Pređi na sadržaj

Svetislav Basara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili srpskoga vajara, pogledajte članak Svetomir Arsić Basara.
Svetislav Basara
Basara 2014.
Lični podaci
NadimciLale
Bas[1]
Datum rođenja(1953-12-21)21. decembar 1953. (72 god.)
Mesto rođenjaBajina Bašta, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Književni rad
Uticaji odVidosav Stevanović
Najvažnija delaFama o biciklistima, Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Kontraendorfin
NagradeNinova nagrada (2006, 2021)

Svetislav Basara (Bajina Bašta, 21. decembar 1953) srpski je književnik i kolumnista.[2] Autor je više od četrdeset književnih dela: romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Od februara 2022. godine je autor i voditelj televizijske emisije Crveni karton.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Svetislav Basara je rođen 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Njegovu majku Dobrilu kao devojčicu su usvojili Svetislav i Zorka Veizović, pa je po dedi dobio ime.Otac Svetislava Basare je nepoznat.[3]

Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman Fama o biciklistima mnogi smatraju jednim najboljih romana devete decenije[4] 20. veka.

Pre dvadeset godina, pomislio sam, ništa me nije pripremilo za pojavu Fame o biciklistima. Basara je do tada objavio svoje prve priče i romane, a ja sam u mojoj zbirci Fras u šupi objavio priču „Svetislav Basara intervjuiše Samjuela Beketa za Treći program radio Beograda“. Basarini rani romani ukazivali su na spisateljsku razigranost, na postmodernističko poigravanje sadržajem i formom, na prepuštanje apsurdu, što su sve odlike tipične za Basarin prozni postupak, ali ništa nije nagoveštavalo veliki skok, veliki prelet, koji će se odigrati objavljivanjem romana koji će postati još tipičniji primer njegove proze. Posle pojave Fame o biciklistima, slobodno se tako može reći, srpska proza više nije bila ista, kao što ni Basara više nije bio isti pisac, kao što ni ja nisam bio isti čitalac.

— David Albahari

Drame su mu izvođene na mnogim scenama a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik[4].

Basara je bio ambasador SR Jugoslavije od 2001. do 2005. godine na Kipru.[5]

Bio je kolumnista dnevnih novina Danas, a od 2021. godine piše kolumne za Kurir. Kolumna mu nosi naziv Famozno.[6] Od februara 2022. godine je autor i voditelj televizijske emisije Crveni karton na Kurir TV.

Iz braka sa Vidom Crnčević Basara, kćerkom pokojnog Brane Crnčevića,[7][8] ima dvoje dece, Taru i Relju.[9]

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Za roman Fama o biciklistima dobio je Nagradu „Željezare Sisak”.[10]

Dobitnik je „Nolitove nagrade” za knjigu Mongolski bedeker.[4]

Nagradom „Ramonda serbika” ovenčan 2007. za višegodišnje stvaralaštvo koje je ostavilo poseban pečat u istoriji savremene srpske književnosti.

Roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti, u izdanju beogradske izdavačke kuće „Dereta”, doneo mu je 2006. godine Ninovu nagradu za roman godine, nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu od 25 najčitanijih u mreži narodnih biblioteka Srbije u 2008. godini[11] i nagradu „Laza Kostić” 2007. godine.

Za roman Anđeo atentata, koji je objavila izdavačka kuća „Laguna”, dobio je 2015. godine nagradu Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović” i nagradu „Isidora Sekulić”.

Prvi je dobitnik nagrade Fonda „Borislav Pekić”.[12]

Kao kolumnista „Danasa”, dobio je 2010. godine nagradu „Stanislav Staša Marinković”.[13]

Njegov roman Majn kampf ušao je u najuži izbor za Ninovu nagradu 2012. godine, a 2021. godine, za roman Kontraendorfin, dobija Ninovu nagradu, po drugi put,[14] čime postaje jedan od samo pet pisaca u istoriji nagrade koji su je dobili više puta.

Juna 2022. dobio je Nagradu „Dragiša Kašiković”.[15] Dobitnik je Nagrade „Todor Manojlović” za 2022. godinu.[16]

Prvi je dobitnik regionalne književne nagrade „Ćamil Sijarić” za roman Rekapitulacija-nemi film.[17]

