Semeni zametak

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
семени замеци у цвету кукурека

Семени заметак (лат. ovulum) je ženski reproduktivni organ biljaka sa semenom koga čine megasporangija i njen omotač, a razvija se na megasporofilima. Razviće megaspora, razviće ženske gametofit generacije, oplođenje i razviće embriona dešavaju se unutar semenog zametka. Embrion i tkiva semenog zametka grade seme.

Građa semenog zametka[uredi]

dijagram tipičnog semenog zametka
golosemenica i skrivenosemenica

Semeni zametak je izgrađen iz megasporangije, koja se naziva nucelus, i jednog ili dva listolika omotača — integumenta[1]. Nucelus može biti dobro razvijen (krasinucelatni zametak), ili u nekoj meri redukovan (tenuinucelatni zametak). Unutar diploidnog nucelusa razvija se megasporocit, ćelija od koje mejotičkom deobom u procesu sporogeneze nastaje haploidna megaspora.

Kod semenih paprati i većine golosemenica oko nucelusa se nalazi samo jedan integument (stanje koje se naziva unitegmičan semeni zametak), dok se kod skrivenosemenica nalaze dva integumenta (bitegmičan zametak). Kod cikasa postoje tri integumenta oko nucelusa. Kod izvedenijih grupa skrivenosemenica dolazi do redukcije jednog od omotača, pa se oko zrelog nucelusa nalazi samo jedan integument. Kod parazitskih vrsta, poput pripadnika familije imela (Loranthaceae) integumenti ne postoje, nucelus nije jasno uočljiv, a sami zameci su srasli sa zidom megasporofila[2][1].

Integumenti ne obuhvataju nucelus u potpunosti — njegov vrh je slobodan i otvoren. Ovaj deo semenog zametka naziva se mikropila. Mikropila omogućava oplođenje, jer kroz nju muški gametofit (polen ili polenova cev) dolazi u kontakt sa ženskim. Deo semenog zametka nasuprot mikropili, kojim se zametak vezuje za tkivo megasporofila (placentu) naziva se halaza. U predelu halaze integumenti grade funikulus (semenu nožicu). Transport mineralnih i organskih materija do nucelusa obavlja se kroz ćelije halaze. Kod tzv. halazogamnih biljaka muški gametofit prodire kroz halazu do ženskog gametofita.

Orijentacija i placentacija zametka[uredi]

dijagrami orijentacije zametka: A. atropan, B. anatropan, C. kampilotropan

Orijentacija semenog zametka, tj. položaj mikropile u odnosu na funikulus, može se okarakterisati kao:

  • uspravna, kada se zametak naziva atropan ili ortotropan;
  • izvinuta, kada je zametak anatropan;
  • poprečna, kada je zametak kamilotropan.
dijagrami placentacije: A. parijetalna, B. aksilarna, C. centralna

Kod skrivenosemenica razlikuje se položaj za koji se unutar zatvorenog megasporofila (karpele ili čitavog plodnika) semeni zametak vezuje za placentu. Tako, u odnosu na položaj placente na lisnoj ploči (lamini) megasporofila razlikuju se:

  • laminarna placentacija — placenta se ne nalazi na ivici megasporofila;
  • marginalna placentacija — placenta se nalazi na samoj ivici megasporofila;

Na osnovu položaja placente u plodniku razlikuju se sledeći tipovi placentacija:

  • bazalna placentacija — placenta se nalazi u dnu plodnika;
  • apikalna placentacija — placenta se nalazi pri vrhu plodnika;
  • parijetalna placentacija — placente se nalazi u zidu složenog plodnika;
  • aksilarna placentacija — placente se nalaze centralno, u zasebnim karpelama složenog plodnika;
  • centralna placentacija — placente se nalaze centralno u jedinstvenoj šupljini složenog plodnika.

Razviće megagametofita[uredi]

Tokom sporogeneze, megasporocit se mejotički deli i daje četiri haploidne ćelije. Tri ćelije degenerišu, a preostala ćelija raste i postaje megaspora. Megaspora se mitotički deli i daje megagametofit — žensku gametofit generaciju biljaka sa semenom. Megagametofit kod semenih paprati i golosemenica se sastoji iz velikog broja ćelija i jedara (do 2000) koje grade arhegonije u kojima nastaju jajne ćelije.

Tipična embrionova kesica (Polygonum tip): A. mikropila, B. halaza, C. jajna ćelija, D. sinergide, E. polarna jedra, F. antipode

Megagametofit skrivenosemenica, koji se naziva i embrionova kesica, sadrži mnogo manji broj ćelija i jedara. Embrionova kesica većine skrivenosemenica sadrži 8 jedara[1] u 7 ćelija. Ćelije embrionove kesice Polygonum tipa nastaju kroz tri mitotičke deobe megaspore. Ćelija koja je najbliža mikropili postaje jajna ćelija, oko nje se nalaze dve ćelije sinergide. Na suprotnom kraju embrionove kesice, uz halazu, nalaze se tri ćelije antipode koje najčešće degenerišu. U samom središnjem delu embrionove kesice nalazi se jedna centralna ćelija sa dva (polarna) jedra.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. ISBN 86-17-00545-9
  2. Loranthaceae u Watson L., Dallwitz M.J. 1992 — danas. The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.

Vidi još[uredi]