Senka (psihologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu odrednicu, pogledajte članak Senka (višeznačna odrednica).

Senka je pojam koji je definisao Karl Gustav Jung (Jung, 1921[1]) i najopštije posmatrano ona predstavlja sve one sadržaje, porive i potrebe koji su negativno vrednovani, pa su zbog toga odbačeni, i smešteni u nesvesno.

U Jungovoj psihologiji, pod pojmom senka se podrazumeva deo identiteta ličnosti, koji svesno „ja“ ne prihvata i kojeg se stidi. Psihičke osobine, koje čovekovo „ja“ ne priznaje kao svoje, bivaju potisnute u nesvesno, gde se formira inferiorni „tamni” deo ličnosti koji se naziva senka. Zato Jung senku definiše kao sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne priznaje da jeste.

Pojam[uredi | uredi izvor]

Senka je jedan od osnovnih pojmova analitičke psihologije, veoma važan za razumevanje identiteta osobe, ali i za uspostavljanje i održavanje odnosa sa drugima. Kao i svaki drugi kompleks, podrazumeva arhetipsku osnovu, kao i lično proživljeno iskustvo[2]. Senka se odnosi na ono što je ispod površine, i što svesno ne prihvata. Sadržaji Senke su mogli biti deo Ja, a u snovima sadržaji Senke snevača se često javljaju kroz figure istog pola, ali  sadržaji Senke mogu biti vezani i za mnoge druge instinktivne ili inferiorne predstave. Najčešće se sadržaji Senke vezuju za agresivne i seksualne impulse koji su neprihvatljivi za svesni deo ličnosti, ali to nisu njeni jedini sadržaji. Senka može da krije i pozitivne sadržaje, talente ili težnje, koje je Ja iz nekog razloga odbacilo. Kroz rani razvoj dete prihvata pozitivno vrednovane aspekte svog funkcionisanja, i oni postaju deo svesnog identiteta ili Persone. Neprihvaćeni delovi padaju u »Senku nesvesnosti«, što opet ne mora nužno da znači da su ovi sadržaji kolektivno neprihvatljivi, već je moguće i da ih je samo detetova najbliža okolina označila kao takve.

Senka i Persona[uredi | uredi izvor]

Pojam Senke se često objašnjava i vezuje za pojam Persone. Senka kao komplementarno funkcionalni kompleks je zapravo kontra-Persona. Može se reći i da su Senka i Persona parovi suprotnosti, kao i da su komplementarne jedna drugoj, ili u češćem slučaju, suprotstavljenog sadržaja. Što je Persona «svetlija», to je Senka «tamnija» i projekcije koje su proistekle iz nje su snažnije. Senka je često u funkciji onoga što hoćemo, a što Persona ne dozvoljava i strogo cenzuriše. Jung je govorio o javnoj odnosno socijalnoj Personi, koja je manje ili više identifikovana sa Ja-kompleksom[2]. Ona formira psiho-socijalni identitet osobe. Međutim, Persona je takođe i «kolektivna struktura», obeležena je kolektivnim nanosom, iako Ja sa njom lakše izlazi na kraj jer je usklađena sa normama sredine. U suprotnosti je Senka koja je sakrivena i sklonjena sa poršine svesti. Ona se pokazuje samo pod određenim okolnostima, dok je Persona mnogo očiglednija i vidljivija – ona se javlja kao važan aspekat ličnosti u svakodnevnim socijalnim situacijama i kontekstima.

Arhetipska senka[uredi | uredi izvor]

Jung je takođe govorio i o arhetipskoj Senci u čijem se središtu nalazi arhetip zla. Primere manifestacija arhetipske Senke možemo naći u bajkama, mitovima, literaturi, ali i u ekstremnim destruktivnom socijalnim i društvenim pojavama (terorizam, brutalni ratovi, progoni stigmatizovanih grupa), kao i u ekstremnim pojedinačnim destruktivnim činovima osoba koje počine određene brutalne zločine. Arhetipska Senka se ne može objasniti određenim psihološkim faktorima koji su uticali na njen razvoj/proboj. Drugim rečima, koliko god truda da je uloženo, i istraživanja, teorija izvedeno, vrlo je teško razumeti i objasniti prirodu arhetipskog zla. Kasnije Jung ukazuje na tu drugu dimenziju Senke. Govori o tome kako je „sve što je u nesvesnom zapravo delo Senke“, i arhetipsku Senku povezuje sa instinktivnim delom našeg bića. Ona sada više nije samo negativna i destruktivna, već pre dobija kvalitet „neutralnog“.

Razvoj Senke i njeno delovanje[uredi | uredi izvor]

Senka se formira u procesu formiranja Ja [3]. Ono što Ja-svest odbacuje, postaje sadržaj Senke. Ono što je pozitivno vrednovano, hvaljeno i prihvaćeno, postaje deo svesnog identita i Persone, dok je za Senku karakteristično da se u njoj nalaze sadržaji koji su nekompatibilni sa svesnim Ja i Personom. Međutim, u procesu adaptacije na spoljašnji svet, Ja „angažuje“ Senku na načine koji su za svesno Ja neprihvatljivi, a da pri tome ličnost ne upadne u moralni konflikt [4]. Bez znanja Ja, ovi sadržaji delaju iz Senke, i nisu dostupni introspekciji. Osoba ih teško može prepoznati kao svoje svesne odluke ili izbore i često se intenzivno brani da ih prihvati kao činjenice ili postupke koji imaju određenu funkciju za ličnost. Veliki izazovi za razvoj i integraciju kao i za nagle „proboje“ Senke su period adolescencije i period srednjeg doba. Neki ljudi kroz rad na sebi ili proces psihoterapije uspevaju da prepoznaju i integrišu određene delove svoje Senke i time postaju celovitije osobe i mogu da koriste potencijale koje Senka u sebi nosi. U drugim slučajevima, Senka ostane neintegrisana i nepoznata svesnom delu ličnosti i tada su njene manifestacije destruktivnije, često takva osoba Senku projektuje na druge osobe, a ona ostaje uskraćena za određene potencijale koji ostaju u „senci nesvesnog“.