Dela

[uredi | uredi izvor]
  • Priče u nestajanju (1982)[18]
  • Peking by Night (1985)[19]
  • Kinesko pismo (1985)[20]
  • Napuklo ogledalo (1986)[21]
  • Na ivici (1987)[22]
  • Fama o biciklistima (1987)[2]
  • Fenomeni (1989)[23]
  • Na Gralovom tragu (1990; nastavak Fame o biciklistima)[24]
  • Mongolski bedeker (1992)[25]
  • Tamna strana meseca (1992)[26]
  • De bello civili (1993)[27]
  • Drvo istorije (1995)[28]
  • Ukleta zemlja (1995)[29]
  • Virtualna kabala (1996)[30]
  • Looney Tunes: manično-paranoična istorija srpske književnosti u periodu 1979—1990. godine (1997)[31]
  • Sveta mast: manično-paranoične istorije srpske književnosti u periodu 1979—1990. godine (1998)[32]
  • Vučji brlog (1998)[33]
  • Ideologija heliocentrizma (1999)[34]
  • Mašine iluzija (2000)[35]
  • Kratkodnevica (2000)[36]
  • Džon B. Malkovič (2001)[37]
  • Bumerang: Oksimoron (2001)[38]
  • Srce Zemlje (2004)[39]
  • Fantomski bol (2005)[40]
  • Uspon i pad Parkinsonove bolesti (2006)[41]
  • Izgubljen u samoposluzi (2008)[42]
  • Majmunoopisanije (2008)[43]
  • Dnevnik Marte Koen (2008)[44]
  • Drvo istorije i drugi eseji (2008)[45]
  • Nova stradija (2009)[46]
  • Fundamentalizam debiliteta (2009)[47]
  • Eros, giros i Tanatos (2010)[48]
  • Početak bune protiv dahija (2010)[49]
  • Tajna istorija Bajine Bašte (2010)[50]
  • Mein Kampf (2011)[51]
  • Дуговечност (2012)[52]
  • Гнусоба (2013)[53]
  • Тушта и тма (2014) — књига писама са Миљенком Јерговићем[54]
  • Анђео атентата (2015)[55]
  • Други круг (2015) — друга књига писама са Миљенком Јерговићем[56]
  • Очај од нане (2016)[57]
  • Андрићева лествица ужаса (2016)[58]
  • Нова српска трилогија (2017)[59]
  • Пушачи црвеног бана (2017)[60]
  • Атлас псеудомитологије (2018)[61]
  • Контраендорфин (2020)[62]
  • Ствар духа : записи о сликарству (2021)[63][64]
  • Рекапитулација: неми филм (2023)[65]
  • Minority Report — podcast (2024)[17][66][67]

Види још

[uredi | uredi izvor]

