Svetlana Makarovič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetlana Makarovič
Datum rođenja(1939-01-01)1. januar 1939. (85 god.)
Mesto rođenjaMaribor, Kraljevina Jugoslavija
NarodnostSlovenkinja
ObrazovanjeAkademija za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani
Zanimanjepozorišna glumica, ilustratorka, pevačica, prevodilac, pisac i pesnik.

Svetlana Makarovič (Maribor, 1. januar 1939) je slovenačka pozorišna glumica, prevodilac, ilustratorka, pevačica, pisac i pesnik. Nazvana je Prvom damom slovenačke poezije.[1] Takođe, borac je za prava žena i bori se za to, da se u slovenačkoj kulturi više istražuje i promoviše o ženama, za koje smatra da nisu dovoljno zastupljene.[2] Autorka je književnosti za odrasle ali i za decu. Njeni radovi poznati su širom Slovenije i imaju posebno mesto u istoriji slovenačke literature za mlade. Osvojila je Levstkovu nagradu za životno dostignuće, 2011. godine.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Makarovičeva je rođena 1. januara 1393. godine u Mariboru.[4] Nakon završetka osnovne škole u rodnom gradu odlazi u Ljubljanu, gde završava srednju školu za predškolske nastavnike. Početkom šezdesetih godina učila je psihologiju, pedagogiju, etnoologiju i strane jezike. Svirala je klavir po kafićima u Ljubljani, a nakon toga postala nastavnica za decu sa posebnim potrebama. Godine 1968. završila je Akademiju za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani[4] i nakon toga počela da glumi u Ljubljanskom gradskom pozorištu i Slovenačkom nacionalnom pozorištu. Od 1974. godine postala je nezavisni pisac.[5]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Književnost[uredi | uredi izvor]

Makarovičeva je 1957. godine počela da svoje radove objavljuje u časopisima i novinama. Njena prva pesma U crnom pritisku objavljena je za ča slovenački omladinski časopis Mlade staze. Svoje pesme objavljivala je i u časopisima Naša savremenost (1953–1963)[6][7], Tribina (1951)[8], Problemi (1962-1963)[9], Perspektiva (1960–1964), Savremenost (1963)[10] i za časopis Dijalog.

Njena prva kolekcija pesama nazvana Sumrak, izašla je 1964. godine. Ovaj, kao i svi ostali radovi u drugoj polovini pedesetih i početkom šezdesetih godina prate dominantni put slovenačke lirkes poezije iz intimizma do modernizma. U kolekciji pesama Letnja noć iz 1968. godine izrazila je svoju ličnu poetiku zasnovanu na tradicionalnim poetskim formama. Njene narodne poezije pesme predstavljaju novu ekspresiju egzistencijalne krize modernog čoveka. Na početku sedamdesetih godina, pisala je poeziju u dosta oštrijem obliku, sa dominantnim detaljima tragedije i balade. Takvu vrstu poezije predstavila je u svojoj kolekciji pesama Jedeš, bićeš pojeden iz 1998. godine. Svoju novu kolekciju pesama sa dosta kreativnosti nazvala je Iscelitelj i objavila je 1973. godine. Antologiju pesama Ekstrakcija izdala je 1997. godine. Njena antologija pesama Usamljenost objavljena je 2002. godine. U februaru 2012. godine objavila je balada-bajku nazvanu Sneguročka. Bila je inspirisana likom iz ruske bajke Sneguročka. Makaroovičeva je odmalena imala veliku strast prema ruskoj tradiciji i kulturi[11].Nakon 1970. godine, Makarovičeva je počela da piše prozu za decu. U svojim proznim radovima razvila je svoj individualni stil, poznat po originalnom imenovanju likova.

Narednih godina objavljivala je moderne priče sa životinjama kao što su Pekarna Mišmaš (1974) i (Sapramiška) (1976), objavljuje kolekcije Take živalske (1973), Mačija pera (1992) i Veverica posebne sorte (1994). U njenim prozama protagonisti su životinje, koje žive u posebnom svetu i imaju slične karakteristike kao i ljudi, okrutnost, sebičnost i zavidnost i opisuje životinje koje prolaze kroz trenutke očaja, besa, tuge i usamljenosti[12]. Priče poput Patuljak Kuzma osvojio nagradu (1974) i Veštica Zofka (1989) smatraju se pričama gde su glavni karakteri zasnovani na mitovima. Njene priče ističu, u njenoj suštini, nerazumevanje i neprihvatanje razlika. Jedne od njenih najpopularnijih su priče Kam pa kam kosovirja? (1975) i Mi, kosovirji (2009) koje govore o slobodnim bićima koja se protive pravilima i zahtevima vlasti. Neki od njenih radova su snimljeni i to : Pekarna Mišmaš (1976), Sapramiška (1986), Čuk na palici (1998), Mali kakadu (1898), Sovica oka (1992) i mnoge druge.

