Severna Koreja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 39° 44' 56" SG Š, 126° 24' 17" IGD

Demokratska Narodna Republika Koreja
조선 민주주의 인민 공화국
(Čoson Mindžudžui Inmin Konhvaguk)
Zastava Severne Koreje Grb Severne Koreje
Zastava Grb
Krilatica: Pobeda je sigurna ako verujemo i pouzdamo se u ljude
Himna
Aegukka
Položaj Severne Koreje
Glavni grad Pjongjang
39°2′N 125°45′E
Službeni jezik korejski
Vrhovni vođa: Kim Džong Un
Premijer: Pak Pong-džu
Nezavisnost: Od Japana
15. avgusta 1945.
Površina  
 — ukupno 120.540 km² (98)
 — voda (%) 4,87
Stanovništvo  
 — 2013. 24.895.000 [1](48)
 — gustina 190/km²
Valuta Von (₩)
Vremenska zona UTC +9
Internet domen нема, .kp резервисан
Pozivni broj +850

Severna Koreja, zvanično Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK; Korejski: 조선 민주주의 인민 공화국, Čoson Mindžudžui Inmin Konhvaguk; Handža: 朝鮮民主主義人民共和國), je država u istočnoj Aziji[2], koja zauzima severni deo Korejskog poluostrva. Lokalno i u Kini zovu je Pukčoson ("severni Čoson"; 북조선; 北朝鮮), ime zemlje asocira naciju na dinastiju Džoseon. Bukhan ("Severni Hani"; 북한; 北韓) nazivi se upotrebljavaju u Južnoj Koreji. Površina Severne Koreje je 120.540 km². Po površini Severna Koreja je 98. država u svetu. DNR Koreja se graniči na jugu sa Južnom Korejom preko demilitarizovane zone uspostavljene 1953., na severozapadu i severu sa Narodnom Republikom Kinom, a na severoistoku se graniči sa Rusijom na reci Tuman. Na zapadu je zapljuskuje Žuto more, a sa istoka Japansko more. Po popisu iz 2008. Severna Koreja je imala 24.052.231 stanovnika.[3]

Glavni i najveći grad Severne Koreje je Pjongjang, a ostali veći su Hamhung, Čongjin, Napfo, Vonsan, Sinuiju, Tančon, Kenčon, Kesong i Sarivon.

Geografija[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Geografija Severne Koreje.

Planine dominiraju na severu i istoku zemlje. Najviši vrh je 2.750 m visoki ugašeni vulkan Paektu na granici sa Kinom. Nizije, koje su nastale spajanjem rečnih dolina, nalaze se pretežno uz zapadnu obalu, a u najvećoj je smešten i glavni grad Pjongjang. Granicu sa Kinom i Rusijom čine reke Jalu i Timen. Jalu se uliva u Žuto more (Korejski zaliv). Rijeka je plovna u dužini od 698 kilometara od marta do novembra. Na ušću se nalazi grad Jongampo.

Klima[uredi]

Snežne padavine na Korejskom poluostrvu.

Klima je umerena, kontinentalna sa četiri različita godišnja doba.[4][5] Kiša uglavnom pada u proleće. Zime su duge, sa snežnim olujama koje dolaze iz Sibira. Srednja temperatura tokom zime u Pjonjangu iznosi između -3 °C i -13 °C. Ljeta su kratka, vruća, sa visokom vlažnosti vazduha i uz srednju temperaturu od 20 °C do 29 °C.

Od prirodnih katastrofa, Severnu Koreju pogađa proletne suše praćene oblinim kišama koje izazazivaju poplave. Tokom leta poluostrvo pogodi prosečno jedan uragan.

Istorija[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Istorija Severne Koreje.
Građani odaju počast statui Kim il Sunga

Prvi tragovi ljudskih naselja na Korejskom poluostrvu datiraju iz 4270. godine pre naše ere. Prema legendi prvi korejski kralj bio je Tan-gun koji je osnovao drevno korejsko kraljevstvo Ko-Čosan čija je prestonica bio Pjongjang.

