Pređi na sadržaj

Sekelji iz Bukovine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Migracija Sekelja

Sekelji iz Bukovine su male mađarske etničke zajednice sa zajedničkom istorijom. Oni danas žive u županijama Tolna i Baranja u Mađarskoj, Hunedoara u Rumuniji i srpskoj pokrajini Vojvodini.[1]

Poreklo

[uredi | uredi izvor]
Sela Sekelja u Bukovini
Spomenik u Madefalvi

Jedna grupa Sekelja je migrirala iz Transilvanije u Bukovinu u drugoj polovini 18. veka i tamo osnovala svoja nova naselja: Ištenšegitš (mađ. Istensegits), Fogadjišten (mađ. Fogadjisten), Hadikfalva (mađ. Hadikfalva), Jožeffalva (mađ. Józseffalva) i Andrašfalva (mađ. Andrásfalva). Tamo su zadržali svoje karakteristične kulture i narodne tradicije sve do 20. veka kada su definitivno napustili te krajeve. Migracija Sekelja u Bukovinu je bila reakcija na prisilnu mobilizaciju od strane Austrije. Posle poraza Turaka i ponovnog potpadanja pod Austrijsku vlast, Transilvanija je izgubila i to malo autonomije koje je imala pod turcima. Prilikom ponovnog preuređenja vojske i uvođenja prisilne mobilizacije od strane Marije Terezije, Sekelji su odbili poslušnost što je rezultovalo odmazdom i krvoprolićem u Madefalvi 7. januara 1764. godine, gde je pobijeno nekoliko stotine Sekelja i dovelo je do velike seobe stanovništva u Moldaviju pa posle u Bukovinu. Tada je oko 1.000 Sekelja migriralo iz Madefalve i okoline. [1]

Okupacija severne Bukovine od strane Austrije u 1774. godine doneo je dalji talas imigracije Sekelja. Još oko 100 porodica naselili su još uvek slabo naseljene teritorije tog dela Bukovine u 1776, a potom još 200 u 1784 i 1786, uz pomoć od cara Jozef II od Austrije i grofa Andraša Hadika, guvernera Transilvanije. Imena pet novoosnovanih sela u Bukovini su: Ištenšegitš−(1777), Fogadjišten−(1776), Jožeffalva−(1785), Hadikfalva−(1785) i Andrašfalva−(1786).[1]

Prenaseljenost

[uredi | uredi izvor]

U 19. veku populacija bukovinskih Sekelja se utrostručika, dostigavši brojku 9.887 u 1880. godini i oko 16.000 do kraja 1930-ih. Ovo je izazvalo akutni nedostatak obradivog zemljišta i veliki pad u standarda života. Mnogi Sekelji su već u tom periodu počeli da napuštaju svoja naselja i traže nova mesta boravka. Tokom 1883. godine tadašnja Mađarska vlada je naselila oko 4.000 Sekelja duž Dunava u novoosnovana sela Hertelendifalvu, Šandoređhazu i Skorenovac, u Banatu. Ostale Sekeljske porodice emigrirale su u tom periodu u Kanadu, Brazil i po gradovima u južnoj Transilvaniji u okolini Arada 18881892, Deve 1910, Vajdahunjada 1892, Černakerestur 1910. i još neka mesta u ukupnom broju od 2.500 do 3.000 migranata.[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Stranice 81/82/84

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Andrásfalvy Bertalan: A bukovinai székelyek kultúrájáról (The culture of the Bukovina Székelys). In: Népi kultúra népi társadalom (Folk culture, folk society). A MTA Néprajzi Kutató Csoportjának yearbook, ed. Gyula Ortutay (Budapest: Akadémiai Kiadó, 1973), pp. 7–23.
  • Enikő A. Sajti: Hungarians in the Voivodina 1918-1947 (Boulder, CO/Highland Lakes, NJ: Social Science Monographs/Atlantic Research and Publications, 2003), pp. 250–297 passim.
  • Sebestyén Ádám: A bukovinai andrásfalvi székelyek élete és története Madéfalvától napjainkig (Life and history of the Bukovina Székelys of Andrásfalva from Madéfalva to the present day) (Szekszárd: Tolna Megyei Tanács VB. Művelődésügyi Osztálya, 1972).
  • Sebestyén Ádám: A bukovinai székelység tegnap és ma (The Bukovina Székelys past and present). Szekszárd: Tolna Megyei Könyvtár, 1989.