Sydney Morning Herald 2007. godine kada je 2.200.000 stanovnika Sidneja učestvovalo gašenjem svetala[1]. Sledeći primer Sidneja, mnogi drugi gradovi širom sveta prihvatili su događaj 2008. godine[2]. Sat za planetu Zemlju 2010. održan je 27. marta od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu. Suština akcije Sat za našu planetu nije samo ušteda električne energije u tom satu isključivanja, već da se jednim takvim vizuelnim efektom podseti svih na važnost svakodnevnog delovanja kako bismo očuvali našu planetu. Angažuje milione ljudi u više od 180 zemalja i teritorija, isključujući svoja svetla kako bi pokazali podršku našoj planeti.[3]

Mnoge dekorativne rasvete su isključene i na zdanjima kao što su Zabranjeni grad u Pekingu, Ajfelov toranj u Parizu, Bakingemska palata u Londonu, zgrada opere u Sidneju, čuveni most Golden gejt i mnogi drugi. Sat za Zemlju prevazilazi simboličku akciju isključivanja. Postao je pokretač pozitivnog uticaja na životnu sredinu. Pokreće i velike zakonodavne promene,ali i kolektivno delovanje.

Sat za Zemlju je otvoren (engl. Open Source) za sve i pomaže pri ujedinjavanju ljudi zbog zaštite naše planete. On je za sada jedan od najvećih svetskih pokreta za zaštitu životne sredine.[3]

Nekad i sad[uredi | uredi izvor]

Kada je pokret nastao 2007. godine ohrabrivani su ljudi širom sveta da isključe svoja svetla kako bi skrenuli pažnju na klimatske promene. Više od decenije kasnije, klimatska kriza ostaje pogoršana još jednom hitnom pretnjom: brzim gubitkom biološke raznolikosti i prirode. Prirodni sistemi su od vitalne važnosti za budućnost čovečanstva, ali tokom poslednjih 50 godina globalni gubitak prirode je nemerljiv. Priroda nam ne pruža samo hranu, vodu, čisti vazduh. Ona je i jedan od najjačih saveznika protiv klimatskih promena. Zaštita prirode je jedno od najneposrednijih, najmoćnijih i najisplativijih rešenja za klimatsku krizu.[3]

Osvetljena Verona
Verona u mraku

Sat za našu planetu 2011.[uredi | uredi izvor]

Godine 2011. akciju Sat za našu planetu je po prvi put podržalo svih sedam kontinenata. Odziv je bio veliki, a samo u Kanadi je preko 400 gradova podržalo akciju. U Izraelu se Sat za našu planetu održao 24. marta, a u Indiji 26. marta. Na Filipinima se akcija održala nešto ranije, budući da je nestalo struje. Interesantno je to da je te godine Jutub dao svoj doprinos menjajući svoj logo na kojem se pozadina stranice mogla promeniti iz bele u crnu.

Sat za našu planetu 2012.[uredi | uredi izvor]

Godine 2012. akcija Sat za našu planetu se održala 31. marta u 20:30 do 21:30 sati. Te godine akciju je pratila kampanja „Ja hoću ako ćeš i ti!“ (I will if you will!), koju je osmislila agencija Leo Barnet. Za tu namenu snimljeni su razni video zapisi sa izazovima malih i velikih ljudi.

Sat za našu planetu 2013.[uredi | uredi izvor]

Godine 2013. akcija Sat za našu planetu se održala 23. marta u 20:30 sati kada su se svetla pogasila na jedan sat. Te godine je oboren rekord: 7000 gradova i 152 države su uključene u akciju sa više stotina miliona stanovnika.

Sat za našu planetu 2020.[uredi | uredi izvor]

Godine 2020. manifestacija je održana 28. marta. Sat za Zemlju ima za cilj da pokrene globalne razgovore o zaštiti prirode ne samo za borbu protiv klimatske krize, već i za osiguranje vlastitog zdravlja, sreće, blagostanja, pa čak i opstanka.[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Earth Hour - Earth Always :: Sydney Media”. City of Sydney. 18. 5. 2007. Arhivirano iz originala na datum 02. 04. 2008. Pristupljeno 06. 09. 2013. 
  2. ^ „Now is the hour to tackle global warming - WWF-Australia”. Wwf.org.au. Arhivirano iz originala na datum 29. 10. 2009. Pristupljeno 25. 3. 2010. 
  3. ^ a b v g „Naša misija (na eng)”. Earthhour. Pristupljeno 11. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]