Do 1945. godine Koreja je bila japanska kolonija. Posle okončanja Drugog svetskog rata teritorija Koreje podeljena je 38. paralelom na Severnu Koreju, koja je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza i na Južnu Koreju, koja je bila pod kontrolom SAD. Severna Koreja, formirana je 9. septembra 1948. godine kao Narodno Demokratska Republika, kao odgovor na formiranje Republike Koreje (Južne Koreje) 15. avgusta 1948. godine. Rastuće tenzije između dve Koreje, potpirivane opštom atmosferom Hladnog rata dovele su do sukoba. 25. juna 1950. snage Severne Koreje prešle su granicu na 38. paraleli i tako u nastojanju da ujedine državu započeli Korejski rat. Savet bezbednosti UN je proglasio Pjongjang za agresora i pozvao sve države članice UN da pomogne Južnu Koreju. Osim SAD, svoje trupe u Koreju poslali su Britanija, Turska, Belgija, Grčka, Kolumbija, Indija, Filipini i Tajland. Sovjetski predstavnik je bojkotovao sednicu Saveta bezbednosti i nije bio u stanju da iskoristi veto. U ratu koji je trajao tri godine, prema nekim procenama, poginulo je oko 2,5 miliona ljudi (oko milion kineskih vojnika, pola miliona vojnika Severne Koreje, 250.000 Južne Koreje, 33.000 Amerikanaca, nekoliko hiljada vojnika pod zastavom OUN i više od 600.000 civila u obe Koreje), uništeno je preko 80% stambene, industrijske i transportne infrastrukture obe zemlje. Na strani Severne Koreje učestvovala je Kina, a tajnu vojnu pomoć u avijaciji je pružao i SSSR.[6] Korejski rat je završen primirjem potpisanim 27. jula 1953. i uspostavljena je demilitarizovana zona duž čitave granice. Na političkom planu, situacija za NDR Koreju se pogoršala 1960-ih zbog sukoba između Kine i Sovjetskog Saveza. 1970-ih godina dolazi do zaustavljanja ekonomskog rasta u državi i počinje nazadovanje zbog visoke cene nafte, nakon naftne krize 1974. godine i visokih troškova za vojsku. Nakon izjave Kim Il Sunga da će dve Koreje ponovo ujediniti tokom njegovog života, troškovi za vojsku su se samo povećavali. Prvi predsednik Severne Koreje u zvanju Vrhovnog komandanta bio je Kim Il Sung sve do smrti 1994. godine. Nasledio ga je sin Kim Džong Il koji je vladao do svoje smrti 17. decembar 2011. Sadašnji vrhovni komandant je unuk Kim Il Sunga, Kim Džong Un.

Administrativna podela[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Administrativna podela Demokratske Narodne Republike Koreje.

Demokratska Narodna Republika Koreja deli se na devet provincija to su: Čagang, Severni Hamgiong, Južni Hamgiong, Rjangang, Severni Pjongan, Južni Pjongan, Severni Hvange, Južni Hvange i Kangvon i tu su još tri grada sa specijalnim statusom a to su: prestonica Pjongjang, Namfo i Kesong.

Severna Koreja ima trostepenu administrativnu podelu. Najviši stepen su provincije, slede gradovi sa specijalnim statusom i okruzi.

Politika[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Politika Severne Koreje.

Demokratska Narodna Republika Koreja je država sa tri partije: Čondistička Čongu partija čija je predsednica Ju-Mi Jong , Korejska socijaldemokratska partija čiji je predsednik Kim Pjong Sik i vladajuća Radnička partija Koreje čiji je generalni sekretar Kim Džong Un. Vrhovna narodna skupština ima 687 mesta, a poslanici se biraju na mandat od pet godina. Vrhovna narodna skupština bira predsednika države, sudije ustavnog suda, vladu, predsednika vlade kao i Nacionalni komitet odbrane. Čitav ustavni sistem zasniva se na skupštinskom sistemu. Vladajuća ideologija koju prihvataju sve tri partije je Džuš ili Džuče Ideja čiji je kreator Kim Il Sung. Prvi ustav Severna Koreja je donela 1948. godine da bi 27. decembra 1972. bila izvršena revizija ustava. Potom, ustav je ponovo promenjen aprila 1992, a poslednje korekcije su izvršene 1998. Severna Koreja ima diplomatska predstavništva u mnogim državama i većina zemalja sveta je priznaje izuzev Republike Koreje, Japana i SAD. Međutim, prilikom posete bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt Pjongjangu 1999. izvršeno je i formalno priznavanje DNR Koreje od strane SAD, ali administracija Džordža Buša je to poništila. Američke interese u DNR Koreji zastupa ambasada Kraljevine Švedske.

