Sveti Miljan od Kogolje
| Sveti Miljan od Kogolje San Millán de la Cogolla | |
|---|---|
 Pogled na Sveti Miljan od Kogolje | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Španija |
| Autonomna zajednica |  Rioha |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2013. | 255 |
| — gustina | 8,18 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 42° 19′ 41″ S; 2° 51′ 52″ Z / 42.328044° S; 2.864569° Z |
| Aps. visina | 741 m |
| Površina | 31,19 km2 |
  Sveti Miljan od Kogolje Sveti Miljan od Kogolje na karti Španije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Marija Pilar Mendoza Martinez |
| Poštanski broj | 26326 |
Sveti Miljan od Kogolje (šp. San Millán de la Cogolla) predstavlja opštinu koja se nalazi u Autonomnoj pokrajini Rioha (šp. La Rioja) u Španiji. Smešten na vrhu Sijera Demante (šp. Sierra de la Demanda) koja pripada istočnom basenu koji razdvaja Mesetu i Valje del Ebro (šp. Ebro) i nalazi se na 728 m nadmorske visine, na obalama reke Kardenas.
Iako se ne nalazi tačno na Putu za Santijago (šp. El Camino de Santiago), mnogi hodočasnici putovali su tamo, kako bi kasnije ponovo započeli rutu Svetog Jakoba.
U ovom gradiću se nalazi i zajednica koju čine dva manastira: Sveti Miljan od Susa (šp. San Millán de Suso) i Sveti Miljan od Jusa (šp. San Millán de Yuso).
Poreklo manastira[uredi | uredi izvor]
Emiliano, poznat kao San Millán, sveštenik, rođen u Berseu 473. godine, je jedan učeni pustinjak svetog Felisesa (šp. San Felices). Umro je 12. novembra 574. godine i sahranjen je u Susu. Pećina je pretvorena u isposničku ćeliju, a kasnije i u crkvu i mali manastir u kojem živi jedna zajednica na čijem čelu se nalazi iguman. [1]
Legenda[uredi | uredi izvor]
Kralj od Nahere (šp. el rey de Nájer) naredio je da se posmrtni ostaci ovog sveštenika premeste iz Suse u manastir (šp. Santa María la Real de Nájera). Legenda kaže da oni koji je trebalo da nose kovčeg, kada su stigli u dolinu, ostali su kao prikovani za zemlju što je protumačeno kao želja preminulog da ne napusti svoju dolinu. Imajući ovaj znak sa neba na umu, kralj odlučuje da sagradi manastir na tom mestu, koji danas zovu Juso (šp. Yuso).
Od Suse do Juse[uredi | uredi izvor]
Sve do 1100. godine postojala su dva manastira, Suso na gornjoj strani i Juso na donjoj, svaki sa svojim zajednicama. Suso je izgrađen u 5. veku od strane Svetog Miljana i ostaje veran tradiciji, ima mosarpasko uređenje i odvojene zajednice za muškarce i žene.
Juso je primenjivao pravila Svetog Benedikta i u ovaj manastir su 1053. godine prebačene mošti Svetog Miljana.
Od 12. veka postoji samo jedna zajednica za monahe, benediktinska (šp. la benedictina), sa jednim konakom i manastirom ispod. To je bilo doba maksimalnog duhovnog, religioznog i kultornog sjaja. Takođe, razvija se bogata i intenzivna aktivnost u proizvodnji vrednih rukopisa.
Književni značaj[uredi | uredi izvor]
Od posebnog značaja su biblioteka i arhiva manastira. Arhiva poseduje dva katastra i oko 300 originalnih dokumenata. Biblioteka je ostala opremljena isto kao i u 18. veku. Njen značaj nije u kvantitetu dela, iako ih ima oko 10 000, već u retkim primerima koje poseduje. Jedno takvo delo je Evangelario de Heronimo Nadal (šp. Evangelario de Jerónimo Nadal) štampan 1595. godine u Amberesu. Specifično je po tome što u ovom prvom štampanom izdanju su sve stranice u boji. Takođe je sačuvana u odličnom stanju inkunabula Summa Casuum de Bartholomeus de Sancto Concordi (lat. naziv) koja je izdata pre 1475. godine, a čuva se samo pet primeraka u svetu.
