Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje
| Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje | |
|---|---|
 Prednja strana korice srpskog izdanja knjige iz 2018. godine | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | We Should All be Feminists |
| Autor | Čimamanda Ngozi Adiči |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | Engleski |
| Izdavanje | |
| Izdavač | MILICA Magazin, Beograd (prvo izdanje na srpskom jeziku) |
| Datum | 2012. (srpsko izdanje 2018) |
| Broj stranica | 47 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Nađa Tatar, Maša Seničić |
Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje (engl. We Should All be Feminists) je knjiga nigerijske književnice Čimamande Ngozi Adiči, objavljena 2012. godine.[1] Na srpskom jeziku knjiga je objavljena 2018. godine u izdanju Milice Magazina i prevodu Nađe Tatar i Maše Seničić.[2]
O autorki[uredi | uredi izvor]
Čimamanda Ngozi Adiči (engl. Chimamanda Ngozi Adichie) je nigerijska književnica rođena 1977. godine. Svoje prve priče napisala je sa sedam godina. U dvadeset šestoj godini objavila je svoj prvi roman Purpurni hibiskus, potom sledi Pola žutog sunca i Amerikana. Školovanje je započela u Nigeriji, a potom nastavila u Americi gde i danas živi.[3]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Autorka slavu nije stekla samo zahvaljujući svojim romanima, već i nakon dva uspešna TED govora. Prvi govor je bio Opasnost pojedinačne priče koji je održan 2009. godine. Drugi govor je Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje održan 2012. godine, koji je bio uspešniji od prethodnog.[3]
Knjiga Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje je izmenjena verzija govora autorke sa konferencije posvećenoj afričkom kontinentu, TEDxEuston, održanog u Velikoj Britaniji, decemba 2012. godine.[2] [4]
Govor pretočen u knjigu je bio uspešan u nekoliko zemalja.[3]Mala knjiga po obimu predstavlja polazište u raspravama o rodnoj ravnopravnosti, o feminizmu, o vaspitanju, kao i referencu popularne kulture.[5]
Autorka sa humorom i lakoćom, nudi čitaocima jedinstvenu definiciju feminizma za dvadeset prvi vek, definiciju koja je ukorenjena u inkluziji i svesti. Ona osvetljava očiglednu diskriminaciju, podmukla i institucionalna ponašanja koja marginalizuju žene širom sveta, sa ciljem da pomogne čitaocima svih sfera života da bolje razumeju često maskiranu realnost seksualne politike. Oslanja se u potpunosti na svoja iskustva, u SAD, u svojoj rodnoj Nigeriji i u inostranstvu, nudeći objašnjenje zašto je rodna podela štetna i za žene i za muškarce.[1]
Knjiga predstavlja izvanredno autorsko istraživanje o tome šta danas znači biti žena i trenutni povik zašto bismo svi trebali biti feministkinje.[1]
| „ | Želim da zatražim od svih nas da počnemo da zamišljamo i da se pripremamo za jedan drugačiji svet. Pravedniji svet. Svet srećnijih muškaraca i srećnijih žena doslednih sebi. A počećemo ovako: Moramo drugačije da vaspitavamo svoje ćerke. Moramo i svoje sinove da vaspitavamo drugačije.[4] - Čimamanda Ngozi Adiči | ” |
Uticaj[uredi | uredi izvor]
Izlaganje o feminizmu i seksualnoj diskriminaciji Čimamande Ngozi Adiči privukao je pažnju Bijonse, nakon čega je pevačica deo teksta iskoristila za jednu od svojih pesama. Dior je izbacio majice sa aktivističkom parolom iz tog govora.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „We Should All Be Feminists”. goodreads.com. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ a b „Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje /”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ a b v g „Čimamanda Ngozi Adiči: Danas smo u obavezi da zauzmemo stav”. dizquediz.wordpress.com. Pristupljeno 15. 2. 2023.
- ^ a b Adiči, Čimamanda Ngozi (2018). Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje. Beograd: MILICA magazin. str. 5—8, 47. ISBN 978-86-900302-0-0.
- ^ „Svi bi trebalo da budemo feministi i feministkinje”. delfi.rs. Pristupljeno 15. 2. 2023.