Odnosi sa Japanom su ideološke prirode i sežu u prošlost u vreme japanske okupacije korejskog poluostrva i zločina japanske vojske nad Korejancima, a i straha od kapitalizma vlade u Pjongjangu.

Severna Koreja se službeno 2009. godine u ustavu odrekla komunizma i zamenila ga sa Songun politikom koja stavlja razvoj vojske u prvi plan, pa tek onda politiku i ideologiju.

Džuče ideja[uredi]

Džuče ideja (kor. 주체사상) je zvanična državna ideologija Severne Koreje, ali i celokupan politički sistem te države. Tvorac ideje je Kim Il Sung (19121994). Srž same ideje je da je ”čovek gospodar svega, i odlučuje o svemu”. Zvanično je uvedena 1972. kao zamena za marksizam-lenjinizam, a sledbenici je smatraju višom, razvijenom formom socijalizma.

Praktična primena[uredi]

Prema Kim Džong Ilovom delu O Džuče ideji, primena Džučea u državnoj politici podrazumeva sledeće:

1) Narodu se mora obezbediti sloboda političkog mišljenja, te oslanjanje na sopstvene potencijale u ekonomiji, ali i politici oružanih snaga (što se može smatrati težnjom ka blokovskoj nesvrstanosti).

2) Ovakva politika mora nadahnuti narodne mase što bi stvorilo punu zaposlenost u revoluciji i obnovi.

3) Metodi revolucije i obnove moraju biti prilagođeni situaciji u zemlji, i

4) najvažniji proces u toj revoluciji treba da bude oblikovanje ljudi kao zrelih komunista spremnih na akciju u izgradnji zemlje.

Religijske odlike[uredi]

Kim il Sung je proklamacijom Džuče ideje želeo da narodu stvori adekvatnu zamenu za religiju, tj. da ukloni metafizičke aspekte religije kao društvenog fenomena, ali su i opet pridodate i neke sličnosti: godina rođenja Kim Il Sunga je, nekoliko godina posle njegove smrti uzeta za početnu godinu novog Džuče kalendara; statue Kim Il Sunga postoje u svim naseljima u Severnoj Koreji, njegove i slika Kim Džong Ila su obavezne na zidovima svih stanova, kancelarija, fabričkih hala, u vozovima, autobusima i putničkim avionima, a bedževe sa njihovim likovima moraju nositi svi građani dok su na javnim mestima. Džuče toranj, Velika bronzana statua Kim Il Sunga sa ispruženom rukom, te njegova rodna kuća i mauzolej (sve u Pjongjangu) su glavna mesta hodočašća za severnokorejski narod, ali i za malobrojne pristalice Džuče ideje širom sveta.

Državni simboli[uredi]

Za više informacija videti Zastava Severne Koreje i Grb Severne Koreje.
FIAV 111111.svg Zastava Severne Koreje, razmera 1:2

Zastava Severne Koreje je usvojena 8. septembra 1948. godine. Zastava se sastoji od tri pruge, dve plave i jedne crvene boje, koje su razdvojene belim poljem. Na crvenoj podlozi nalazi se komunistička zvezda u belom krugu.

Crvena boja je boja revolucionarnog patriotizma. Plave pruge nose poruku ujedinjenja Severne Koreje sa svim zemljama sveta u borbi za nezavisnost, prijateljstvo i mir. Bela kao tradicionalna boja predstavlja čistoću ideja Severne Koreje i nacionalni suverenitet. Zvezda petokraka simbolizuje prosperitet naroda koji gradi socijalizam pod vođstvom Korejske radne partije.

