Sex Pistols

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Секс пистолси)
Seks pistolsi
Seks Pistolsi u Amsterdamu 1977. godine (L–D: Pol Kuk, Glen Matlok, Džon Lidon i Stiv Džouns)
Muzički rad
Aktivni period1975—1978.
1996—2001.
2002—2003.
2007—2008.
Mesto osnivanjaUjedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
ŽanrPank rok
Izdavačka kućaEMI, A&M, Virgin, Warner Bros., Universal Music Group
Članovi
Bivši članovi
Ostalo
Povezani članci
Veb-sajtwww.sexpistolsofficial.com
Diskografija
Sex Pistols Box Set
(2002) 		Raw and Live
(2004) 		Agents of Anarchy
(2008)

Seks pistolsi (engl. Sex Pistols) su engleska pank rok grupa osnovana u Londonu 1975. godine. Iako su u početku trajali samo dve i po godine i za to vreme objavili samo četiri singla i jedan studijski album Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols, oni se smatraju jednim od najuticajnijih bendova u istoriji popularne muzike i smatraju se zaslužnim za iniciranje pank pokreta u Ujedinjenom Kraljevstvu[1] i stvaranje prvog generacijskog jaza u rokenrolu.[2] Originalnu grupu su činili pevač Džoni Roten (Džon Lidon), gitarista Stiv Džouns, bubnjar Pol Kuk i basista Glen Matlok. Matloka je kasnije zamenio Sid Višos (Džon Riči) početkom 1977. godine. Pod kontrolom menadžera Malkom Maklarena, umetnika, izvođača i modnog dizajnera koji poseduje butik, bend je izazivao dosta kontroverzi, što je prouzrokovalo značajnu količinu publiciteta. Njihovi su koncerti u više navrata imali problema sa organizatorima i lokalnim vlastima, tako da su se njihovi nastupi uglavnom završavali u haosu. Njihov singl iz 1977. God Save the Queen, je smatran kao napad na britansku monarhiju i britanski nacionalizam. Reči koje su se pojavljivale u njihovim tekstovima su bile povezane sa muzičkom industrijom, konzumerizmom, abortusom, nasiljem, apatijom, anarhijom, fašizmom, britanskom kraljevskom porodicom i holokaustom.

Nakon burne turneje po SAD u januaru 1978. godine, Roten je napustio Seks Pistolse i najavio raspad benda. U nekoliko narednih meseci, ostala tri člana benda su snimali pesme za filmsku verziju Seks Pistolsa pod nazivom The Great Rock 'n' Roll Swindle. Sid Višos je preminuo od posledica predoziranja heroinom u februaru 1979. godine. Ponovno okupljanje benda desilo se 1996. godine, gde se u bend vratio basista Matlok i tako je bend otišao na svoju prvu turneju, te je nastavio svoje nastupe i turneje koje su trajale sve do 2002. godine. U februaru 2006. originalna četvorka Seks pistolsa zajedno sa Sidom Višosom su primljeni u Kuću slavnih, ali su odbili da prisustvuju ceremoniji, nazivajući muzej „flekom od pišaćke”.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo i počeci[uredi | uredi izvor]

Seks Pistolsi oformili su se u Londonu 1972. godine i njega su činili tinejdžeri radničke klase Stiv Džouns kao vokal, Pol Kuk kao bubnjar i Voli Najtingejl kao gitarista. Prema kasnijim saznanjima od Stiva Džounsa, on je zajedno sa Kukom svirao na ukradenim instrumentima. Oni su išli po muzičkim nastupima i čekali da dođe masa ljudi kako bi se mogli ušunjati na binu i ukrasti onoliko muzičke opreme koliko su mogli izneti.[4]

Ova postavka benda, zajedno sa Džimom Makinom na orguljama i Stefanom Hajzom na bas gitari bili su poznati i kao "Svankeri".[5] Često su bili viđeni kod Maklarenovog butika "Too Fast to Live, Too Young to Die" u Čelsiju.[6][7] Malkom Maklaren i Vivijen (vlasnici butika) okarakterisani su od strane Džon Lidona kao manipulativni par koji je spreman da proda sve što trend nudi.[8] Radnja će postati centar kulture pank rok scene, koji će u budućnosti spajati izvođače kao što su Sid Višos, Marko Pironi (koji je postao gitarista, tekstopisac i muzički producent), Džin Oktober (koji je postao pevač benda Čelsi) i Mark Stjuart.[9]

Početkom 1974. godine Džouns je ubedio Maklarena da postane menadžer i tako pomogne bendu finansirajući im prostor koji su koristili za probe. Glen Matlok, koji je radio u butiku, postao je standardni član benda.[10] Pre nego što je u novembru otišao u Njujork, Maklaren je butiku promenio imidž nazvavši ga "Seks" inspirisan anti modom sa akcentom na gumu i glamur.[11][12]

Grupa je imala probe redovno, koje je nadgledao Maklarenov prijatelj Bernar Rouds sve do njegovog povratka iz Njujorka. Ubrzo nakon povratka Voli Najtingejl je izbačen iz benda, pa je gitarista postao Džouns, pošto se nije osećao prijatno kao frontmen.[13]

Nakon malih reforma, članovi benda krenuli su u potragu za pevačem. [14][15] Džon Matlok je komentarisao kako su u to vreme svi imali dugu kosu, čak i mlekadžija, tako da su pokušali da nađu nekog ko ima kratku kosu i ko se mogao zamisliti kao pevač.[16]

Džon Lidon se pridružuje bendu[uredi | uredi izvor]

U avgustu 1975. godine Rouds je primetio je na ulicama Londona tinejdžera koji nosi majicu Pink flojd na kojoj je ručno napisano mrzim iznad imena benda i sa rupama na očima članova grupe. Bio je to Džon Lidon.[17][18][19] Džon je na poziv Roudsa došao u pab da upozna članove benda Džounsa i Kuka. [17][20][21][22] Kako Džouns navodi "On je imao zelenu kosu. Pomislio sam kako ima interesantnu facu. Sviđa mi se njegov izgled. Nosio je tu Pink Flojd majicu na kojoj su zakačene zihernadle. Džon je imao nešto u sebi, ali kada je počeo da priča bio je pravi šupak - ali pametan."[17] kada se pub zatvorio otišli su do butika Seks, gde je Lidon bio nagovoren da peva zajedno Alis Kuperom na džuboksu. Iako je članovima benda njegovo pevanje bio podvig šale, Maklaren ih je ubedio po počnu probe sa Lidonom.[17] Lidon je kasnije objasnio socijalno društvo u kojem je grupa nastala:

Početkom sedamdesetih Britanija je bila veoma depresivno mesto. Bila je potpuno prekrivena smećem po ulicama i vladala je potpuna nezaposlenost - svi su bili u štrajku. Svi su bili protiv obrazovanog sistema koji je govorio da ne vrediš ako si sa pogrešne strane pruge...i onda nemaš nikakvu nadu i karijeru. Odatle je krenula inicijativa Seks Pistolsa protiv MUPa, a zatim i svih ostalih plagijatora posle nas.[23]

