Sving

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Luj Armstrong, američki džez muzičar[1][2][3]

Era svinga (takođe često nazivana "Big-bend era") je vremenski period (oko 1935—1946), kada je big-bend[4][5][6] sving muzika bila najpopularniji muzički žanr u SAD. Iako je to bio njen najpopularniji period, muzika je stvarana još od kraja 1920-ih i početkom 1930-ih godina, svirana od strane crnih bendova predvođeni umetnicima kao što su Djuk Elington,[7][8][9] Džimi Lancford, Beni Moten, Keb Kelovej i Flečer Henderson, i belih bendova iz 1920-ih predvođeni umetnicima poput Ras Morgana i Išam Džounsa. Početak ovog doba ponekad je datiran od nastupa "kralja svinga", Beni Gudmana, u Palomar dvorani u Los Anđelesu 21. avgusta 1935., što je dovelo do rasprostranjenja do ostatka države. 1930-e godine su takođe postale era drugih solista kao što su: tenor saksofoniste Koulmen Hokins i Ču Beri; alt saksofoniste Beni Karter i Džoni Hodges; bubnjari Džin Krupa, Kouzi Koul i Sid Katlet; pijanisti Fec Valer i Tedi Vilson; trubači Roj Eldridž, Bani Berigan, i Reks Stjuart.

Muzičko eksperimentisanje je uvek bilo popularno u Americi. Mnogi crni, beli, latinski, američki, i evropski muzički uticaji bivaju spojeni kada se sving pojavio. Snimci muzičara Išam Džonsa, popularni džez/bluz bend lider, i njegov orkestar, koji je povremeno uključivao i Beni Gudmana snimili za RCA Viktor. Sving era je takođe ubrzala popularnost dodajući poznatom, reklamnom, popularnom materijalu harlem izgled i prodajući ga kroz bele bendove za belu muzičku publiku. U Beni Gudman grupi, najrazličitiji stilovi su tekli zajedno: neki iz Nju Orleans tradicije, kroz Fletčera Hendersona, koji je organizovao grupu; rif tehnika Kanzas Sitija; i preciznost i učenja mnogih belih muzičara. Sa druge strane, laka melodičnost i čistoća intonacije Gudman grupe dala je mogućnost da "proda" džez masivnoj publici.

Bili Holidej, velika džez pevačica, poznata pod nadimkom Ledi Dej[10][11]

Džez/bluz era je donela u sving muziku Luja Armstronga, Bili Holidej, i do 1938. godine, Elu Ficdžerald. Drugi muzičari, koji su se uzdigli u ovo vreme bili su Džimi Dorsi, njegov brat Tomi Dorsi, Glen Miler, Kaunt Bejsi, Gudmanov budući protivnik Arti Šo, i Vudi Herman, koji je napustio Išam Džons orkestar 1936. godine, da počne svoju grupu. Nekoliko faktora je dovelo do kolapsa sving ere: zabrana snimanja od avgusta 1942. do novembra 1944. godine (unija kojoj je većina džez muzičara pripadala rekla je svojim učesnicima da ne snimaju dok se izdavačke kuće ne slože da im plate svaki put kada se njihova muzika čuje na radiju); ranija zabrana ASKAP pesama od radio stanica; Drugi svetski rat, zbog kog je bendovima bilo teže da putuju; "kabare porez", koji je bio tako visok i do 30%; promena muzičkog ukusa; i izdizanje bibopa.[12][13][14] Iako su Ellington i Bejsi bili u stanju da zadrži njihove bendove zajedno (poslednji razlog je uspeo da na kratko smanji grupu; u periodu 1950-1952), do kraja 1946. godine, većina njihovih konkurenata su bili primorani da se raspuste, kao rezultat sving ere da se završi.

Muzički Elementi[uredi | uredi izvor]

Tempo[uredi | uredi izvor]

Stariji stilovi džez muzike su zajedno grupisani i imenovani "dvoudarni džez". To predstavlja oblik organizacije ritma u kojima se ističe prvi i treći otkucaj (posebno bas), često ostavljajući drugi i četvrti otkucaj tihim. Pri kraju dvadesetih godina dvoudarni stil se osećao dotrajalo. U Harlemu, pa čak i više u Kanzas Sitiju, novi način igre se razvija oko 1928-29. Iz drugog odlaska iz istorije džeza - putovanje iz Čikaga u Nju Jork – sving počinje. Ovo uglavnom važi, ali, postoje zamršeni izuzeci što je često u sving muzici. Luj Armstrong (i neki čikagski igrači) su već upoznati sa četiri-udarnim stilom u dvadesetim godinama. Sa druge strane, Džimi Lancfordov Big-bend na najvišoj tački razvitka svinga koristi ujedno i 2/4 i 4/4.[15]

Ritam[uredi | uredi izvor]

U maju 1935. godine, broj jedan rekord u zemlji bio je Džimi Lancfordov „Ritam-naša stvar”. Objavljena nekoliko meseci pre nego što je Beni Gudman izazvao veliku popularnost, poznata kao sving, pesma je pružila prvi pogled na predstojeći žanr džez muzike. "Ritam-to je naš posao/ ritam-to je ono što mi prodajemo", - Lancfordov pevač je rekao: "ritam-to je naš posao / posao je naravno dobro."[16] Ako je ritam određivao sving bend, njeni temelji ležali su u ritmičkim sekcijama: klavir, gitara, bas i bubnjevi.

Svaki od vodećih grupa predstavljali su jasne, dobro dizajnirane umetničke napade, koji je dopunjavao svoj poseban stil. Ritmičke sekcije Elingtona, Bejsija, i Lancforda, na primer, zvučali su sasvim drugačije. U 1930-ih godina, udaraljke su značajno napredovale u smislu džeza. U tom procesu, oni su pomogli da se postavi temelj za bi-bap.