Grb Severne Koreje je usvojen 1948. godine. Dizajniran je po uzoru na grb Sovjetskog Saveza.

Središnji dio grba sastoji se od prikaza hidroelektrane i brane Supung, iznad koje se na horizontu proteže planina Paektu. Ispred brane se nalazi električni dalekovod, simbol industrijalizacije i elektirifikacije zemlje. Iznad se nalazi petokraka crvena zvezda, koja odašilje zrake svetlosti.

Središnji deo okružuju svežnjevi riže, koji su međusobno povezani crvenom trakom. Na traci je ispisano puno ime države „Demokratska Narodna Republika Koreja“ na pismu Hangul.

Stanovništvo[uredi]

Pjongjang
Za više informacija videti Demografija Severne Koreje i Spisak gradova u Severnoj Koreji.

DNR Koreja ima 22.912.177 stanovnika, od toga više od 95% su korejske nacionalnosti. Određeni broj stanovnika su Kinezi i Japanci. Prirast stanovništva je oko 1%. Očekivana dužina života novorođenčeta je za dečake 68 godina, a za devojčice 74 godine. Prosečna očekivana dužina života iznosi 71,37 godina. U DNR Koreji svaka žena rađa po 2,15 dece. Prosečna starost stanovništva iznosi 31 godinu. Najviše je ljudi u godinama između 15 i 64, ukupno 67,9%, zatim deca do 14 godina - kojih je 24,2%. Najmanje je starih koji čine svega 7,9% populacije. Još nema zvaničnih slučajeva side.

Deset najvećih gradova u Severnoj Koreji

U Severnoj Koreji postoji nekoliko većih gradova. Ipak najznačajniji je Pjongjang i to ne samo kao glavni grad već kao i reprezentativni grad čitave zemlje. Na drugom mestu se nalazi nekoliko gradova sa specijalnim statusom, a ostali su uglavnom centri provincija.

Spisak[uredi]

Spisak je pravljen prema važećem popisu iz 2008. godine

Grad Čosongul Hanča Provincija Stanovništvo
(2008)
Andžu 안주 安州 Južni Pjongan 240,117
Čongžin 청진 清津 Severni Hamjong 667,929
Čongžu 정주 定州 Severni Pjongan 189,742
Haežu 해주 海州 Južni Hvang 273,300
Hamhung 함흥 咸興 Severni Hamjong 768,551
Hoerjong 회령 會寧 Severni Hamjong 153,532
Hičon 희천 熙川 Čangang 168,180
Hjesan 혜산 惠山 Rjangang 192,680
Kaečon 개천 价川 Južni Pjongan 319,554
Kaesong 개성 開城 AGrad specijlnog statusa 308,440
Kangje 강계 江界 Čangang 251,971
Kimček 김책 金策 Severni Hamjong 207,299
Kusong 구성 龜城 Severni Pjongan 196,515
Manpo 만포 滿浦 Čangang 116,760
Munčon 문천 文川 Kangvon 122,934
Nampo 남포 南浦 AGrad specijalnog statusa 366,341
Pjongsong 평성 平城 Južni Pjongan 284,386
Pjongjang 평양 平壤 AGrad pod direktnom upravom 3,255,288
Rason 라선 羅先 AGrad specijalnog statusa 196,954
Sarivon 사리원 沙里院 North Hwanghae 307,764
Sinpo 신포 新浦 Južni Hamjong 152,759
Sinuiju 신의주 新義州 Severni Pjongan 359,341
Songrim 송림 松林 Severni Hvang 128,831
Sunčon 순천 順川 Južni Pjongan 297,317
Tokčon 덕천 德川 Južni Pjongan 237,133
Tančon 단천 端川 Južni Pjongan 345,876
Vonsan 원산 元山 Kangvon 363,127

Privreda[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Privreda Severne Koreje.

O privredi Severne Koreje ima malo pouzdanih podataka, ali zna se da je ona u velikim teškoćama. Pretpostavlja se da u nekim područjima zemlje i segmentima stanovništva vlada glad zbog slabe poljoprivredne proizvodnje i lošeg lanca distribucije. U 2002. započeti su ograničeni eksperimenti sa preduzetničkim zonama i tržnicama poljoprivrednih proizvoda.