Njeni radovi su preporučeni za kurikulum za slovenački jezik u školama[13] i to : Jaz sem jež, Čuk na palici, Pismo , Sovica Oka, Papagaj in sir, Zajček gre na luno , Razvajeni vrabček, Pod medvedovim dežnikom, Jazbec in ovčka, Prašičkov koncert, Pekarna Mišmaš, Coprnica Zofka, Kosovirja na leteči žlici, Miška spi, Volk in sedem kozličkov, Kam pa kam i kosovirja i Jutro.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Marakovičeva je objavila knjigu šansona Krizantema na klavirju 1990. godine. Osnovi njenih šansona su vrlo slični onima u njenim pesmama - tekstovi se odnose na oblasti savremene porodice, vaspitanja, društvenih navika, moralne norme i društvene konvencije. Razlika je u tome što u svojim šansonima ima više humora.

Snimila je nekoliko albuma interpretacija svojih šansona i to : Nočni šanson (1984), Dajdamski portreti (1985), Pelin žena (1985) i Namesto rož (1999).[5]

Pisala je i za druge, za album Mesto Mladih od grupe Bele vrane, album Najjači ostaju izvođačice Nece Fank i za mnoge druge.[14] Odradila je uvodu muzičku numeru za slovenački film Sreća na lancu.

Saradnja sa lutkarskim pozorištem Ljubljana[uredi | uredi izvor]

Njen rad Sovica Oka predstavljen je 1972. godine na bini Ljubljanskog lutarskog pozoripta.[15] Njen rad Sapramiška izveden je nekoliko puta u ovom pozorištu. Prvi nastup nakon uspostavljanja saradnje sa pozorištem izveden je 17. oktobra 1986. godine. Sa Ljubljanskim lutkarskim pozorištem Makarovičeva je sarađivala mnogo puta, radila je muziku, adaptirala tekstove, radila dizajn i mnoge druge stvari. Na sceni lutarskog pozorišta bila je 31. put, a sa njim izvodila predstave u Italiji, Austriji, Meksiko, Australiji i Hrvatskoj.

Scenski radovi[uredi | uredi izvor]

  • Sovica Oka, 1972 (autor i adaptacija)
  • Hiša tete Barbare, 1975 (autor)
  • Pekarna Mišmaš, 1977 (autor i adaptacija teksta)
  • Igra o letu, 1983 (autor)
  • Mačja prodajalna, 1984 (autor, muzika i uloga)
  • Mrtvec pride po ljubico, 1986 (autor)
  • Sapramiška, 1986 (autor dela, izrada muzike i više uloga)
  • Mi, kosovirji, 1988 (author i adaptacija teksta)
  • Korenčkov Palček, 1989 (autor, muzika, dizajn i više uloga)
  • Gal med lutkami, 1992 (autor, muzika i lutkarski dizajn)
  • Medena pravljica, 1994]] (producent i autor dela)
  • Jólakötturinn, 1997 (producent, prevodilac, adaptacija teksta, pesme i uloga)
  • Kokoška Emilija, 1997 (producent, autor i uloga u predstavi i izrada muzike)
  • Tacamuca, 1998 (autor nastupa i muzike)

Kritika društvu[uredi | uredi izvor]

Marakovičeva je napustila Slovenačko društvo pisaca jer se nije složila sa pravilima za dodelu članstva u društvu. Verovala je da glavni kriterijum treba da bude kvalitet, a ne kvantitet. Protivila se zvaničnim izdavačima, tvrdeći da oni samo koriste ostale autore. Pored toga, ona je teži i socijalnim pravima slobodnih umetnika. Podržala je i učestvovala u osnivanju časopisa koji je posvećen književnošću a plasiran je 1980. godine. Smatrala je da su tadašnja politička i ideološka pitanja uništavala umetnosti. Zabranjivala je objavljivanje svojih dela u nekim časopisima i knjigama, koji su zasnovani na crnoj poeziji, smatrajući da će zbog toga mladi mrzeti književnosti. Izuzetno se protivila tvrdnjama da je umetnost za sve ljude.[5] U svojim kolumnama, često je izražavala kritike o njenom društvenom okruženju.[16]

Godine 2000. odbila je prijem Prešernove nagrade.

