Svjatlana Cihanovskaja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svjatlana Cihanovskaja
Cihanovskaja u Pragu 2021.
Lični podaci
Ime pri rođenjuSvjatlana Pilipčuk
Datum rođenja(1982-09-11)11. septembar 1982. (41 god.)
Mesto rođenjaBrest, Beloruska SSR, Sovjetski Savez
DržavljanstvoBelorusija
UniverzitetDržavni pedagoški univerzitet u Moziru
Svjatlana Cihanovskaja glas
Cihanovskaja o kršenju ljudskih prava od strane beloruske vlade
Snimljeno 13. avgusta 2021. godine

Svjatlana Georgijevna Cihanovskaja (blr. Святла́на Гео́ргіеўна Ціхано́ўская, rus. Светла́на Гео́ргиевна Тихано́вска; 11. septembar 1982) beloruska je aktivistkinja za ljudska prava i političarka koja se kandidovala na beloruskim predsedničkim izborima 2020. godine kao glavna kandidatkinja opozicije. Ona je supruga aktiviste Sergeja Cihanovskog. Njen suprug bio je kandidat za iste izbore do hapšenja 29. maja 2020, nakon čega je Svjatlana najavila da će se kandidovati umesto njega.

Aleksandar Lukašenko zvanično je proglašen pobednikom izbora koji su bili prikazani kao velika izborna prevara.[1] Nakon toga, Cihanovskaja je izjavila da je dobila između 60 i 70% glasova[2] [3] apelovavši je na zapadne zemlje da je priznaju kao pobednicu.[4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Pre nego što se kandidovala za predsednika, Cihanovskaja je bila učiteljica engleskog jezika[5] [6] i prevodilac. [7] Provela je mnoga leta u okrugu Tiperari u Irskoj kao deo programa za decu koja su pogođena černobiljskom katastrofom.[8] Udata je za Jutjubera, blogera i aktivistu Sergeja Cihanovskog, koji je uhapšen u maju 2020. Imaju sina i ćerku.

Predsedsednička kampanja 2020. godine[uredi | uredi izvor]

Nakon hapšenja svog supruga 29. maja, Cihanovskaja je najavila nameru da se kandiduje umesto njega. Registrovala se kao nezavisni kandidat 14. jula 2020. [9] Posle registracije podržala je kampanje Valerija Cepkala i Viktar Babarike, dvojice istaknutih opozicionih političara kojima je bilo zabranjeno da se registruju, pri čemu je jedan uhapšen, a drugi je pobegao iz zemlje. Fotografija Cihanovskaje sa Marijom Kolesnikovom, šefom Babarikine kampanje i Veronikom Cepkalo, suprugom Valerija Cepkala, postala je simbol njene kampanje. [10]

Noć pre izbora policija je privela osoblje iz Svjatlanine kampanje i bila je primorana da se skriva u Minsku, pre nego što se ponovo vratila u javnost na dan izbora na biračkom mestu.[11]

Uznemiravanje[uredi | uredi izvor]

Pre predsedničke kampanje, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdio je da zemlja nije spremna za ženskog predsednika.[12] Njena kampanja dolazi nakon što je Amnesti Internašonal osudio diskriminatorski tretman beloruskih opozicionara, uključujući pretnje seksualnim nasiljem [13] i pretnje vlasti da će oduzeti decu od opozicionih ličnosti i poslati ih u sirotišta kojima upravlja država. [14] Kao odgovor na pretnje, Cihanovskaja je poslala svoju decu u inostranstvo da žive sa bakom.[5] [15] Rekla je da joj je više puta prećeno,[16] prepričavajući telefonski poziv gde joj je bilo rečeno: "Stavićemo vas iza rešetaka i smestiti vašu decu u sirotište." Cihanovskaja je rekla da je ipak odlučila istrajati u svojoj kampanji: "Mora postojati simbol slobode."

Platforma[uredi | uredi izvor]

Cihanovskaja je rekla da se kandiduje za predsednika iz ljubavi, da bi muža oslobodila iz zatvora.[17] Ona je obećala da će osloboditi sve političke zatvorenike u Belorusiji, uvesti demokratske reforme u zemlju i odstupiti od Saveza Rusije i Belorusije, za koji mnogi beloruski opozicioni ličnosti gledaju kao kršenje suvereniteta zemlje.[5] Takođe se obavezala da će raspisati referendum o vraćanju prvobitnog nacrta beloruskog ustava iz 1994. godine, ponovno postavljajući ograničenje od dva mandata za predsednika.[11] [18] Ona je rekla da joj je glavni cilj uspostavljanje slobodnih i fer izbora. Ona smatra da su trenutni izbori nelegitimni zbog odbijanja vlade da registrira glavne političke protivnike Lukašenka kao kandidate. Ona se obavezala da će dostaviti plan transparentnih i odgovornih izbora u roku od šest meseci nakon što je preuzela funkciju.[19]