Hamhung je važan centar hemijske industrije u DNRK. Ovaj industrijski grad je i glavna luka Severne Koreje za spoljnu trgovinu.

Valuta[uredi]

Severnokorejski von je zvanična valuta u Severnoj Koreji. Međunarodni kod je KPW. Simbol za von je . Von izdaje Centralna banka Demokratske Narodne Republike Koreje. Jedan von sastoji se od 100 čona (전/錢).

Reč von je kognat kineskog juana i japanskog jena. Sva tri naziva potiču od kineskog karaktera 圓 za okrugli oblik.

Pušten je u opticaj 6. decembra 1947. Pre toga u upotrebi je bio korejski jen. Namenjen je isključivo upotrebi od strane domaćih državljana. Za posetioce se štampaju različite novčanice i to dva tipa, u crvenoj boji za posetioce iz socijalističkih država i plavo/zelene za posetioce iz kapitalističkih država.

Postoje novčanice u iznosima 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 vona i kovanice od 1, 5, 10 i 50 čona kao i 1 vona.

Religija[uredi]

Korejanci su i u DNR (Severnoj) Koreji većinom budisti i konfučijanci; zatim tu je nešto katolika i pravoslavaca; kao i sinkretička religija Rajskog puta. Vladu DNR Koreje optužuju za progon verskih zajednica. To je delimično tačno jer se vrši zabrana rada svih inostranih verskih misija i širenje verskih sekti dok su zvanične verske zajednice finansirane od strane države. Kim Il Sung je rekao za sveštenike: Zadatak sveštenika je da se mole za mir i napredak Demokratske Narodne Republike Koreje. Zato u Severnoj Koreji nije bilo Kulturne revolucije niti uništavanja verskih objekata. Svetilišta su u odličnom stanju. Ustavom je garantovana verska sloboda svih građana.

Sport[uredi]

Fudbalska reprezentacija Severne Koreje je fudbalski tim koji predstavlja Severnu Koreju na međunarodnim takmičenjima i pod kontrolom je Fudbalskog saveza Severne Koreje. Njihov najveći uspeh se desio na Svetskom prvenstvu 1966. na stadionu Ajresom Park, nekadašnjem domu FK Midlsbroa, kada je Severna Koreja pobedila Italiju sa 1:0 i time obezbedila učešće u četvrtfinalu. U četvrtfinalu su ipak izgubili sa 5:3 od Portugala iako su vodili sa čak 3:0. Severna Koreja je tad postala prvi azijski tim koji je uspeo da prođe prvo kolo završnog turnira Svetskog prvenstva. Dokumentarni film The Game of Their Lives je o sedam preživelih članova u 2002. godini iz nacionalnog tima iz 1966. godine.

Kim Kuk-hjang elitna je skakačica u vodu i reprezentativka Severne Koreje u ovom sportu. Njena specijalnost su skokovi sa tornja sa visine od 10 metara.

Najveći uspeh u karijeri ostvarila je na Svetskom prvenstvu u skokovima u vodu 2015. u ruskom Kazanju gde je u disciplini skokovi sa tornja iznenađujuće osvojila zlatnu medalju. Ujedno je to prva zlatna medalja za Severnu Koreju na svetskim prvenstvima u vodenim sportovima u istoriji.[7]

Državni praznici[uredi]

Reference[uredi]

  1. The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. „DPR Korea 2008 Population Census National Report”. Pyongyang: DPRK Central Bureau of Statistics. 2009. Приступљено 19. 2. 2011.. 
  4. „North Korea Country Studies. Climate”. Lcweb2.loc.gov. Приступљено 23 June 2010. 
  5. United Nations Environmental Programme. „DPR Korea: State of the Environment, 2003”. p. 12. 
  6. Voйna Severnoй Korei i Kitaя protiv Юžnoй Korei i SŠA, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  7. ((en)) „North Korea wins 1st world aquatics gold with diving victory”. Foxsports.com. 30. јул 2015. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata: