Severni tok

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Локација „Северног тока“

Северни ток (рус. Северный поток) je gasovod između ruskog grada Viborga i nemačkog grada Grajfsvalda kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu[1]. Dugačak je 1.224 km[1]. Predviđeno je da gasovod ima dve linije; prva je puštena u rad 8. novembra 2011. godine, a za drugu je predviđeno puštanje u rad 2012. godine[1]. Svaka linije će imati kapacitet od 27,5 milijardi gasa godišnje[1]. Ovaj gasovod je najduži gasovod na svetu koji ide ispod mora[2]. Gasovod predstavlja novu maršrutu za izvoz ruskog prirodnog gasa u Evropu[1]. Ovaj gasovod omogućava direktno dopremanje ruskog gasa preko Baltičkog mora u Evropu, čime je izbegnut transport preko Ukrajine sa kojom je Rusija imala spor o ceni gasa[1].

Pre nastanka ovog gasovoda ruski gas je stizao u Evropu samo magistralnim gasovodom koji je bio postavljen preko kopna. Taj gasovod je prolazio preko teritorije Ukrajine i Belorusije[1]. Ovaj gasovod je sagrađen da bi se smanjila zavisnost od nekih tranzitnih zemalja u kojima se pojavio problem cena prenosa gasa, što je u nekim slučajevima dovelo do potpunog prekida isporuke gasa u Evropu[1].

Projekat izgradnje gasovoda košta 7,4 milijarde evra[1]. Gasovod je u vlasništvu firme Nord Stream AG nastao kao zajednički poduhvat ruske državne firme „Gasprom“, nemačkih kompanija „Vinterštal“ (podružnica BASFa) i „E. ON“, holandske kompanije „Gasuin“ i francuske GDF Suec[1]. „Gasprom“ je vlasnik 51% udela u gasovodu Severni tok, dok nemačke kompanije „Vinteršal“ i „E. ON“ imaju po 15,5 odsto udela, a holandski „Gasuin“ i francuski „GDF“ po 9% akcija gasovoda[3].

Angela Merkel je na otvaranju prve linije gasovod nazvala „jednim od najvećih infrastrukturnih projekata našeg vremena“[1].

Kompanija „Nord strim AG“ počela je 4. oktobra 2021. godine da puni gasom prvi krak gasovoda „Severni tok 2[4].

Reference[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]