Sedamdeset apostola

Prema hrišćanskom učenju, osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao još i sedamdeset drugih, malih apostola, i poslao ih na propoved Jevanđelja.

O tome i Sv. Luka piše u svom jevanđelju:

I posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mjesto kuda namjeravaše sam ići... Idite; evo ja vas šaljem kao jaganjce među vukove (Lk 10, 1 i 5).

Neki od ovih Sedamdeset odustali Gospoda ne s namerom izdajstva, nego po nemoći ljudskoj i malovernosti (Jn 6, 66). I kao što je Judino ranije mesto bilo popunjeno drugim apostolom, tako su i mesta ovih učenika bila popunjena drugim izabranicima. Ovi apostoli trudili su se na istom poslu kao i dvanaest velikih apostola, bili su pomoćnici Dvanaestorici u širenju i utvrđivanju Crkve Božje u svetu.

Mnoge apostole je snalazila razna zla sudbina, ali njihova ljubav prema Gospodu i vera su ih učinili naslednicima carstva nebeskoga.

Prema predanju Isus je dvanaestoricu apostola držao uz sebe, a ostalih sedamdesetoricu je poslao da propovedaju veru širom sveta. O Sedamdesetorici apostola postoji pisana povest pod imenom svetog sveštenomučenika Doroteja, episkopa tirskog. Ta se povest spominje i u početku knjige Apostol, i u Prologu. Ali tamo se piše i o nekima koji su isprva apostolovali, a zatim od vere i apostolstva otpali.^[1] Jevsevije, episkop Kesarije Palestinske, u prvoj knjizi svoje Crkvene istorije piše sledeće: "Ime svakog od dvanaestorice apostola Hristovih dovoljno je poznato iz evanđelskih svedočanstava, ali se spisak sedamdesetorice apostola potpuno tačan nigde ne nalazi. Ako se pažljivije rasmotri ta stvar, onda se mogu naći više od sedamdeset, držeći se samo jednog svedočanstva svetog apostola Pavla, koji u Prvoj poslanici Korinćanima kaže: Javi se (Hristos po vaskrsenju Svom) Kifi, zatim jedanaestorici; a potom ga videše više od pet stotina braće, od kojih su mnogi živi i sad, a neki i pomreše (1 Kor. 15, 5-6). - Neke od takvih mnogih koji se trudiše u propovedanju Evanđelja Hristova u to vreme i slično svetim apostolima verom prosvetiše razne zemlje, i stoga dostojnih samog imena apostolskog, spomenućemo ovde posebno.^[2]

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 4. januara po crkvenom, a 17. januara po gregorijanskom kalendaru.

Spisak

Napomene

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Reference

^ „Sabor Svetih”.
^ „SPC”.

Spoljašnje veze

[1] „Sabor Svetih”.

[2] „SPC”.

[1]

[2]