Референце

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „SNAGA NAŠE TELEVIZIJE JE U LJUDIMA- KO SU TV LICA KURIR TELEVIZIJE”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-07-04. Приступљено 2024-07-04. 
  2. ^ а б Радисављевић, Зоран (16. 6. 2007). „Време у негативу”. Politika Online. Приступљено 5. 2. 2025. 
  3. ^ Trijić, J. (12. 6. 2013). „Rehabilitovani Basarini preci”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2025. 
  4. ^ а б в „Светислав Басара”. Лагуна. Приступљено 25. 5. 2011. 
  5. ^ „Светислав Басара”. Геопоетика. Архивирано из оригинала 27. 03. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2011.  (језик: енглески)
  6. ^ „Svetislav Basara kolumnista”. danas.rs (на језику: српски). Dnevni list Danas. Приступљено 5. 2. 2025. 
  7. ^ „Preminuo Brana Crnčević”. Blic.rs (на језику: српски). 14. 4. 2011. Приступљено 5. 2. 2025. 
  8. ^ Crnčević Basara, Vida (4. 1. 2000). „Ljudi i vreme”. Vreme (522). Приступљено 5. 2. 2025. „On je najbolji kada piše. Zadovoljan je, nije zahtevan, ne mora da mu se hoda na prstima i da mu se spremaju posebna jela i napici. On može da piše i u sobi punoj ljudi, u vozu, autobusu, na književnoj večeri. Tako da sam ja, dok sam bila njegova žena, tada mogla da radim bilo šta. Naravno, u granicama normale, jer je on, ipak, patrijarhalan čovek i papirnati mizogin... Ja sam, uglavnom, stradala, jer Basara ili piše ili pije. Bar je do sada tako bilo.” 
  9. ^ Ко је ко у Србији ’96: Лексикон, Библиофон, Београд 1996.
  10. ^ Colic, Nina (2021-01-25). „Svetislav Basara dobitnik Ninove nagrade za roman “Kontraendorfin” - Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-06. 
  11. ^ „Басара добио награду Народне библиотеке”. РТВ. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011. 
  12. ^ „Басара добио награду Народне библиотеке”. Радио-телевизија Војводине. 28. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2011. 
  13. ^ „„Staša“ Svetislavu Basari, „Burzan“ Nikoli Tomiću – Društvo – Dnevni list Danas”. 08. 06. 2010. 
  14. ^ „Светислав Басара по други пут добитник НИН-ове награде”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2024-01-06. 
  15. ^ „Određeni dobitnici nagrade „Dragiša Kašiković” - Kultura – Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-06-14. Приступљено 2022-06-14. 
  16. ^ Р., К. (17. 2. 2023). „Басари награда „Тодор Манојловић””. Политика. Приступљено 20. 2. 2023. 
  17. ^ а б direktorwpp (2024-12-02). „Разговор о роману Светислава Басаре "Minority Report – podcast"”. UK PAROBROD (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-31. 
  18. ^ „Приче у нестајању :: COBISS+”. 
  19. ^ „Peking by night :: COBISS+”. 
  20. ^ „Kinesko pismo : roman :: COBISS+”. 
  21. ^ „Напукло огледало :: COBISS+”. 
  22. ^ „Na ivici :: COBISS+”. 
  23. ^ „Феномени : препис спаљене књиге :: COBISS+”. 
  24. ^ „Svetislav Basara: Na Gralovom tragu, Beograd, 1990 :: COBISS+”. 
  25. ^ „Монголски бедекер : роман :: COBISS+”. 
  26. ^ „Тамна страна месеца :: COBISS+”. 
  27. ^ „De bello civili :: COBISS+”. 
  28. ^ „Дрво историје :: COBISS+”. 
  29. ^ „Уклета земља :: COBISS+”. 
  30. ^ „Virtualna kabala :: COBISS+”. 
  31. ^ „Looney Tunes : manično-paranoična istorija srpske književnosti u periodu od 1979—1990. godine :: COBISS+”. 
  32. ^ „Света маст : манично-параноична историја српске књижевности. Књ. 2 :: COBISS+”. 
  33. ^ „Вучји брлог :: COBISS+”. 
  34. ^ „Ideologija heliocentrizma :: COBISS+”. 
  35. ^ „Машине илузија :: COBISS+”. 
  36. ^ „Краткодневица :: COBISS+”. 
  37. ^ „Џон Б. Малкович : Bildungsroman :: COBISS+”. 
  38. ^ „Бумеранг; Оксиморон :: COBISS+”. 
  39. ^ „Srce zemlje : (studija o Ničeovom boravku na Kipru) :: COBISS+”. 
  40. ^ „Фантомски бол :: COBISS+”. 
  41. ^ „Uspon i pad parkinsonove bolesti :: COBISS+”. 
  42. ^ „Izgubljen u samoposluzi :: COBISS+”. 
  43. ^ „Majmunoopisanije :: COBISS+”. 
  44. ^ „Dnevnik Marte Koen : okultna pozadina komunističkog pokreta u Jugoslaviji 1928—1988 :: COBISS+”. 
  45. ^ „Дрво историје и други есеји :: COBISS+”. 
  46. ^ „Nova Stradija : po motivima pripovedaka R. Domanovića :: COBISS+”. 
  47. ^ „Fundamentalizam debiliteta :: COBISS+”. 
  48. ^ „Ерос, гирос и танатос :: COBISS+”. 
  49. ^ „Početak bune protiv dahija : sotija :: COBISS+”. 
  50. ^ „Тајна историја Бајине Баште :: COBISS+”. 
  51. ^ „Mein Kampf : burleska :: COBISS+”. 
  52. ^ „Dugovečnost : komendija del arte :: COBISS+”. 
  53. ^ „Gnusoba : karikatura :: COBISS+”. 
  54. ^ „Tušta i tma :: COBISS+”. 
  55. ^ „Anđeo atentata : tabloid :: COBISS+”. 
  56. ^ „Drugi krug :: COBISS+”. 
  57. ^ „Očaj od nane : izabrane i nove priče :: COBISS+”. 
  58. ^ „Andrićeva lestvica užasa : gotski roman :: COBISS+”. 
  59. ^ „Nova srpska trilogija :: COBISS+”. 
  60. ^ „Pušači crvenog bana : smešna strana propasti Srbije :: COBISS+”. 
  61. ^ „Atlas pseudomitologije :: COBISS+”. 
  62. ^ „Kontraendorfin : [disertacija] :: COBISS+”. 
  63. ^ „Ствар духа : записи о сликарству :: COBISS+”. plus.cobiss.net. 
  64. ^ „Народна библиотека Ужице”. Народна библиотека Ужице (на језику: српски). 2022-03-04. Приступљено 2024-01-06. 
  65. ^ „Rekapitulacija : nemi film :: COBISS+”. plus.cobiss.net. 
  66. ^ „Minority report : podcast :: COBISS+”. 
  67. ^ Koprivica, Jelena (2024-11-27). „"Ubistvo Đinđića je čvorišna tačka naše istorije": Basara predstavlja novu knjigu "Minority Report – podcast"”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-12-31. 

Спољашње везе

[uredi | uredi izvor]
Diplomatske pozicije
Ambasador SRJ/SCG u Kipru
2001—2005
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светислав_Басара&oldid=30434752”