Svetski dan srca
Svetski dan srca (engl. World Heart Day) manifestacija je od opštedruštvenog značaja koja se od 2000. svake godine obeležava u celom svetu s ciljem da se poveća nivo svesti stanovništva o tome da oboljevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti može da se spreči uvođenjem zdravih stilova života i na taj način produže produktivne godine života radno aktivnog stanovništva, smanje troškovi lečenja i ekonomske posledice.[1]
Svake godine u svetu od bolesti srca i krvnih sudova mozga umire 17,1 miliona ljudi, što stavlja ovaj uzrok smrti na vodeće mesto.
Ne obeležava se svake godine u isti dan.[1]
Preduslovi[uredi | uredi izvor]
Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja na nglobalnom nivou ukazuje na povećani rizik bolesti srca kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik da će od toga bolovati i njegov potomak je veći.[2]
Polazeći od ovoga Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja.[2]
Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje jednog od važnih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima ona želi da mobiliše sve subjekte u pružanju pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.[2]
Značaj obeležavanja[uredi | uredi izvor]
Svetski dan srca uveden je kako bi se njegovim obeležavanjem povećalo znanje o rizicima i unapredile mere prevencije. Zato se npr. dana 29. septembra 2011. Svetski dan srca obeležavao pod sloganom „Jedan svet, jedan dom, jedno srce”, a 2019. godine pod sloganom „Budi heroj svoga srca”.[2]
Svetska federacija za srce, zajedno sa svojim članicama, ističe da 80% prevremene smrtnosti usled bolesti srca i moždanog udara može da se spreči kontrolom nekoliko značajnih rizikofaktora — u koje spadaju; pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Kardiovaskularna oboljenja izazivaju 29% svih smrtnih slučajeva u svetu, što ih čini „svetskim ubicom broj jedan”.[3]
... Svaki pojedinac može da smanji opterećenost svetske populacije kardiovaskularnim bolestima, učenjem o faktorima rizika i preduzimanjem aktivnosti od vitalnog značaja za smanjenje svog rizika i rizika svoje porodice. Centar porodičnih aktivnosti i ključna tačka u životu svih ljudi je njihov dom, kao savršeno mesto za početak preduzimanja aktivnosti da se poboljša zdravlje srca...[4]
Zato su se 2011. godine, povodom Svetskog dana srca, Svetska federacija za srce i njeni članovi fokusirali na porodicu i njene članove. Unapređujući ponašanja u sopstvenoj porodici, ljudi širom sveta mogu imati duži i bolji život, kroz prevenciju i kontrolu bolesti srca i moždanog udara.
... Kućno okruženje je „kritična zona” za određene oblike ponašanja koja mogu da stave porodicu u rizik od kardiovaskularnih oboljenja, kao što je npr. neaktivnost, nezdrava ishrana, pušenje ili izlaganje dece pasivnom pušenju. Pošto je porodični dom mesto gde članovi porodice utiču jedni na druge i usmeravaju određena ponašanja, ljudi mogu unutar porodice da ispolje veliki uticaj na sopstveno zdravlje i svoje srce preduzimanjem koraka u okviru svoje kuće i na taj način se suprotstave kardiovaskularnim rizicima...[4]
Aktivnosti[uredi | uredi izvor]
Na dan kada se obeležava aktivnosti su fokusirane na prezentaciju izveštaja o kardiovaskularnim bolestima u prethodnom periodu, uz veliku pomoć Svetske zdravstvene organizacije i Svetskog ekonomskog foruma. Takođe, ovog dana se prezentuju uporedna istraživanja o zanimanjima koja su dobra za zdravlje srca.
Pod okriljem članica i partnera Svetske federacije za srce, Svetski dan srca u celom svetu uključuje značajan broj aktivnosti — kao što su javne tribine, koncerti, izložbe, sportski događaji i sl.
Rezultati[uredi | uredi izvor]
Nakon 11 godina od obeležavanja prvog Svetskog dana srca, u septembru 2000,[kada?] Svetska federacija za srce i njene članice mogu da se pohvale značajnijim napretkom u poboljšanju zdravlja srca.
U prvih desetak godina 21. veka, moglo se posvedočiti brojnim otkrićima u medicinskim naukama i zdravstvu, čime se značajno doprinelo očuvanju miliona života u najvećem broju zemalja sveta. Zato se iz godine u godinu sve veći broj zdravstvenih radnika, poslodavaca i pojedinaca odaziva i uključuje u ovu akciju.
Svetska federacija za srce:
Bez obzira gde i šta radite, pozivamo vas da preuzmete odgovornost za zdravlje svog srca i kažete:
JA RADIM SRCEM.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Svetski dan srca (flajer). Zdravlje.org.rs.
- ^ a b v g Svetski dan srca 2011. Zavod za javno zdravlje, Šabac.
- ^ „Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine „BUDI HEROJ SVOGA SRCA””. DZ Savski venac. 2019. Pristupljeno 22. 1. 2020.
- ^ a b Всемирный день сердца. WHO.
- ^ Urbanization and Cardiovascular Disease: Raising Heart-Healthy Children in Today's Cities (2011). WHF.