Ekonomska platforma Cihanovskaje naglašava povećanje značaja malih i srednjih preduzeća u beloruskoj ekonomiji. Planira da ponudi malim i srednjim preduzećima beskamatne kredite, otkaže državne inspekcije privatnih subjekata i pruži zakonsku zaštitu stranim investitorima. Cihanovskaja namerava da omogući profitabilnim državnim preduzećima da nastave sa radom, dok od neprofitabilnih državnih preduzeća zahteva pomoć spoljnih profesionalaca. [20]

Podrška[uredi | uredi izvor]

Iako se predstavljala kao nezavisna kandidatkinja, Cihanovskaja je privukla podršku iz čitavog spektra političke opozicije u Belorusiji. Vitali Rimašeski, ko-lider Beloruske hrišćanske demokratije, najavio je podršku svoje stranke, kao i Beloruska socijaldemokratska stranka, Ujedinjena građanska stranka Belorusije i Beloruska ženska stranka "Nadzieja" . [21] [22] Podršku je dobila i od predsedničkog kandidata 2010. godine, Nikolaja Statkevića.

Mitinzi podrške Cihanovskoj bili su najveći u istoriji postsovjetske Belorusije, privlačeći 20.000 ljudi u Brestu i 60.000 u Minsku.[5]

Nakon izbora[uredi | uredi izvor]

Izgnanstvo[uredi | uredi izvor]

Nakon izbora pobegla je u Litvaniju zbog straha od zatvora.[23] 11. avgusta, litvanski ministar inostranih poslova Linas Linkevičius objavio je da je Cihanovskaja "bezbedna" u Litvaniji, istovremeno priznajući da ima "malo opcija".[24] Prema njenoj poverenici Olgi Kovalkovoj, Cihanovskaju su izbacili iz zemlje protiv njene volje beloruske vlasti. Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda razgovarao je s njom po dolasku u Litvaniju. KGB Belorusije je 11. avgusta saopštio da je pokušan atetnat na Cihanovskaju, rekavši da je demonstrantima trebala "sveta žrtva". [25]

Koordinaciono veće[uredi | uredi izvor]

