Sveti Pedro od Kardenje
| Sveti Pedro od Kardenje San Pedro de Cardeña | |
|---|---|
 Pogled na Sveti Pedro od Kardenje | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Španija |
| Autonomna zajednica | Burgos |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2013. | 826 |
| — gustina | 36,65 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 42° 24′ S; 3° 36′ Z / 42.4° S; 3.6° Z |
| Aps. visina | 939 m |
| Površina | 22,54 km2 |
  Sveti Pedro od Kardenje Sveti Pedro od Kardenje na karti Španije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Horhe Minges Nunjes |
| Poštanski broj | 09193 |
Manastir Sveti Pedro od Kardenje (šp. San Pedro de Cardeña) predstavlja opatiju koja se nalazi u mestu Kastriljo del Val, na deset kilometara od centra Burgosa (Španija). Od izuzetnog je kulturnog značaja u kategoriji spomenika od 3. juna 1931. godine.
[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ne postoje dokumentovani izvori koji potvrđuju kada je osnovan manastir. Starobenediktanski istoričari su o ovom manastiru govorili kao prvom manastiru crnih monaha (benediktanskih) koji je osnovan u Španiji. Neki čak smatraju da je mogao da postoji još u 8. veku. Bilo kako bilo, zbog oskudnog broja činjenica, moderna istoriografija ne može sa sigurnošću tvrditi kada je manastir nastao.
O drugom naseljavanju Kardenje govori jedna liturgijska knjiga, Breviario antiguo, koja kaže da je ovaj manastir naseljen u 18. veku, tačnije 1721. godine, od strane jednog opata koji je i bio njegov iguman, a on je fraj Fransisko de Bergansa (šp. Fray Francisco de Berganza). Ovaj datum pominje i hronika Kardenje (šp. La Cronición de Cardeña).
Osim ovog datuma pominje se i 902. godina kada su manstiru dali određenu donaciju don Gonsalo Teljes (šp. Don Gonzalo Téllez) i njegova supruga. Iako postoji određena praznina u dokumentima, ipak je moguće pratiti koliko-toliko objektivno istoriju Kardenje sve do današnjih dana i to pogotovo u periodima kada je on bio napuštan. Takav slučaj se desio 1835. godine kada su izdati zakoni u Španiji o oduzimanju i sekularizaciji religioznih mesta i trajao je sve do1942. godine kada je obnovljen monaški život. [2]
Kardenja je poznat po svetosti 200 monaha koji su mučeni od strane muslimana tokom invazije Arapa krajem 9. veka u vreme igumana Sanća. Kanonizovani su 1603. godine i to je događaj koji će podići potražnju za relikvijama. Manastir vremenom jača svoju popularnost toliko da su u njega hrlili da odu i kralj Filip III (šp. el rey Felipe III) i njegova supruga kraljica Margarita od Austrije (šp. la reina Doña Margarita de Austria).
Dana 1. maja 1942. godine monaški život u manastiru restauirali su monasi poreklom iz Palensije, iz manastira San Isidro de Dueñas. Trudom i upornošću uspeli su da uspostave poštovanje pravila Svetog Benedikta koja su se, između ostalog, primenjivala i u manastiru Svetog Milana od Kogolje (šp. San Millán de la Cogolla), tačnije Svezi Milan od Jusa (šp. San Millán de Yuso). [3]
Zajednica[uredi | uredi izvor]
Kao što je pomenuto, zajednica je stigla u manastir 1942. godine. Nakon tri godine, 1945, unapređena je u zvanje manastira (Priorato), a 1948. u zvanje igumanije (abadía) nakon čega je ubrzo izabran i prvi iguman. Aktuelni iguman, izabran 7. maja 2013. godine, je fraj Roberto (šp. Fr. Roberto de la Iglesia Pérez). Trenutno, manastir ima 18 članova između 22 i 84 godine. Većina je iz Kastilje, ali ima i onih iz Madrida, Valensije, Katalonije. Damijan Janjez (šp. P. Damián Yañez) je jedini živi monah iz zajednice koja je obnovila manastir 1942.
Značaj za književnost[uredi | uredi izvor]
Ovaj manastir poznat je po svojoj kulturi i umetnosti koju je započeo u 11. veku kroz Skriptorijum (šp. Scriptorium) gde je fokus stavljen na širenje benediktanskih tekstova. Naime, „Pravila Svetog Benedikta“ (šp. La Regla de San Benito) i „Knjiga dijaloga“ Svetog Grigorija Velikog (šp. Еl Libro de los Diálogos de San Gregorio Magno) su dela koja su dostigla određenu popularnost i izvršila veliki uticaj na kulturu i duhovnu književnost srednjeg veka. Takođe treba pomenuti „Knjigu o moralima“ (šp. Еl Libro de los Morales) istog autora. Ovo je prvi rukopis prepisan u scriptorium caradignense (914. godina) koji je između ostalih kodeksa već u 10. veku popularizovao monahe-književnike manastira Kardenje.
Sid Ruj Dias[uredi | uredi izvor]
Manastir je poznat i po svojoj vezi sa kastiljanskim junakom Sidom Kampeadorom (šp. Cid Campeador) (1043—1099) koji je svoju ženu i dve ćerke ostavio pod zaštitom manastira i igumana Sisebuta (šp. Sisebuto) kada je, 1081. godine, otišao i krenuo u svoje vojne pohode. Ovde se nalaze i njegovi posmrtni ostaci koji su doneti tri godine nakon njegove smrti u Valensiji, 1099. godine. Pored njegovih, tu se čuvaju i posmrtni ostaci njegove žene, donja Himene (šp. doña Jimena). Nalaze se u kapeli – panteón del Cid. U njoj se mogu videti njihovi sarkofazi.
Pored toga što je Sid vezan za ovaj manastir, takođe se dovodi u vezu i sa manastirom Sveti Domingo od Silosa (šp. Santo Domingo de Silos). [4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ministerio de Cultura. Patrimonio Histórico., Pristupljeno 18. 12. 2014.
- ^ Monasterio de San Pedro de Cardeña, Pristupljeno 18. 12. 2014.
- ^ San Pedro de Cardeña, Pristupljeno 18. 12. 2014.
- ^ Camino del Cid, Pristupljeno 18. 12. 2014.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