Instrumentarijum[uredi | uredi izvor]

Tradicionalan instrumentarijum Big Bendova sastavljen je od:

Pesme iz doba svinga[uredi | uredi izvor]

U eri svinga proizvedeni su mnogobrojni klasični snimci. Neki od njih su:

  • "Begin the Beguine" napisao Cole Porter, snimio Artie Shaw
  • "Bei Mir Bist Du Schön" od Andrews Sisters zajedno sa Vic Schoen i njegovim  orkestrom
  • "Body and Soul" od Coleman Hawkins, muziku zapisao Johnny Green, a tekst Frank Eyton, Edward Heyman i Robert Sour
  • "Blue Skies" od Benny Goodman Live at Carnegie Hall 1938
  • "Chattanooga Choo Choo" od Glenn Miller i njegovog orkestra, i korišten u filmu iz 1941. god "Sun Valley Serenade"
  • "Cherokee" od Charlie Barnet, muziku i tekst zapisao Ray Noble
  • "Daddy From Georgia Way" snimio Bob Chester i njegov orkestar sa Columbia Records, tekst i muziku zapisala Daisy Lawton
  • "For Dancers Only" od Jimmy Lunceford
  • "Goody Goody" od Benny Goodman i njegovog orkestra (sa solistkinjom Helen Ward)
  • "HEY! Here Comes That Mood" snimio Vincent Lopez, muziku i tekst zapisala Gloria Parker
  • "I Can't Get Started" od Bunny Berigan
  • "In Santiago by the Sea" od Gloria Parker i  snimio Vincent Lopez i njegov orkestar
  • "In the Mood" od Glenn Miller
  • "It Don't Mean a Thing (If It Ain't Got That Swing)" od Duke Ellington
  • "Jersey Bounce" od Benny Goodman
  • "Jumpin' at the Woodside" od Count Basie
  • "Leap Frog", tematska pesma od Les Brown (bandleader)
  • "Minnie the Moocher" od Cab Calloway, Irving Mills, i Clarence Gaskill
  • "Moonlight Serenade" od Glenn Miller
  • "King Porter Stomp" od Fletcher Henderson
  • "Nightmare" od Artie Shaw
  • "Pennsylvania 6-5000 (song)" od Glenn Miller i njegovog orkestra 
  • "Sentimental Journey" zajedno napisao Les Brown; pevala Doris Day
  • "Sing, Sing, Sing" od  Benny Goodman
  • "Song of India" od Tommy Dorsey
  • "Stardust", koju su snimili svi, od Armstrong, do Miller i Shaw; muzika i tekst Hoagy Carmichael
  • "Stompin' at the Savoy" od Benny Goodman
  • "Sugar Foot Stomp" od Fletcher Henderson i Benny Goodman
  • "Tonight Be Tender To Me" od Gloria Parker i snimila Una Mae Carlisle
  • "Tuxedo Junction" od Erskine Hawkins
  • Two O'Clock Jump od Harry James
  • "Where, I Wonder, Where?" i "What Would Happen To Me If Something Happened To You?" od Isham Jones, i Three X Sisters, solistkinje

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Anderson, Gene H. (2015). Louis Armstrong. Oxford University Press. ISBN 978-0190268756. 
  2. ^ Laurence Bergreen (1997). Louis Armstrong: An Extravagant LifeNeophodna slobodna registracija. New York: Broadway Books. str. 4–5. ISBN 978-0553067682. 
  3. ^ Cook, Richard (2005). Richard Cook's Jazz Encyclopedia. London: Penguin Books. str. 18—19. ISBN 978-0141006468. 
  4. ^ Gioia, Ted (2011). The History of Jazz (2 izd.). New York: Oxford University Press. str. 100—. ISBN 978-0-19-539970-7. 
  5. ^ „Big Band Music Genre Overview”. AllMusic. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  6. ^ „How We Got the Big Sound of Big Band Jazz”. Redlands Symphony. Arhivirano iz originala 21. 06. 2023. g. Pristupljeno 21. 6. 2023. 
  7. ^ „Biography”. DukeEllington.com (Official site). 2008. Arhivirano iz originala 18. 09. 2018. g. Pristupljeno 26. 1. 2012. 
  8. ^ Hajdu, David (1996), Lush Life: A Biography of Billy Strayhorn, New York: Farrar, Straus & Giroux, ISBN 978-0865475120, p. 170.
  9. ^ O'Dell, Cary. „Blanton-Webster Era Recordings – Duke Ellington Orchestra (1940–1942) Added to the National Registry: 2002” (PDF). Library of Congress. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 28. 7. 2022. 
  10. ^ „Billie Holiday Biography”. Biography. A&E Television Networks. 2. 4. 2014. Pristupljeno 30. 11. 2022. „"Sadie married Philip Gough in 1920..."” 
  11. ^ „GRAMMY Hall Of Fame”. Grammy.org. Arhivirano iz originala 2015-06-26. g. Pristupljeno 13. 11. 2010. 
  12. ^ Du Noyer, Paul (2003). The Illustrated Encyclopedia of Music (1st izd.). Fulham, London: Flame Tree Publishing. str. 130. ISBN 1-904041-96-5. 
  13. ^ Gair, Christopher (2008). The Beat Generation. Oxford: Oneworld Publications. str. 16–17. ISBN 9781851685424. 
  14. ^ Augustyn, Adam, ur. (2011). American Literature from 1945 through today. Britannica Educational Publishing. str. 101. ISBN 978-1615301331. 
  15. ^ Berendt, Joachim, "Sving – 1930."
  16. ^ Giddins, Gari Skot Devo.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свинг&oldid=27673870”