Saharoza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Saharoza
Skeletal formula of sucrose
Ball-and-stick model of sucrose
Ball-and-stick model of sucrose
Nazivi
IUPAC naziv
(2R,3R,4S,5S,6R)-2-[(2S,3S,4S,5R)-3,4-дихидрокси-2,5-бис(хидроксиметил)оксолан-2-ил]окси-6-(хидроксиметил)оксан-3,4,5-триол
Други називи
Šečer; α-D-glukopiranozul-(1→2)-β-D-fruktofuranozid; β-D-fruktofuranozil-(2→1)-α-D-glukopiranozid; β-(2S,3S,4S,5R)-fruktofuranozul-α-(1R,2R,3S,4S,5R)-glukopiranozid; α-(1R,2R,3S,4S,5R)-glukopiranozil-β-(2S,3S,4S,5R)-fruktofuranozid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.304
RTECS WN6500000
UNII
Svojstva
C12H22O11
Molarna masa 342,30 g/mol
Agregatno stanje beli kristali
Gustina 1,587 g/cm3, čvrsta
Tačka topljenja 186 °C razlaže se
2000 g/L (25 °C)
log P −3,76
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Monoklinična
Kristalografska grupa P21
Opasnosti
NFPA 704
Flammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineKod reaktivnosti 0: Normalno stabilan, čak i pod stanjem izloženosti vatri; nije reaktivan s vodom (npr. tečni azot)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
1
1
0
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Saharoza (od lat. saccharum - šećer) je disaharid molekulske formule C12H22O11. Sistematsko ime joj je β-D-fruktofuranozil α-D-glukopiranozid.[4] Najpoznatija je kao namirnica u ljudskoj ishrani.

Saharoza, C12H22O11, se u vodenom rastvoru sporo rastvara na glukozu, C6H12O6, i fruktozu, C6H12O6 prema jednačini:

    1. 1## + H2O → C6H12O6 + C6H12O6

Opis[uredi | uredi izvor]

Čista saharoza se najčešće dobija kao fini, kristalni prašak bez boje i mirisa, ugodnog slatkog ukusa.[4] Krupni kristali se mogu dobiti kristalizacijom na drvenom štapiću, koncu i sl. što se prodaje kao poslastica poznata pod imenom 'kamena bombona'.

Rastvorljivost čiste saharoze
Temperatura (°C) g saharoze / g vode
50 2,59
55 2,73
60 2,89
65 3,06
70 3,25
75 3,46
80 3,69
85 3,94
90 4,20

Kao i u drugim ugljenim hidratima, kod saharoze je odnos vodonika prema kiseoniku 2:1. Saharoza se sastoji od dva monosaharida α-glukoze i fruktoze spojenih glikozidnom vezom između ugljenika 1 glukozne i ugljenika 2 fruktozne jedinice.

Saharoza se topi i raspada na 186°C obrazujući karamel a sagorevanjem stvara ugljendioksid i vodu.

Rastvaranje[uredi | uredi izvor]

Saharoza, C12H22O11, u vodenom rastvoru veoma sporo disosuje na glukozu, C6H12O6, i fruktozu, C6H12O6, u skladu sa stehiometrijskom jednačinom:

    1. 1## + H2O → C6H12O6 + C6H12O6

Pošto vodonični joni katalizuju reakciju, kinetika ove, praktično nepovratne reakcije, obično se izražava u prisustvu određene količine vodoničnih jona. Uticaj temperature na brzinu reakcije u kiselim rastvorima je složen.

Dobijena smeša glukoze i fruktoze naziva se invertni šećer, a reakcija njegovog nastajanja - inverzija. Tok reakcije inverzije saharoze može se pratiti merenjem promene ugla zakretanja reakcione smeše pomoću polarimetra, jer su sve tri komponente u smeši optički aktivne.

Inverzija saharoze je veoma značajan proces. Velika primena tog procesa je u proizvodnji šećera. Pri preradi repe odvijaju se procesi pod uticajem enzima i prisutnih organskih kiselina, i pod njihovim uticajem saharoza se razlaže na glukozu i fruktozu.

Komercijalna proizvodnja i upotreba[uredi | uredi izvor]

Saharoza je najuobičajeniji zaslađivač namirnica u industrijskom svetu mada se često zamenjuje drugim zaslađivačima kao što je fruktozni sirup.

Saharoza je neizbežni dodatak namirnicama zbog slatkosti i zbog svojih funkcionalnih osobina; saharoza je važna za strukturu mnogih namirnica uključujući keks, sladoled, torte i kolače...

Šećer kao namirnica[uredi | uredi izvor]

Ljudi, zapravo većina drugih sisara - osim onih iz porodice mačaka - su skloni da konzumiraju hranu zaslađenu saharozom čak i kada nisu gladni.

U ishrani ljudi[uredi | uredi izvor]

Saharoza je namirnica koju organizam lako usvaja i koja za organizam predstavnja brzi izvor energije dovodeći do naglog porasta koncentracije glukoze u krvi. Međutim, čista saharoza se ne smatra zdravom namirnicom ali se toleriše kao dodatak drugim namirnicama da ih učini ukusnijim.

Prekomerna upotreba saharoze povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima. Najrasprostranjeniji je zubni karijes (kvarenje zuba) u kojem bakterije u usnoj duplji pretvaraju šećere iz namirnica (naravno i saharozu) u kiseline koje napadaju zubnu gleđ. Saharoza kao čisti ugljeni hidrat ima visoku kaloričnu vrednost (4 kilokalorije po gramu ili 17 kJ/g) pa može da učini dijetu hiperkaloričnom čak i u minimalnim količinama dovodeći do gojaznosti.[5]

Brzina kojom saharoza diže sadržaj glukoze u krvi može da izazove ozbiljne probleme kod osoba koje imaju poremećen metabolizam glukoze, recimo kod dijabetičara. Saharoza može da dovede do metaboličkog sindroma.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Sucrose, International Chemical Safety Card 1507, Geneva: International Programme on Chemical Safety, новембар 2003 
  4. 4,0 4,1 Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  5. ^ Yudkin, J.; Edelman, J., Hough, L. (1973). Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. The Butterworth Group. ISBN 978-0-408-70172-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Yudkin, J.; Edelman, J., Hough, L. (1973). Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. The Butterworth Group. ISBN 978-0-408-70172-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]