Pojavljivanje Senke u književnosti i kulturi[uredi | uredi izvor]

Kako bi se Senka celovitije shvatila, može se sagledati kroz čitave ličnosti koje su njena manifestacija – književne ili istorijske likove koji je predstavljaju. Tipičan primer figure Senke je Geteov Mefisto, ili Frankenštajn, iz čuvenog romana Meri Šeli [5]. Dalje, kako bismo razumeli odnos Senke i Persone, ponovo je potrebno obratiti pažnju na određene primere. Likove koji opisuju Personu i Senku mogli bi ovako da opišemo: što je jedan svetliji, drugi je taminiji; što je jedan racionalniji, drugi je iracionalniji; što je jedan ekstrovertniji, drugi je introvertniji, i tako dalje. U skladu s tim, kao „osobe“ koje odgovaraju ovom opisu mogu se uzeti dr. Džekil i mr. Hajd; Narcis i Zlatousti; Kain i Avelj; Eva i Lilit.

Napomene[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jung, Karl Gustav. Psiholoski tipovi. 
  2. ^ a b Jung, Karl Gustav (1978). Dinamika nesvesnog. Beograd: Matica Srpska. 
  3. ^ Fordham, Michael (1969). Technique and Counter‐Transference. 
  4. ^ Jung, C. G. (Carl Gustav), 1875-1961 (1966). The collected works of C.G. Jung. Read, Herbert, 1893-1968, Fordham, Michael, 1905-, Adler, Gerhard, 1904-1988. Pantheon Books. 
  5. ^ Šeli, Meri (1818). Frankenštajn. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jung ,K.G.(1978): Dinamika nesvesnog, Beograd, Matica  Srpska[1]
  • Jung.K.G.(2002): Analitička psihologija: Predavanja sa Tavistoka. Beograd, Zavod za udžbenike I nastavna sredstva.[2]
  • Jung, C.G. (1969): The Structure and Dynamics of the Psyche, Collected Works Volume 8, London, Routladge and Kegan Paul[3]
  • Jung,K.G. (1987): O psihologiji nesvesnog , Beograd, Matica srpska
  • Jung, K.G. (2006): Arhetipovi I razvoj ličnosti. Beograd. Prosveta[4]
  • Samuels,E. (2002): Jung i njegovi sledbenici. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva./ Samuels, A. (1985): Jung and the Post-Jungians. London, Routledge.[5]
  • Stein, M. (1983): In Midlife. Dallas: Spring Publications. / srpsko izdanje (2006): U srednjim godinama : Dereta, Beograd [6]
  • Sladojević Matić, J. ( 2018): Senka u psihoterapiji-Psihoterapeut i njegova Senka, Beograd, Fakultet za medije i komunikacije[7]
  • Fordham, M. (1998): Freud, Jung, Klein-the fenceless field; Essays on psychoanalysis and analytical psychology. London and New York, Routledge[8]
  • Fon Franz, M-L (1995): Shadow and Evil in Fairy Tales. Boston & London: Shambhala[9]
  • Fon-Franc, M-L. (2005): Svet snova. Beograd. As-Sovex[10]
  • Jacobi. J. (1959): Complex/Archetype/Symbol in the Psychology ofC. G. Jung. Princeton: Princeton University Press.[11]
  • Fordham, M. (1957): New developments in Analytical Psychology. London. Routledge and Kegan Paul[12]


  1. ^ Jung, Karl Gustav. Dinamika nesvesnog. Beograd. 
  2. ^ Jung, Karl Gustav (2002). Analitička psihologija: Predavanja sa Tavistoka. Beograd: Zavod za udžbenike I nastavna sredstva. 
  3. ^ Jung, Karl Gustav (1969). The Structure and Dynamics of the Psyche. London: Routladge and Kegan Paul. 
  4. ^ Jung, Karl Gustav (2019-02-02). Arhetipovi i razvoj ličnosti. 
  5. ^ Samuels, E. (1985). Jung and the Post-Jungians. 
  6. ^ Stein, Murray (1983). In Midlife. 
  7. ^ Sladojević-Matić, Jelena (2018). Senka u psihoterapiji. Beograd: Fakultet za medije i komunikacije. 
  8. ^ Fordham, Michael (1998). Freud, Jung, Klein-the fenceless field; Essays on psychoanalysis and analytical psychology. London, New York: Routledge. 
  9. ^ Fon, Franz (1995). Shadow and Evil in Fairy Tales.:. Boston & London: Shambhala. 
  10. ^ Fon, Franc (2005). Svet snova. Beograd: As-Sovex. 
  11. ^ Jacobi, J. (1959). Complex/Archetype/Symbol in the Psychology of C. G. Jung. Princeton University Press. 
  12. ^ Fordham, Michael (1957). New developments in Analytical Psychology. London: Routledge and Kegan Paul. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сенка_(психологија)&oldid=27395975”