Cihanovska je 14. avgusta objavila video u kojem tvrdi da je dobila između 60 i 70% glasova. [2] [26] Ona je apelovala na međunarodnu zajednicu da je priznaju kao pobednicu. [27] Takođe je najavila osnivanje prelaznog saveta za rukovođenje prenosom vlasti od Lukašenka. Prijave za članstvo u prelaznom savetu bile su otvorene za sve državljane Belorusije koji su izbore prepoznali kao falsifikovane i kojima je društvena grupa verovala kao autoritativna ličnost kao što su lekar, učitelj, poslovni lider, autor ili sportista. [28] Cihanovskaja je 17. avgusta objavila video zapis u kojem je izjavila da je spremna da vodi prelaznu vladu [29] [30] i organizuje nove, slobodne i poštene predsedničke izbore. [31] 20. avgusta, litvanski premijer Saulius Skvernelis pozvao je Cihanovskaju u svoju kancelariju i javno je nazvao "nacionalnim liderom Belorusije".[32]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lukashenka vs. democracy: Where is Belarus heading?”. AtlanticCouncil. 10. 8. 2020. Arhivirano iz originala 12. 8. 2020. g. Pristupljeno 14. 8. 2020. „However, the vote was marred by allegations of widespread fraud. These suspicions appeared to be confirmed by data from a limited number of polling stations that broke ranks with the government and identified opposition candidate Svyatlana Tsikhanouskaya as the clear winner.” 
  2. ^ a b „Belarus election: Exiled leader calls weekend of 'peaceful rallies'”. BBC News. 14. 8. 2020. Pristupljeno 15. 8. 2020. 
  3. ^ „Belarus opposition candidate declares victory | NHK WORLD-JAPAN News”. www3.nhk.or.jp. 14. 8. 2020. Arhivirano iz originala 16. 08. 2020. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  4. ^ „Tihanovskaя gotovitsя obъяvitь sebя pobeditelьniceй vыborov v Belarusi – press-sekretarь”. gordonua.com. Arhivirano iz originala 18. 08. 2020. g. Pristupljeno 19. 8. 2020. 
  5. ^ a b v g Ex-teacher hopes to free Belarus from president's iron fist, Associated Press (4 August 2020).
  6. ^ Bennetts, Marc (6. 6. 2020). Napisano na Moscow. „Svetlana Tikhanovskaya: Housewife steps into election fight with Belarus strongman Lukashenko”. The Times. London. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  7. ^ Tsikhanouskaya: Belarus Authorities Are Scared Because So Many People Oppose Them, Radio Free Europe/Radio Liberty (4 August 2020).
  8. ^ „News At One: Belarus leader of the opposition Svetlana Tikhanovskaya's ties to Roscrea, County Tipperary”. www.rte.ie. 
  9. ^ "In Belarus, 3 Women Unite to Fight Strongman Lukashenko". Moscow Times. 20 July 2020.
  10. ^ Bennetts, Marc (20. 7. 2020). Napisano na Moscow. „Wife of jailed blogger steps up to fight Lukashenko of Belarus”. The Times. London. Pristupljeno 6. 8. 2020. 
  11. ^ a b Roth, Andrew; Auseyushkin, Yan (9. 8. 2020). Napisano na Moscow and Minsk. „Opposition candidate comes out of hiding as Belarus votes”. The Guardian. London. Pristupljeno 9. 8. 2020. 
  12. ^ "'Female solidarity': In Belarus, three women unite to fight strongman Lukashenko" RTL. 17 July 2020.
  13. ^ "Belarus: Authorities threatening women political activists ahead of election", Amnesty International. 17 July 2020.
  14. ^ Max Seddon, Support surges for wife of jailed Belarus YouTuber fighting Lukashenko's grip, Financial Times (31 July 2020).
  15. ^ "Belarus presidential candidate sends her children abroad after threats". Reuters. 20 July 2020.
  16. ^ Karmanau, Yuras (19. 7. 2020). „Belarus rally for presidential challenger largest in years”. Associated Press News. Pristupljeno 7. 8. 2020. 
  17. ^ "Newsday: The female politicians of Belarus taking on a male president who has been in power for more than two decades". BBC World Service. 22 July 2020.
  18. ^ Daščыnskі, Alesь (27. 7. 2020). „"Moža prыnesьcі prыsяgu na vernasьcь Kanstыtucыі 1994 godu". Cіhanoўskaя abяcae novыя vыbarы. Cі zakonna gэta?”. Radыё Svaboda (na jeziku: beloruski). 
  19. ^ "«U Lukašэnkі velьmі nіzkі rэйtыng». Što Cіhanoўskaя skazala ў svaіm peršыm vыstupe na tэlevіzіі." Radio Svaboda. 21 July 2020.
  20. ^ „Čto predlagaюt v эkonomike alьternativnыe kandidatы v prezidentы: čitaem predvыbornыe programmы”. bel.biz. Arhivirano iz originala 01. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  21. ^ "BSDP (Gramada) zaklіkala galasavacь za Cіhanoўskuю і adstoйvacь prava na svabodnыя vыbarы." Radio Svaboda. 23 July 2020.
  22. ^ "Statkevіč, Kavalьkova, Haščavackі, AGP і BHD. Hto padtrыmlіvae Sьvяtlanu Cіhanoўskuю." Radio Svaboda. 22 July 2020.
  23. ^ Kennedy, Rachael (11. 8. 2020). „Belarus election: Sviatlana Tsikhanouskaya made 'independent' decision to flee to Lithuania”. Euronews. Pristupljeno 11. 8. 2020. 
  24. ^ „Belarus opposition leader 'had few options' - Lithuanian FM”. news.yahoo.com. 11. 8. 2020. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  25. ^ „Tihanovskaя v videoobraщenii obъяsnila otъezd iz Belorussii” (na jeziku: ruski). Moscow: RIA Novosti. 11. 8. 2020. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  26. ^ „Belarus opposition candidate declares victory | NHK WORLD-JAPAN News”. www3.nhk.or.jp. 14. 8. 2020. Arhivirano iz originala 16. 08. 2020. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  27. ^ „Tihanovskaя gotovitsя obъяvitь sebя pobeditelьniceй vыborov v Belarusi – press-sekretarь”. Gordonua.com (na jeziku: ruski). 16. 8. 2020. Arhivirano iz originala 18. 08. 2020. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  28. ^ Grekowicz, Nikita (16. 8. 2020). „Łukaszence został już tylko Putin, Cichanouska wzywa do lokalnego przejmowania władzy”. OKO.press (na jeziku: poljski). Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  29. ^ „NEXTA Live Translated to English | Svetlana Tikhanovskaya has written a new appeal to Belarusians”. t.me. 17. 8. 2020. Pristupljeno 20. 8. 2020. „"I am ready to take responsibility and act as a national leader during this period. In order for the country to calm down, it has entered a normal rhythm."” 
  30. ^ Euronews with DPA (17. 8. 2020). „Tsikhanouskaya says she can be 'national leader' as strikes sweep Belarus”. Euronews. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  31. ^ Teslova, Elena (17. 8. 2020). „Belarus: Opposition leader says 'ready to lead country'”. Anadolu Agency. Pristupljeno 17. 8. 2020. 
  32. ^ Skvernelis, Saulius (20. 8. 2020). Napisano na Vilnius. „Susitikau su Baltarusijos nacionaline... - Saulius Skvernelis | Facebook”. Facebook (na jeziku: litvanski). Menlo Park, California. Pristupljeno 20. 8. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свјатлана_Цихановскаја&oldid=27222758”