U svojim kritikama često je nazivala Slovence primitivnim, licemernim i ljudima hladnog srca.[11] U njenoj pesmi Pesmi o Sloveniji za tuje in domače goste objavljenoj 1984. godine, iznela je jasno svoju kritiku prema društvu Slovenije.[5]

Stav prema katoličkoj crkvi[uredi | uredi izvor]

U januaru 2012. godine Makarovičeva je izazvala je kontroverzu sa svojom izjavom: "Po mom mišljenju Katolička crkva u Sloveniji je nešto što mora da se mrzi, osjećam to kao svoju građansku dužnost".[17] Konzul katoličke crkve okarakterisao je ovu izjavu kao primitivnu i neprihvatljivu.[18] Policija Slovenije je dobila nekoliko inicijativa za intervenciju zbog Makarovičeve izjave. Iako policija nije preuzela ništa, naglašeno je da osuđuje sve obllike mržnje i netolerancije upućene prema pojedincima i grupama ljudi.[19]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Poezija za odrasle[uredi | uredi izvor]

Svetlana Makarovič u aleji nagrađenih Levstikovom nagradom u Ljubljani
Makarovičeva tokom dodele nagrade, 2011. godine

Proza za odrasle[uredi | uredi izvor]

Literatura za mlade[uredi | uredi izvor]

Проза и поезија[uredi | uredi izvor]

Priče za mlade[uredi | uredi izvor]

Prevodi i adaptacije[uredi | uredi izvor]

Дискографија[uredi | uredi izvor]

Албуми[uredi | uredi izvor]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Segel, H.B. (2008). The Columbia Literary History of Eastern Europe Since 1945. Columbia University Press. str. 241. ISBN 9780231508049. Pristupljeno 2. 8. 2015. 
  2. ^ Juvan, M. (2008). History and Poetics of Intertextuality. Purdue University. str. 159. ISBN 9781557535030. Pristupljeno 2. 8. 2015. 
  3. ^ „STA: Makarovic Wins Lifetime Achievement Award for Literature”. sta.si. Arhivirano iz originala 11. 09. 2012. g. Pristupljeno 2. 8. 2015. 
  4. ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 1450—451. 
  5. ^ a b v g „(Novak Popov: 2006)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 21. 11. 2017. 
  6. ^ Pesem Midva, Naša sodobnost (1959)dLib
  7. ^ Pesem Nokturno, Naša sodobnost (1959) dLib
  8. ^ Makarovič, Lirika mladih, Tribuna: list slovenskih študentov, 1963, letnik 13, št. 19, Tribuna pp. 6 dLib
  9. ^ Makarovič, Pesmi, Problemi: revija za kulturo in družbena vprašanja, 1962/1963, letnik 1, št. 2. str. 156 dLib
  10. ^ Pesem Mlinska vešča, Sodobnost (1963–) dLib
  11. ^ a b „Svetlana Makarovič o temni lepoti, ki se rodi iz gorja” [Svetlana Makarovič About a Dark Beauty, Which is Born from Woe] (na jeziku: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 16. 2. 2012. 
  12. ^ (Novak Popov: 2006) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. септембар 2011).
  13. ^ „Učni načrt za slovenščino” (PDF). mss.gov.si. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 2. 8. 2015. 
  14. ^ Intervju, Irena Pan, Jana, 6. 1. 2009
  15. ^ „Lutkovno gledališče Ljubljana”. lgl.si. Приступљено 2. 8. 2015. 
  16. ^ Recenzija Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2011) knjige S krempljem podčrtano, zbirke časopisnih kolumn iz Naših Razgledov (1992–1993), Jane (1994) in Sobotne priloge Dela (2004).
  17. ^ Stojiljković, Gordana (6. 1. 2012). „Nekatere stvari je treba sovražiti” [Some Things Must be Hated]. Planet Siol.net (на језику: Slovenian). TSmedia, medijske vsebine in storitve, d. o. o. Архивирано из оригинала 22. 01. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2017. 
  18. ^ „Makarovičin sovražni govor: Pirc Musarjeva ne bo podala ovadbe” [The Hate Speech of Makarovič: Pirc Musar will not File a Criminal Complaint] (на језику: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 25. 1. 2012. 
  19. ^ „Varuhinja: Svetlana Makarovič je talent uporabila na način, ki prizadeva in rani ljudi” [The Ombudsman: Svetlana Makarovič Used her Talent in a Way that Hurts and Wounds People] (на језику: Slovenian). MMC RTV Slovenia. 25. 1. 2012. 
  20. ^ in Sepetu naziv častni meščan, Delo, 2011[мртва веза]
  21. ^ „Sterijino pozorje”. Архивирано из оригинала 3. 03. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2017. 
  22. ^ [http://www.ibby.si/index.php/int-ibby/nagrade/castna-lista Častna lista IBBY | accessdate = 3. 11. 2012}}
  23. ^ „Predsednik odlikoval Svetlano Makarovič, 5. 5. 2009”. Arhivirano iz originala 21. 08. 2011. g. Pristupljeno 21. 11. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Svetlana Makarovič na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлана_Макарович&oldid=26707924”