Novinar New Musical Express Nik Kent ponekad je svirao na probama sa bendom, ali je prestao odmah nakon dolaska Lidona. "Kada sam došao prvi put na probu i ugledao ga, rekao sam da mora da ode." tvrdio je Lidon. "Od toga dana nije napisao ni jednu lepu reč o meni."[24] U septembru, Maklaren je opet pomogao bendu i pronašao im novi prostor za probe, u jednom pabu. Kuk, koji je imao stalan posao, preskakao je probe zbog obaveza, pa je stalno naglašavao kako će napustiti bend. Prema kasnijim navođenjima Metloka, Kuk je "podigao prašinu" u bendu tvrdeći da Džouns nije dovoljno dobar da bude solo gitara benda. Postavljen je oglas u kojima se traži "Virtuoz na gitari. Ne stariji od 20.. Ne ružniji od Džonija Tandersa".[25] Mnogi kandidati nisu bili toliko vešti, ali je Maklarenova ideja stvorila solidarnost između svih članova benda.[26] Stiv Nju je smatran jedinim talentovanim gitaristom sa audicije, pa ga je bend pozvao da se pridruži. Džouns je značajno napredovao, tako da je bend prihvatio ideju da nema solo delova, u kojima je Stiv Nju bio vešt. Odustao je posle mesec dana.[27]

Džouns je dodelio nadimak Lidonu u "Džoni Roten" zbog njegove odvratne oralne higijene.[19][28][29] Bend je odmah prihvatio njegov nadimak. Nakon nekoliko pokušaja da smisle ime za bend, na kraju su prihvatili ime Seks Pistols.[30]

Maklaren je izjavio da je ime proizvedeno "od ideje pištolja", kao ideja da ovaj bend klinaca treba da izgleda zlobno."[31] Bend je počeo sa radom na sopstvenim pesmama: Roten je pisao tekst dok je Metlok komponovao muziku (izuzimajući njihovu prvu saradnju na pesmi, "Pretty Vacant", koju je Metlok kompletnu odradio, a Roten samo malo ispravio); iako su podeljivali zasluge.[32][33]

Prvu svirku dogovorio je Metlok na njegovom fakultetu Saint Martin's School of Art. Svirali su 6. novembra 1975,[34][35][36] kao predgrupa bendu zvanom Bazooka Joe, tako da su koristili njihova pojačala i bubnjeve. Seks Pistolsi izvodili su nekoliko obrađenih pesama, kao što su od benda Who "Substitute", Small Faces "Whatcha Gonna Do About It", "(Don't you Give Me) No Lip" od Dejva Berija i "(I'm Not Your) Steppin' Stone" koja je proslavila bend the Monkees. Pre nego što je trebalo da otpevaju svoje pesme, Bazooka Joe su izvukli iz utičnice pojačala jer su videli kako im se oprema uništava, pa je odmah usledio incident između ove dve grupe na bini.[37][38][39]

Izgradnja imidža[uredi | uredi izvor]

Džoni Roten na koncertu u Amsterdamu, 6. januar 1977. godine

Prva značajna svirka Seks Pistolsa koja je privukla pažnju bila je 12. februara 1976. kao predgrupa, u to vreme najvećoj pab grupi Eddie and the Hot Roads. Nastup je bio interesantan, pošto je Roten pomerao granice jednog performansa, hodajući po bini, skačući sa publikom, bacajući Džordana po celom podijumu i razbacivanjem stolice, pre nego što se šou završio lomljenjem opreme.[40] Prva recenzija benda objavljena je u magazinu NME zajedno sa kratkim intervjuom Stiva Džounsa koji je rekao "Zapravo nas ne zanima muzika, nas zanima haos."[41] Jedni od mnogih koji su čitali ovaj članak bili su studenti fakulteta za tehnologiju u Boltonu, koji su odmah dojurili do Londona kako bi upoznali članove Seks Pistolsa. Nakon Razgovora sa Maklarenom u SEKSu, gledali su bend na jednoj od dosta nastupa tog februara. [42] Ta dva studenta bili su Hauard Devoto i Pet Šeli, koji su odmah napravili svoju verziju Seks Pistolsa koju su nazvali Buzzcocks. Devoto je kasnije i rekao, "Moj život se promenio kad sam ugledao Seks Pistolse."[43] Pistolsi su počeli da sviraju na sve većim događajima, pa su tako i debitovali u Nešvilu kao predgrupa 101ers. Pevač ovog benda Džo Stramer, koji je prvi put gledao Pistolse, izjavio je kako je pank-rok budućnost u svetu muzike.[44] Kada su se ponovo vratili i Nešvil na svirku, između benda je vladao rivalitet, tako da su između bendova prštale varnice. Džoni Roten i Maklaren su uspeli da uđu u sukob čak i sa publikom. [45] Kuk je kasnije izjavio, "Ta tuča u Nešvilu, taj događaj je doživeo veliki publicitet, pa je nasilje počelo da ključa... Mislim da su svi želeli da budu deo tuče, a mi smo je započeli."[46] Pistolsi su odmah zabranjeni na bilo kakvom nastupu u Nešvilu. [47]

Aprila 23. izašao je debitantski album najvećeg benda pank-rok scene iz Njujorka Ramonsa. Iako su postojale priče kako su Ramosni bili pokretači pank-rok scene svuda, pa čak i u Londonu, Lidon je odmah odbacio bilo kakve sumnje o simpatijama prema njima izjavivši: "[Ramonsi] su dugokosi bend koi me uopšte ne interesuje. Ne sviđa mi se kako izgledaju, za šta se zalažu, niti bilo šta što ima veze sa njima."[47] Svoju četvoro-nedeljnu turneju Pistolsi su započeli 11. maja u klubu 100. [48] Ostale dane posvetili su turneji po manjim gradovima i naseljima po severu Engleske, kao i snimanju demo pesama u Londonu, gde im je pomagao producent Kris Speding. Sledeći mesec svirali su svoju prvu svirku u Mančesteru. Njihov performans 4. jula toliko je zadivio prisutne, tako da je pank odjeknuo gradom. U naredna dva dana, kao predgrupe Pistolsima debituju dva nova benda, Kleš - sa Džo Stramerom kao frontmenom i grupa Demd. Veče između svojih svirki, nastupali su Ramonsi (koje Lidon nije simpatisao), tako da su svi članovi Pistolsa bili prisutni tom događaju, kao i svi ostali londonske pank scene. [49] Kada su se ponovo vratili da sviraju u Mančesteru 20. jula, premijerno su izveli novu pesmu "Anarchy in U.K.", koja je sadržala elemente radikalne ideologije za koju se Roten izlagao. Pesma je snimljena zajedno sa još 7 singlova tok meseca, koje je kontrolisao dizajner zvuka Dejv Gudman. [50][51] Maklaren je organizovao veliki događaj u londonskom bioskopu 29. avgusta, gde su predgrupe Pistolsima bili the Buzzcocks i Clash. Tri dana kasnije bend je otišao u Mančester kako bi prvi put nastupio na televiziji u emisiji So It Goes. Prema rasporedu Pistolsi su trebli da izvedu samo jednu pesmu i to "Anarchy in the U.K.", ali je bend nastavio da svira još dve pesme, što je napravilo totalnu pometnju u kontrolnoj sobi.[52] Pistolsi su svoj prvi koncert van Engleske imali u Parizu 3. septembra na otvaranju diskoteke Chalet du Lac. Narednog dana, emitovan je njihov nastup na televiziji, tako da je publiku imali priliku da prvi put čuje izvođenje numere "Anarchy in the U.K." zajedno sa povikom iz studija "Sklanjajte guzice odavde"[53][54]

EMI i Grundi incident[uredi | uredi izvor]