Na ovom području je pisao i prvi pesnik kastiljanskog jezika, Gonsalo de Berseo (šp. Gonzalo de Berceo) koji je u ovom manastiru živeo kao sekularni klerik. Kako bi ga narod razumeo, pisao je na romanskom, a ne latinskom, pesme didaktičkog karaktera, kao i dela posvećena životu svetog Dominika u manastiru Sveti Domingo od Silosa (šp. Santo Domingo de Silos).
Ipak, od najvećeg značaja su glose. [2]
Glose[uredi | uredi izvor]
Glose predstavljaju skup lingvističkih napomena koje se dodaju na marginu ili između redova latinskih tekstova kako bi bili jasniji. Predstavljaju početak španske književnosti jer pre toga nije postojala nijedna knjiga niti spis koji je pisan na čistom romanskom jeziku. Pornađene su u 10. veku u dva manstira: (šp. San Millán de la Cogolla) i (šp. Santo Domingo de Seilos), pa tako razlikujemo (šp. glosas Emilianenses) i (šp. glosas Silenses). Od izuzetnog značaja je i manastir Sveti Pedro od Kardenje (šp. San Pedro de Cardeña), budući da se neposredno vezuje za Spev o Sidu. Postoji 368 glosa koje se pojavljuju na 15 papira.
Obilje glosa na tako malo papira,kao u slučaju glosa Silosa, odlikuje se odlučnom željom da se prevedu najznačajnije latinske reči na novi jezik koji je tada u upotrebi. Primenjujući latinski pravopis na novi jezik, monah koji je pisao glose, postavio je jedan novi eksperiment koji je prihvaćen i koji se primenjivao.
Glosas Emilianenses[uredi | uredi izvor]
Ove glose se čuvaju u Madridu u (šp. Real Academia de la Historia). Najduži tekst je glosa 89 i nalazi se u kodeksu 60, na papiru 72 i govori o pohvalama Hrista Spasitelja. Na desnoj margini može se pročitati doksologija (oblik molitve).
Takođe, u ovom kodeksu se nalazi i prvi tekst na baskijskom koji je napisao isti monah koji je pisao i glose. Radi se o starijem svedočenju sačuvanom upravo na ovom jeziku.
Kasnije, braća Klaudio i Havijer Garsija Tursa (šp. Claudio y Javier García Turza) su objavila kodeks Emilijanense 46, napisan među zidinama Susa, a datira iz 13. juna 964. godine. Ovaj kodeks se sastoji od enciklopedijskog rečnika sa više od 20 000 stavki uređenih po alfabetu. Rukopis sadrži sva znanja tog vremena.
Prvi tekst na kastiljanskom[uredi | uredi izvor]
Cono aiutorio de nuestro duenno duenno Christo, dueno Salbatore; qual dueno get ena honore et qual duenno tienet ela mandatione cono Patre cono Spiritu Sancto enos sieculos delo sieculos, facamus Deus Omnipotes tal serbitio fere ke denante ela sua face gaudioso segamus. Amén.
Prevod na savremeni španski[uredi | uredi izvor]
Con la mediación de nuestro Señor, don Cristo, don Salvador, que comparte el honor y la jerarquía con el Padre y con el Espíritu Santo por los siglos de los siglos, Dios omnipotente nos haga servir de tal manera que nos encontremos felices en su presencia. Amén
Prve glose na baskijskom[uredi | uredi izvor]
Izioqui duguguec aiutuezdugu.
Prevod na savremeni španski[uredi | uredi izvor]
Hemos sido puestos a cobijo, hemos sido salvados a nosotros no se nos ha dado ayuda.
Ovi manastiri su 1997. godine proglašeni od strane UNESCO-a za kulturnu baštinu kao mesto rođenja jednog od najraširenijih jezika na svetu, španskog, ali i kao primer kontinuiranog monaštva od 6. veka, te transformacije samostana od zajednice pustinjaka do kaluđera.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Monasterio de San Millán, Pristupljeno 18. 12. 2014.
- ^ Monasterios en La Rioja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2015), Pristupljeno 18. 12. 2014.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