Dana 8. oktobra 1976. jedna od najvećih izdavačkih kuća EMI potpisali su dvogodišnji ugovor sa Pistolsima.[55] U veoma kratkom roku bend se našao u studiju gde su snimali u studiju sa producentom Dejv Gudmanom. Kako je Metlok kasnije objasnio, "Ideja je bila da snimanje bude u duhu nastupa uživo. Bili smo pod pritiskom da snimamo sve brže i brže."[56] Konačni proizvod ovakvog snimanja bio je odbijen. Doveden je novi producent Kris Tomas koji je radio na albumu "The Dark Side of the Moon" benda Pink flojd.[57] Bendov prvi singl "Anarchy in the U.K." objavljen je 26. novembra 1976. [56] Džon Rob (novinar) objavio je recenziju pesme kao: "Od fenomenalnih uvodnih akorda Stiva Džounsa, pa sve do Rotenovog fenomenalnog vokala, ova pesma je strava stvar... Zapanjujuće moćan deo pank politike... Životni izbor koji najavljuje novu eru." [58]

Iako "Anarchy in the U.K." nije bio prvi pank singl, razlikovao se od ostalih kod kojih su tekstovi bili po rokenrol tradiciji, ovaj singl povezivao je pank sa političkim stavovima, a stav Pistolsa bio je nezadovoljstvo, euforija i nihilizam. Rotenovi povici "Ja sam antihrist!" i "Uništi!" promenio je svrhu ideologije roka. [59] Pakovanje ploče i njena promocija postavilo je nove standarde. Maklaren i Rid smislili su novi način promocije, a to je promocija bez ikakvog truda i izgovorene reči. [60] Omot singla dizajnirao je Rid, kao i sve ostalo u to vreme. Omot je bio zastava Ujedinjenog Kraljevstva koja je pocepana po sredini, gde su zihernadlama zakačeni naziv singla i benda. [61]

Ponašanje Seks Pistolsa donosilo im je veliku nacionalnu pažnju. Kreirali su novi talas psovanja kada su gostovali na Thames Television uživo 1. decembra 1976. Pojavivši se u poslednji čas kao zamena za članove grupe Kvin, bendu je ponuđeno alkoholno piće pre nego što je počelo snimanje. Tokom intervjua Roten je opsovao kako je bend "jebeno potrošio", kao i dva puta rekao "sranje". Voditelj Bil Grundi, za koga se tvrdilo da je pijan koliko i njegovi gosti u emisiji, duhovito je, na izjavu ženskog člana benda Siouxsie Sioux kako je oduvek želela da ga upozna, odgovorio: "Zaista? Pa možemo se kasnije malo bolje upoznati, zar ne?" To je navelo na sledeću raspravu Džounsa i voditelja:

Džouns: Prljavi gade. Ti prljavi starče.
Grundi: Nastavi, nastavi. Imaš još pet sekundi. Kaži još nešto odvratno.
Džouns: Prljavo kopile.
Grundi: Hajde, nastavi.
Džouns: Prljavi seronjo.
Grundi: Kakav bistar mladić.
Džouns: Kakav jebeni pokvarenjak.[62][63][64]

Iako je program bio emitovan samo u Londonu, o incidentu su pisali svi mediji Britanije. Daily Mirror objavio je na naslovnoj strani sa natpisom "Filth and the Fury!" (Prljavi i besni).[65] Pisali su i Daily Express kao i Daily Telegraph. Grundi je bio suspendovan sa televizije.

Ovaj publicitet odjeknuo je po čitavom ostrvu, tako da su Pistolsi krenuli na anarhijsku turneju po Britaniji. Medijska pažnja bila je ogromna, tako da je većina koncerata bila otkazana od strane organizatora ili lokalnih vlasti, pa je bilo održano svega sedam koncerata.[66] Krajem decembra zakazana su tri koncerta u Holandiji za januar 1977. godine. Bend se mamuran ukrcao u avion na Londonskom aerodromu, a mediji su objavili kako je bend "povraćao i balavio" na tom letu.[67] Iako je svita koja je bila sa njima u avionu demantovala ove priče, etiketa je bila zalepljena na Pistolse, pa je EMI, pod političkim pritiskom, raskinuo ugovor sa bednom.[68]

Sid Višos se pridružuje bendu[uredi | uredi izvor]

Grafit sa likom Sid Višosa u Madridu, 2006.
Seks Pistolsi u Paradiso 1977: Džoni Roten & Stiv Džouns

U februaru 1977, procurilo je da Matlok napušta Seks Pistolse. 28. februara, Maklaren je poslao telegram NME i potvrdio podelu. On je tvrdio da je Matlok "izbačen...zato što je previše pričao o Pol Makartni.... Bitlsi i da je preterao."[69] U intervjuu nekoliko meseci kasnije, Stiv Džouns je ponovio optužbe da je Matlok otpušten zato što je "voleo Bitlse." Džouns je proširio problem po pitanju benda sa Matlokom: "Bio je dobar pisac ali nije izgledao kao Seks Pistol i uvek je prao noge. Njegovoj mami se nisu sviđale pesme."[70] Matlok je rekao za NME da je napustio bend "sporazumno".

Kasnije, u njegovoj autobiografiji, Matlok je opisao kao primarni podsticaj odlaska njegov oštar odnos sa Rotenom, koje je opisao kao pogoršano bujanje Rotenovog ega "kad se prvi put pojavio u medijim" i podstican od strane Maklarena.[71] Lidon bi kasnije tvrdio da "God Save the Queen," je ratoborna zlobna pesma koja je planirana da izađe kao drugi singl benda, bila je poslednja slamka: "[Matlok] nije mogao podneti takvu vrstu teksta. Pa nas je proglasio fašistima." Iako je pevač jedva mogao da vidi kako anti-kralj-evizam poistovećuje sa fašizmom, rekao je "Samo da ga se otarasim, ne poričem to."[72] (Zahtev je odbijen od strane Matloka.) Džon Sevidž predložio je da Roten izbaci Matloka u nastojanju da pokaže moć i autonomiju Maklarenu.[73] Matlok gotovo odmah formira novi bend, Rič Kids, sa Midž Ure, Stiv Nju, i Rasti Egan.


Matloka je na basu zamenio Rotenov prijatelj i samoimenovani "najveći Seks Pistols fan" Sid Višos, uprkos tome što nije umeo da svira bas. Born Džon Sajmon Riči, kasnije poznat kao Džon Beverli, Višos je prethodno bio bubnjar u dva manje poznata pank benda, Siouxsie And The Banshees i Flauers of Romens. On je takođe zaslužan za uvođenje pogo dance klubu 100. Džon Rob tvrdi da na prvom koncertu Seks Pistolsa, 11. maja 1976; Matlok je uveren da se to desilo druge noći u klubu 100 Pank Specijala u Septembru, kada su Pistolsi svirali u Velsu.[74][75] U Matlokovim spisima, Roten je želeo Višosa u bendu "umesto da bude sam protiv Stiva i Pola, bili bi on i Sid koji bi se suprotstavili Stivu i Polu. Uvek je mislio o uslovima suprotnog tabora".[76]

Džulien Templ, tada student filma koga je Maklaren stavio na platni spisak Seks Pistolsa za stvaranje audiovizuelnog dizajnera grupe, navodi: "Sid je bio Džonov pulen u grupi, stvarno. Ostala dvojica su mislili da je on lud."[traži se izvor] Maklaren je kasnije izjavio, da mnogo ranije u bendu, Vivien Vestvud mu je rekla "dovedite čoveka po imenu Džon koji je dolazio u radnju par puta" da bude pevač. Kada je Džoni Roten regrutovan u bend, Vestvud je rekla Maklarenu da je pogrešio: "doveo si pogrešnog Džona." To je bio Džon Beverli, budući Višus, ona je bila preporuka.[100] Maklaren je odobrio kasnije uključenje Višusa, koji nije imao gotovo nikakvog iskustva sa svojim novim instrumentom, zbog svog izgleda i ugleda na pank sceni.

Pogo na stranu, Višos je bio uključen u zloglasnom incidentu tokom nezaboravne druge noći u klubu 100 Pank Specijal. Uhapšen zbog baca čašu na Prokleto koje se razbija i oslepljuje devojku na jedno oko, on je služio u istražnom centru i doprineo je zabrani svih pank bendova u klubu 100.[77][78] Na prethodnoj svirci u klubu 100, napao je Nik Kenta sa lancem od bicikle.[79][80] Zapravo, na Maklarenovom NME telegramu pisalo je da je najbolji Višosov akreditiv koji je dao Nik Kentu za ono što je zaslužio mnogo meseci ranije u Klubu Sto ".[69][81][82] Prema kasnijem opisu Maklarena, "Kada se Sid priključio nije znao svirati gitaru ali se njegovo ludilo uklopilo u strukturu benda. On je bio vitez u sjajnom oklopu sa ogromnom pesnicom."[83]

"Svi su se složili da je imao izgled," Lidon se kasnije priseća, ali muzičko umeće je bila druga stvar. "Prve probe...u Martu 1977 sa Sidom su bile paklene.... Sid se stvarno trudio i vežbao mnogo".[84] Marko Pironi, koje je svirao sa Višosom u Siuksi i Banšes, rekao je, "Nakon toga, ništa nije imalo veze sa muzikom više. To je bio senzacionalizam i skandal. Onda je postao Malkolm Maklaren priča".[83]

Biti član Seks Pistolsa je imalo progresivno destruktivan uticaj na Višosa. Kako je Lidon kasnije primetio, "Do tada, Sid je bio apsolutno detinjast. Sve mu je bilo zabavno i ludo. Odjednom on je postao velika pop zvezda. Status pop zvezde znači štampa, dobra šansa da bude primećen na pravim mestima, obožavanje. To je sve što je Sidu značilo."[83] Vestvud se već hranio tim materijalom, kao Čarls Menson, verovatno da ohrabri svoje najgore instinkte.[85] Početkom 1977, upoznao je Nensi Spandžen, emotivno uznemiren zavisnik od droge i ponekad prostitutka iz Njujorka.[83][86] Spandžen se obično smatra za upoznavanje Višosa sa heroinom, i emocionalnu međusobnu zavisnost između otuđenja Višosa sa ostalim članovima benda. Lidon je kasnije napisao, "Uradili smo sve da se reši Nensi.... Ona ga je ubijala. Bio sam apsolutno ubeđen da je iva devojka imala sporu samoubilačku misiju.... Samo što nije htela da ode sama. Htela je da povede Sida sa sobom.... Bila je zlo i potpuno sjebana."[87] Lidon kasnije priznaje da žali za izbacivanjem The Filth and the Fury.[88]

"God Save the Queen"[uredi | uredi izvor]

Dana 10. marta 1977, na novinarskoj ceremoniji održane ispred Bakingemska palata, Seks Pistolsi su javno potpisali za A&M Rekords (pravo potpisivanje se dogodilo dan ranije). Nakon toga, pod dejstvom alkohola oni su došli do A&M kancelarije. Višos je razbio VC šolju i posekao nogu (postoji neslaganje oko toga šta se desilo prvo). Dok je Višosu curela krv oko kancelarije, Roten je verbalno maltretirao osoblje i Džon je bio nestašan u ženskom toaletu.[89][90] Nekoliko dana kasnije, Pistolsi su ušli u problem sa drugim bendom u klubu; jedan dobar Rotenov prijatelj pretio je smrću dobrom prijatelju Engleskog direktora A&M-a. 16. marta, A&M raskinuo je ugovor sa Pistolsima. Dvadeset-pet hiljada primeraka planirano je "God Save the Queen" singla, u produkciji Kris Tomasa, koji su već bili pritisnuti; praktično uništeni.[91]

Višos je debitovao sa bendom u Londonskom Notr Dam Hali 28. marta.[92] U Maju, bend je potpisao sa Virdžin Rekords, njihova treća nova izdavačka kuća za nešto više od pola godine. Virdžin je bio i više nego spreman da izbaci pesmu "God Save the Queen", ali je nastala nova prepreka. Radnici u fabrici štampe odložili su svoje alate u znak protesta zbog sadržaja pesme. Džejmi Rid sada već poznati dizajner, prikazuje Elizabeta II sa svojim karakterističnim pesmama i imenom benda i izrezanim slovima, uvredio radnike na korici.[93][94] Nakon mnogo nagovaranja, izrada je nastavljena i pesma je napokon izašla 27. maja.[95][96]

Džoni Roten na bini

Nepristojan tekst—"Bog čuva Kraljicu/Ona nije ljudsko biće/Nema budućnosti/Engleskog sanjarenja"—izazvalo je veliko negodovanje.[97] Several major chains refused to stock the single.[95] Bilo je zabranjeno ne samo od strane Bi Bi Si već i od svake nezavisne radio stanice, praveći "najviše cenzurisana pesma u Britanskoj istoriji".[98] Te nedelje, nije postojao ni jedan hit u Britaniji- po Lidonu, u The Filth an the Furi, top mesta nije ni bilo, jer je bilo toliko mnogo radio stanica, Bi Bi Si, a pojedinci su protestovali zbog sadržaja pesme.[99] Roten se hvalio, "Mi smo jedini iskren bend koji je pogodio ovu zemlju u dve hiljade miliona godina."[95] Džouns je odbacio sve što je pesma navela i što ona podrazumeva ili je nihilizam u krajnjoj logičnoj tački: "Ne vidim kako neko može opisati kao politički bend. Ne znam ni ime Premijera."[95] Pesma, i njen javni uticaj, sada su prepoznatljivi kao "pank kruna".

Virdžin izdanje je tempirano da se poklopi sa visosti Kraljice Elizabete Srebrni jubilej proslave. Jubilejna nedelja, nedelju i po dana od kada je pesma izašla, prodata je u više od 150.000 kopija što je ogroman uspeh. 7. juna, Maklaren i izdavačka kuća iznajmili su privatan brod gde su Seks Pistolsi nastupali tokom plovidbe na reci Temza, prolazeći pored Vestminster Paer kao i Vestminsterska palata. Ovaj događaj je, podsmevanje Kraljičine reke povorke koja je planirana dva dana kasnije, završen u haosu. Policija je primorana da brod natera da pristanu na dok, gde je policija opkolila brod na doku. Dok su članovi benda i njihova oprema gurani sa strane niz stepenište, Maklaren, Vestvud, i mnogi iz bendove pratnje su uhapšeni.[100][101]

Sa zvaničnom UK tabelom najpopularnije pesme za jubilarnu nedelju objavljeno, da je Daily Mirror predvideo da "God Save the Queen" će biti broj jedan. Kako se ispostavilo, pesma je bila druga, iza Rod Stjuart singla što je četvrta nedelja da je na vrhu. Mnogi su verovali da je pesma zapravo kvalifikovana za prvo mesto, ali da je tabela nameštena kako bi se sprečio skandal. Maklaren je kasnije tvrdio da Kolambija rekords, koji je distribuirao oba singla, izjavio je da su Seks Pistolsi po prodaji nadjačali Stjuarta dva prema jedan. Postoji dokaz da je direktiva bila pod pritiskom od strane Britanskog Fonografskog Instituta, koji nadgleda i sastavlja tabelu, isključuju prodaju izdavačke kuće kao što je i Virdžin ranije te nedelje.[102][103]

Nasilni napadi pank fanova su bili u porastu. Sredinom Juna Roten je bio napadnut nožem od strane bande ispred Londonska opština Izlington Pegazov pab, izazvali su povredu tetive na levoj ruci. Džejmi Rid i Pol Kuk su pretučeni u drugom incidentu; tri dana nakon Pegazus napada, Roten je ponovo bio napadnut.[104] Obilazak Skandinavije, planiran je da počne krajem meseca, ali je zbog napada odložena do sredine jula. Tokom obilaska, Švedski novinar primetio je da Džouns "da mnogi ljudi" priznaju bend kao Maklarenovu "kreaciju". Džouns je odgovorio "On je naš menadžer, i to je to. On nema nikakve veze sa muzikom i izgledom...on je samo dobar menadžer." U drugom intervjuu, Roten zbunjeno izjavljuje u okruženju grupe: "Ja to ne razumem. Sve što pokušamo da uradimo to uništi sve."[105] Krajem Avgusta je SPOST-Seks Pistols na Tajnoj Turneji, prikriveno Velikom Britanijom sviraju pod pseudonimom kako bi ibegli poništenje.[106]

Maklaren je hteo da napravi film o Seks Pistolsima. Džulien Templov prvi veliki zadatak bio da okupi Seks Pistolse Broj 1, dvadeset-peto-minutni mozaik snimaka od različitih izvora, mnogo toga je i presnimano od Hrama sa televizijskih ekrana.[107] Broj 1 je često prikazivan u koncertnim salama pre nastupa benda na bini. Koristeći medijske snimke iz Tems incidenta, Templ je napravio još jedan kratki propagandni materijal, Jubilej Rečni Brod (kao Seks Pistols broj 2).[108] Tokom leta 1977 godine, Maklaren je bio za dogovaranje igranog filma iz svojih snova, Ko je ubio Bambija?, u režiji Ras Mejera a scenario je bio od Rodžer Ibert. Posle jednog dana snimanja, 11. septembra, produkcija je prestala kada je postalo jasno da Maklaren nije uspeo da organizuje finansiranje.[109] U filmu The Filth and The Fury, otkriveno je da je Sting ima prvi glumački nastup.[110]

Never Mind the Bollocks[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols
Seks Pistolsi (Sid Vošos levo, Stiv Džouns u sredini, i Džoni Roten desno) nastupaju u Trondhajmu 1977. godine

Od proleća 1977. godine, tri starija Seks Pistolsa su se vratili u studio povremeno i sa Kris Tomasom uradili dve pesme za bendov debi album. U početku se zvalo Bog čuva Seks Pistolse, a kasnije tokom leta Never Mind the Bollocks.[111] Prema Džounsu, "Sid je želeo da dođe i da svira na albumu, i mi smo pokušali koliko god je moguće da ga ne pusti ni blizu studija. Srećom imao je hepatitis u to vreme."[112] Kuk je kasnije opisao koliko instrumentalnih numera je napravljeno od delova bubnja i gitare, umesto uobičajenog bubnja i basa.[113]

S obzirom na Višosovu nekompetentnost, Metlok je pozvan da snimi svoj muzički deo. U njegovoj autobiografiji, Metlok se rekao da iako je pristao da im "pomogne", pokušao je da smanji sve veze nakon što je Maklaren izjavio 28. februara NME telegram je najavio da je Metlok rekao da mu se dopadaju Bitlsi, a da se se samo pojavio na pesmama koje su ranije evidentirane kao singlovi i b-strane.[114] Prema Džon Savadžu, Metlok je svirao kao plaćenik 3. marta koje Sevidž opisuje kao "audicija".[115] U svojoj autobiografiji, Lidon tvrdi da Metlokov rad za angažovanje u svoj obiman bivši bend-mnogo više nego bilo koji drugi izveštaj- veliko spuštanje: "Mislim da bi radije umro nego uradio tako nešto."[116] Muzički istoričar Dejvid Hauard nedvosmisleno tvrdi da Metlok nije učestvovao u Never Mind the Bollocks snimanju.[117]

To je bio Džouns koji većim delom svirao bas tokom snimanja Bollocks ; Hauard to naziva elementarnim krčanjem i taj pristup je "Eksplozivan sastojak koji nedostaje" u zvuku Seks Pistolsa.[117] Višosov bas se navodno pojavio na jednoj traci koja se pojavila na originalnom izdanju albuma, "Organi". Džon podseća, "Odsvirao je na svojoj prdećoj staroj bas gitari deo i mi smo ga samo pustili da to uradi. Kada je otišao prevukao sam drugi deo i ostavio Sidov deo dole. Mislim da se jedva čuje na pesmi."[112] Nakon "God Save the Queen", još dva singla su izbačena: "Prilično Prazan" (većinom napisan od Metloka) 1. jula[118][119][120] i od Bollocks sesije, "Odmor na suncu" 14. oktobra.[121] Obe pesme su bile u top 10 hitova.[122]

Tomas Delert i Seks Pistolsi, 1977 godine

Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols (što uključuje "Anarhiju u U.K." i raniju pesmu, "Bez Osećaja") koja je izašla 28. oktobra 1977. godine.[123] Roling Stoun pohvalili su album i izjavili "samo o najuzbudljivijim rok & rol pesmama Sedamdesetih", aplaudiraju bendu na sviranju "sa energijom i uverenjem da je pozitivno uzvišenje u ovom ludilu i groznice".[124] Neki kritičari, bili su razočarani albumom koji sadrži četiri prethodno objavljena singla, odbacili su ih kao malo više od "najboljih hitova" pesama.[113][125]

koji sadrži obe "Organi" u kojoj Roten kaže "jebati" šest puta (pre svega na početku druge strofe - "jebeš ovo i jebeš to, jebeš sve i jebeš nju i jebeno derište!", notorno citirano kao Sid i Nensi, Ljubav ubija) [126] i prethodno cenzurisana "God Save the Queen", kao i reč bollocks (popularni sleng za testise) u svom nazivu, album je zabranjen od Boots, W. H. Smith i Woolworth's.[127] Konzervativna senka Ministarstva Prosvete osudio ih je "kao simptom društva kojim opada" i oba Udruženja nezavisnih televizijskih kompanija i Udruženje izvođača radio radova zabranili svoje reklame.[128] Bez obzira na to, unapred prodaja bila je dovoljna da nepobitno budu broj jedan na listi prodatog albuma[127]

Naslov albuma doveo je do legalnog načina kojim bi privukli značajnu pažnju: Virdžin Rekordsa prodavnica u Notingem je stavio album u svoj izlog ali je bio u opasnosti od krivičnog gonjenja zbog prikazivanja "nepristojne štampe". Slučaj je odbačen kada odbrana KT Džon Mortimer dovodi veštaka koji tvrdi da bollocks je Staroengleski jezik termin za male lopte, da se pojavio "u nazivima mesta bez želje za mešanjem u lokalnim zajednicama", i da je u devetnaestom veku bio korišćen kao nadimak za sveštenika: "Poznato je da sveštenici izgovaraju dosta gluposti, i tako je kasnije razvila reč bezsmisleno."[129] U kontekstu naslov albuma Pištolja, termin u stvari pre svega znači "bezsmisleno". Stiv Džouns dok je bend raspravljao o tome kako da nazove album. Razbesneli Džouns je ustao irekao, "O jebote, never mind the bollocks od svega toga."[130]

Američka turneja i kraj benda[uredi | uredi izvor]

U januaru 1978. godine, Seks pistolsi su krenuli su na katastrofalnu SAD turneju, koja je obuhvatala koncerte po američkom Dubokom Jugu. Prvobitno je trebalo da počne nekoliko dana pre Nove godine, ali je odložen zbog nespremnosti američkih vlasti da izdaju vize članovima benda sa kriminalnim dosijeom. Nekoliko koncerata je otkazano kao rezultat toga.[123][131] Iako su je dugo očekivali obožavatelji i mediji, turneju su obeležili tuče, loše planiranje i ratoborna publika. Maklaren je priznao da je namerno upisao redneck klubove da izazove neprijateljske situacije. Tokom dve nedelje, Višos je već bio u velikoj meri zavistan od heroina[132] počeo je da oživljava svoje umetničko ime. „Konačno je imao publiku ljudi koji se ponašaju sa šokom i užasa”, Lidon je kasnije napisao. „Sida je lako predvodio njegov nos.”[133]

Početkom turneje, Višos je odlutao od njegove sobe u hotelu Holiday Inn u Memfisu u potrazi za drogom. Pronađen je u bolnici sa rečima „Dajte mi drogu” na grudima koje je napisao markerom. Tokom koncerta u San Antoniju, Teksas, Višos naziva publiku "gomila pedera", pre udarca čoveka u publici bacanjem basa preko svoje glave.[132] U Baton Ružu, dobio je simulaciju oralnog seksa na bini, kasnije je izjavio „to je tip devojke koje volim”.[134] Pateći zbog heroina napustio je nastup u Dalasu, pljuvao je krv na devojku koja je bila u publici, ona je ustala i popela se na binu i udarila ga u lice.[133] On je primljen u bolnicu kasnije te večeri za lečenje od različitih povreda. Rekao je da je van bine udario ženu fotografa, napao čuvara i na kraju izazvao jednog od njegovih telohranitelja na borbu-pretučen on je izjavio, "Sviđaš mi se. Sada možemo da budemo prijatelji."[83]

Roten, u međuvremenu, je bolovao od gripa[135] i iskašljavao je krv, osećao se sve više izolovanijim od Kuka i Džounsa, a gadio se Višozu.[136] 14. januara 1978. godine, tokom poslednjeg dana turneje koji se održao u Zimskoj dvorani u San Francisku, a razočarani Roten okuplja bend i kaže, „Dobićete jednu numeru i samo jednu numeru zato što sam lenji konj.” Ta jedina pesma je bila pesma grupe Stooges No Fun. Na kraju pesme, Roten, klečeći na sceni, uzvikivao je, nedvosmislenu izjavu, „Ovo nije zabavno. Nije zabavno. Ovo nije zabavno uopšte. Nije zabavno.” Kada je za kraj činela pala, Roten se direktno obratio publici—„Ah-ha-ha. Da li ste imali osećaj da ste prevareni? Laku noć”—pre bacanja svog mikrofona i odlaska sa bine.[137] Kasnije je izjavio, "Osećao sam se prevarenim i nisam to hteo više da trpim; to je smešna farsa. Sid potpuno poludeo- samo gubljenje prostora. Cela stvar bila je šala u tom trenutku.... [Malkolm] neće da razgovara sa mnom.... Neće uopšte da razgovara sa mnom. Ali onda sam se okrenuo i rekao Polu i Stivu da je napetost bila moja greška, jer ja se ne bih složio ni sa čim."[138]

Dana 17. januara, bend se raspada, razdvojili su se u Los Anđelesu. Maklaren, Kuk i Džouns pripremali su se za let u Rio de Žaneiro na radni odmor. Višos, u sve gorem stanju, odveden je u Los Anđeles kod prijatelja koji ga je odveo u Njujork, gde je odmah hospitalizovan.[139] Roten je kasnije opisao svoju situaciju kao: "Seks Pistolsi su me ostavili, nasukanog u Los Anđelesu, bez karte, bez hotelske sobe, i porukom Varner Bros koja kaže da ako neko preko telefona kaže da je Džoni Roten, da laže. To je kako sam završio sa Malkolmom—ali ne i sa ostatkom benda; Uvek ću ih voleti."[140] Roten je odleteo u Njujork, gde je objavio raspad benda u novinarskom intervjuu 18. januara.[141] Praktičnoje slomljen, telefonirao je sa glavnim čovekom u Virdžin Rekords, Ričard Branson, koji je pristao da mu plati let nazad za London, preko Jamajke. Na Jamajci, Branson se sastao sa članovima benda Devo, i pokušao da ubaci Rotena kao prvog pevača. Devo je odbio tu ponudu.[142]

Kuk, Džouns i Višos nikada nisu nastupali zajedno nakon Rotenovog odlaska. Tokom sledećih nekoliko meseci, Maklaren je organizovao snimanje u Brazilu (sa Džounsom i Kukom), Pariz (sa Višosom) i London; svaki od njih trojice su snimali kao glavne vokale na pesmi koje u nekim slučajevima uopšte nije zvučalo kao što se od panka očekuje. Ovi snimci čine muzičku pozadinu prepoznatljivu Pistolsima u projektu igranog filma, u režiji Džulijan Templa, za koju se Maklaren sada posvetio. 30. juna, singl koji se prepisuje Seks Pistolsima izbačen je: sa jedne strane, poznati kriminalac Roni Bigs pevao "Niko nije nevin" u pratnji Džounsa i Kuka; sa druge strane, Višos je pevao klasik "Moj put", a obojica Džouns-Kuk kao drugi vokali i gudački orkestar.[143] Maklaren je tražio da rekonstruiše bend, ali sa novim frontmenom, ali Višos-prvi Maklarenov izbor-smučio mu se više. U zamenu za termin za snimanje "Moj Put" Višos je zahtevao da Maklaren potpiše ugovor gde izjavljuje da on više nije Višosov menadžer. U Avgustu, Višos, se vraća u London, došao je na završni performans kao Seks Pistol: snimanje muzike i filmske korice u verziji Edi Kohrana "Nešto drugo" i Sinatrin "Moj Put." Basista se vratio u Njujork u Septembru i završio sa Maklarenovim snovima da okupi bend.[144]

Turneja po SAD 1977–1978[uredi | uredi izvor]

Datum Grad Država Napomena
28. decembar 1977. Homsted Pensilvanija Odložen koncert
31. decembar 1977. Čikago Ilinois Odložen koncert
1. januar 1978. Klivlend Ohajo Odložen koncert
3. januar 1978. Aleksandrija Virdžinija Odložen koncert
5. januar 1978. Atlanta Džordžija
6. januar 1978. Memfis Tenesi
8. januar 1978. San Antonio Teksas
9. januar 1978. Baton Ruž Luizijana
10. januar 1978. Dalas Teksas
12. januar 1978. Tulsa Oklahoma
14. januar 1978. San Francisko Kalifornija

Nakon raspada[uredi | uredi izvor]

Kada je napustio Pistolse, Lidon je oformio novi bend Public Image Ltd. (PIL) sa bivšim članom grupe Kleš Kit Levenom i školskim drugom Džeh Voblom.[145] Bend je sa svojim debitantskim singlom Public Image ušao u top 10 pesama britanske top liste. Lidon je pokrenuo sudski postupak protiv Maklarena za neplaćanje naknada, neovlašćeno korišćenje imena "Džoni Roten", kao i nepravedne ugovorne obaveze.[146] Lidon je bio u bendu sve do 1992. godine.

Sid Višos se preselio u Njujork zajedno sa devojkom Nensi Spandžen kao menadžerom i započeo solo karijeru. Nensi je 12. oktobra 1978. pronaćena mrtva u hotelu Čelsi u sobi koju je delila sa Višosom. Na sebi je imala samo donje rublje. Preminula je od posledica uboda u stomak.[147] Višos je uhapšen i osumnjičen za ubistvo. U to vreme Maklaren je u jednom intervjuu izjavio: "Ne verujem da je on u mogućnosti da uradi tako nešto. Hteo je da se oženi sa Nensi u Njujorku. Bili su veoma bliski i imali su strastvenu aferu."[147] Nakon što je pušten uz plaćenu kauciju, Višos je razbio flašu piva o glavu brata Peti Smit i uhapšen je zbog tog napada. U zatvoru je proveo pedeset pet dugih dana pošto je morao na detoksikaciju i odvikivanje od heroina. Pušten je 1. februara 1979. godine, nešto malo pre ponoći, pa je odmah otišao na žurku povodom njegovog oslobođenja. Umro je 2. februara od prekomerne upotrebe heroina.

Kuk i Džouns nastavili su da rade kroz gostovanja. Zajedno su 1980. formirali bend The Professionals koji je trajao 2 godine. Džouns je nastupao sa bendovima Chequered Past i Neurotic Outsiders. Takođe je snimio dva solo albuma Mercy i Fire and Gasoline. Preselio se u Los Anđeles gde je vodio radio emisiju. Kuk je član benda Man Raze. Metlok je svirao sa raznim bendovima, išao je na turneje sa Igi Popom i snimio nekoliko solo albuma. Trenutno je član benda Slinky Vagabond.

Članovi[uredi | uredi izvor]

Grafika članova benda[uredi | uredi izvor]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

Godina Detalji albuma Rang na top listama Priznanja
UK SAD ŠVE NOR ŠPA NZ
1977 Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols
  • Vrsta albuma: Studijski album
 1 106 12 11 100 27
  • UK: 2 x Platinum
  • SAD: Platinum
  • NL: Gold

Drugi albumi[uredi | uredi izvor]

Godina Detalji albuma Rang na top listama Priznanja
UK SAD ŠVE NOR ŠPA NZ
1977 Spunk a
  • Vrsta albuma: Rana snimanja za album; izbacio Dejv Gudman
 – – – – – –
1979 The Great Rock 'n' Roll Swindle
  • Vrsta albuma: Razni izvođači
 7 – – – – 26
Some Product: Carri on Sex Pistols
  • Vrsta albuma: Intervjui i radio emisije
 6 – – – – –
  • UK: Silver
1980 Flogging a Dead Horse
  • Vrsta albuma: Kompilacije pesama
 23 – – – – 49
  • UK: Silver
Sex Pack
  • Vrsta albuma: Kompilacije pesama
 – – – – – –
1985 Anarchy in the UK - Live at the 76 Club b
  • Vrsta albuma: Uživo snimanje
 – – – – – –
1992 Kiss This
  • Vrsta albuma: Kompilacije pesama
 10 – 46 – – –
1996 Filthy Lucre Live
  • Vrsta albuma: Uživo snimanje
 26 – – – – –
2002 Jubilee
  • Vrsta albuma: Kompilacije pesama
 29 – – – – –
Sex Pistols
  • Vrsta albuma: Kompilacije pesama
 – – – – – –
2004 Raw and Live
  • Vrsta albuma: Uživo snimanje
 – – – – – –
2008 Agents of Anarchy
  • Vrsta albuma: Kompilacije pesama
 – – – – – –
2008 Live & Filthy
  • Vrsta albuma: Uživo snimanje
 – – – – – –
  • ^a Nezvanično izdanje—1977; zvanično izdanje—1996, kao deo Spank, sa bonus albumom Never Mind the Bollocks.
  • ^b Nezvanično izdanje—1985; zvanično izdanje—2001.

Singlovi[uredi | uredi izvor]

Godina Singl Top lista singlova[148]
1976 "Anarchy in the U.K." 38
1977 "God Save the Queen" 2
"Pretty Vacant" 6
"Holidays in the Sun" 8
1978 "No One Is Innocent"/"My Way" 7
1979 "Something Else"/"Friggin' in the Riggin'" 3
"Silly Thing"/"Who Killed Bambi?" c 6
"C'mon Everybody" 3
"The Great Rock 'n' Roll Swindle" 21
1980 "(I'm Not Your) Steppin' Stone" 21
"Black Leather"/"Here We Go Again" —
1981 "Who Killed Bambi?" c —
1992 "Anarchy in the U.K." (ponovno izdanje) 33
"Pretty Vacant" (ponovno izdanje) 56
1996 "Pretty Vacant" (uživo) 18
2002 "God Save the Queen" (ponovno izdanje) 15
2007 "Anarchy in the UK" (ponovno izdanje) 70
"God Save the Queen" (ponovno izdanje) 42
"Pretty Vacant" (ponovno izdanje) 65
"Holidays in the Sun" (ponovno izdanje) 74

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "The birth of punk"” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. april 2006), Nezavisne vesti i mediji (Velika Britanija), 22. septembar 2006.
  2. ^ "The Birth of Punk", Džon Rob, novine The Independent, 2006.
  3. ^ „Sex Pistols Flip Off Hall of Fame”, Dejvid Sprag, magazin Rolling Stone, 17. februar 2008.
  4. ^ "Sex Pistols", Mets Olson, Expressen, 23. jul 1977.
  5. ^ Savage 1992, str. 77–79.
  6. ^ Strongman 2008, str. 87.
  7. ^ Savage 1992, str. 96.
  8. ^ Robb 2006, str. 83.
  9. ^ Robb 2006, str. 83–84, 86–87, 89, 102, 105
  10. ^ Savage 1992, str. 70–80.
  11. ^ Savage 1992, str. 83, 92.
  12. ^ Robb 2006, str. 83–89, 102–105
  13. ^ Strongman 2008, str. 84–85
  14. ^ Strongman 2008, str. 93.
  15. ^ Savage 1992, str. 98–99.
  16. ^ Robb 2006, str. 110.
  17. ^ a b v g Lydon 2008, str. 74
  18. ^ Savage 1992, str. 114.
  19. ^ a b „Rock Is Sick and Living in London”, Čarls Jang, magazin Rolling Stone, 20. oktobar 1977.
  20. ^ Robb 2006, str. 110–111
  21. ^ Savage 1992, str. 120.
  22. ^ Strongman 2008, str. 98.
  23. ^ Robb 2006, str. 97. Pogledati Savage (1992). p. 108-112.
  24. ^ Lydon 2008, str. 78. See also Matlock (1990). p. 57.–59.
  25. ^ Matlock 1990, str. 86.
  26. ^ Savage 1992, str. 125–126.
  27. ^ Matlock 1990, str. 87.
  28. ^ Robb 2006, str. 112.
  29. ^ Strongman 2008, str. 105.
  30. ^ "Rock 'n' Roll's Strangest Moments", Majk Evans. p. 190; Matlock (1990). p. 64.–65. Metlok je rekao kako se bend odlučio za ime dok je Maklaren bio u Njujorku—posle maja 1975.—posle dolaska Rotena u bend. Pogledati Savage (1992). p. 129.
  31. ^ "Made with the Highest British Attention", Dominik Molon. p. 76.
  32. ^ Strongman 2008, str. 99–100
  33. ^ "Ono, Eno, Arto", Simon Rejnolds. p. 89.
  34. ^ Gimarc 2005, str. 22.
  35. ^ Robb 2006, str. 114.
  36. ^ Savage 1992, str. 129.
  37. ^ Strongman 2008, str. 106.
  38. ^ Robb 2006, str. 114–120
  39. ^ "The birth of Punk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2010)", Džon Rob, novine The Independent, 5. novembar 2005.
  40. ^ Robb 2006, str. 147–148
  41. ^ Robb 2006, str. 148.
  42. ^ Robb 2006, str. 163–166
  43. ^ Savage 1992, str. 174.
  44. ^ Robb 2006, str. 155.
  45. ^ Savage 1992, str. 166–167. See also Matlock (1990). p. 107.
  46. ^ Savage 1992, str. 168.
  47. ^ a b Lydon 2008, str. 118
  48. ^ Gimarc 2005, str. 30.
  49. ^ Robb 2006, str. 199–201
  50. ^ Strongman 2008, str. 118–119
  51. ^ Savage 1992, str. 205.
  52. ^ Strongman 2008, str. 126–129
  53. ^ Gimarc 2005, str. 37.
  54. ^ "Sex Pistols Appear on 'So It Goes", BBC, 4. septembar 1976.
  55. ^ Robb 2006, str. 241.
  56. ^ a b Savage 1992, str. 245
  57. ^ Strongman 2008, str. 144–148
  58. ^ Robb 2006, str. 257–258
  59. ^ "From Blues to Rock", Heč, Dejvid i Stefan Milvard. p. 168, 170.
  60. ^ Savage 1992, str. 253.
  61. ^ "Jamie Reid", Alona Pardo. p. 245.
  62. ^ Strongman 2008, str. 151.–153
  63. ^ Southall 2007, str. 52.
  64. ^ Savage 1992, str. 257–259
  65. ^ Robb 2006, str. 260.
  66. ^ "Punk Diary", Džon Rob. p. 263–273; Savage (1992). p. 267–275.
  67. ^ Savage 1992, str. 286.
  68. ^ Savage 1992, str. 286–288
  69. ^ a b Gimarc 2005, str. 56
  70. ^ „Q&A with Steve Jones” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2011), Kristina Mekena, magazin Rhino, 2005.
  71. ^ Matlock 1990, str. 113.–119, 162, 167–171. Quote: pp. 115.
  72. ^ Lydon 2008, str. 3. See also pp. 82, 103.
  73. ^ Savage 1992, str. 308
  74. ^ Robb 2006, str. 159–160
  75. ^ Matlock 1990, str. 130.
  76. ^ Matlock 1990, str. 176.
  77. ^ Robb 2006, str. 217, 224–225
  78. ^ Strongman 2008, str. 137.–138.
  79. ^ Strongman 2008, str. 116.–117
  80. ^ Savage 1992, str. 177–178
  81. ^ Matlock 1990, str. 59.–60
  82. ^ Strongman 2008, str. 116.
  83. ^ a b v g d „So Tough: The Boy Behind the Sid Vicious Myth”, Šarolet Robinson, magazin PopMatters, 2006.
  84. ^ Lydon 2008, str. 143., pogledati i Strongman (2008). p. 117.
  85. ^ Savage 1992, str. 222.
  86. ^ "Please Kill Me", Meknil,Legs i Gilan Mekejn. p. 262; "12 Days on the Road", Monk, Noel i Džimi Guterman. p. 124.
  87. ^ Lydon 2008, str. 147.
  88. ^ "Rotten", Džon Lidon, The Filth and the Fury
  89. ^ Strongman 2008, str. 174.
  90. ^ Savage 1992, str. 315–318
  91. ^ Savage 1992, str. 318–320
  92. ^ Gimarc 2005, str. 59–60
  93. ^ Savage 1992, str. 347, 349.
  94. ^ Robb 2006, str. 348.
  95. ^ a b v g Gimarc 2005, str. 70
  96. ^ Savage 1992, str. 349.
  97. ^ Savage 1992, str. 347–367
  98. ^ „Leaders of the Banned”, Aleksis Pedritis, novine Guardian, 12. april 2002.
  99. ^ Članak The Filth and the Fury, Džon Lidon i ostali
  100. ^ Savage 1992, str. 358–364
  101. ^ Strongman 2008, str. 181.–182.
  102. ^ Savage 1992, str. 364–365
  103. ^ „Music: Charting the Number Ones That Somehow Got Away”, Lu Spenser, novine The Independent, 20. februar 1998.
  104. ^ Savage 1992, str. 365–366
  105. ^ "The Sex Pistols: A Fired-Up Rock Band", Džon Rokvel, New York Times,7. avgust 1977.
  106. ^ Savage 1992, str. 390–392
  107. ^ Savage 1992, str. 339–340
  108. ^ „Jubilee Riverboat (1977)” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. maj 2009), Stejsi Tompson, magazin Cinema, 2004.
  109. ^ Savage 1992, str. 379–380, 388–389, 413–414
  110. ^ The Filth and the Fury
  111. ^ Savage 1992, str. 409.
  112. ^ a b Lydon 2008, str. 200
  113. ^ a b Savage 1992, str. 414.
  114. ^ Matlock 1990, str. 170–171
  115. ^ Savage 1992, str. 309.
  116. ^ Lydon 2008, str. 142. See also pp. 200.
  117. ^ a b Howard 2004, str. 245
  118. ^ Savage 1992, str. 126–127
  119. ^ Robb 2006, str. 359.
  120. ^ Gimarc 2005, str. 74.
  121. ^ Gimarc 2005, str. 95.
  122. ^ Savage 1992, str. 556.
  123. ^ a b Taylor 2004, str. 69
  124. ^ „Never Mind the Bollocks Here's the Sex Pistols (recenzija albuma)”, Pol Nelson, magazin Rolling Stone, 23. februar 1977.
  125. ^ „051: Sex Pistols Never Mind the Bollocks (Top 100 Albums of the 1970s)” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. март 2009), Крис От, магазин Pitchfork, 2004.
  126. ^ "Сид и Ненси, љубав убија"
  127. ^ а б Savage 1992, стр. 415
  128. ^ "Alternative Rock", Дејв Томпсон. p. 609; „Punk Record Is a Load of Legal Trouble”, Николас де Јонг, новине Guardian, 10. новембар 1977.
  129. ^ "Sex Pistols", Џуди и Фред Верморел. p. 113.
  130. ^ Lydon 2008, стр. 202.
  131. ^ Savage 1992, стр. 430.
  132. ^ а б „Sid Vicious: Biography”, Стив Хју, магазин AllMusic, 2005.
  133. ^ а б Lydon 2008, стр. 244
  134. ^ "Sex Pistols: Tour Notes", Хови Клајн, магазин New York Rocker, 1978.
  135. ^ "Sex Pistols", Џуди и Фред Верморел. p. 120.
  136. ^ Lydon 2008, стр. 5, 247–248
  137. ^ "The Sex Pistols: Winterland, San Francisco", Марк Купер, Record Mirror, 28. јануар 1978.
  138. ^ Lydon 2008, стр. 5.
  139. ^ Savage 1992, стр. 463–464
  140. ^ „Jolly Rotten”, Лина Дас, магазин Daily Mail Weekend, 2006.
  141. ^ Savage 1992, стр. 464.
  142. ^ "Rip It Up and Start Again", Симон Рејнолдс. p. 80–81.
  143. ^ Gimarc 2005, стр. 145.
  144. ^ Savage 1992, стр. 491–494, 497–503
  145. ^ "Public Image Ltd.", Вилијам Рулман, 2006.
  146. ^ "PiL Chronology", Карстен Роекенс, Fodderstompf, 2000-2006.
  147. ^ а б "Sex Pistol Vicious on Murder Charge", BBC, 12. октобар 1978.
  148. ^ "Complete Book of the British Charts",Катнер и Браун Варвик. p. 973. Погледати и „UK Top 40 Hit Database”, everyHit.com.

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Sex Pistols na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sex_Pistols&oldid=27554298”