Sergej Kirov

Sergej Kirov
Lični podaci
Datum rođenja	(1886-03-27)27. mart 1886.
Mesto rođenja	Uržum, Ruska Imperija
Datum smrti	1. decembar 1934.(1934-12-01) (48 god.)
Mesto smrti	Lenjingrad, Sovjetski Savez
Profesija	političar
Politička karijera
Politička stranka	Svesavezna komunistička partija (boljševika)
Mandati sekretar KP Azerbejdžana 1921 — 1926. sekretar Lenjingradskog odseka SKP(b) 1926 — 1934.

Sergej Mironovič Kirov (rus. Серге́й Миро́нович Ки́ров; Uržum, 27. mart 1886 — Lenjingrad, 1. decembar 1934), pravim imenom Sergej Kostrikov, bio je sovjetski i ruski revolucionar i jedan od najistaknutijih političara u prvim godinama Sovjetskog Saveza. Ubijen je pod sumnjivim okolnostima, a njegova smrt bila je jedan od povoda za pokretanje čistke u Sovjetskom Savezu.

Biografija

Rođen je 1886. godine u siromašnoj porodici u Vjatskoj guberniji, Ruska Imperija. Još kao dete je ostao bez roditelja. Kada mu je bilo 7 godina, otac Miron Ivanovič je napustio porodicu i propio se, majka Katarina (rus. Екатерина Кузьминична Казанцева), koja se bavila poljoprivredom, umrla je godinu dana kasnije od tuberkuloze. Kao osmogodišnjeg dečaka baba ga je ostavila u sirotištu.

Filantropsko udruženje mu je 1901. godine osiguralo stipendiju u industrijskoj školi u Kazanju. Nakon što je postao inženjer, preselio se u Tomsk. Član Ruske socijaldemokratske radničke partije postao je 1904. godine.

Kirov je učestvovao u Ruskoj revoluciji 1905. godine. Zbog svog revolucionarlnog rada, više puta je bio kažnjavan i osuđivan na zatvorsku kaznu. 1907. osuđen je na 19 meseci zatvora, koje je prema sopstvenom kazivanju upotrebio na samoobrazovanje. Nakon izlaska iz zatvora 1909. godine, da bi se sklonio od policije preselio se na Vladikavkaz, gde je promenio prezime iz „Kostrikov“ u „Kirov“, da ga ljudi lakše upamtili.. Do 1918. godine radio je u redacili lista „Terek“. Istovremeno bio je posvećen revolucionarnoj propagandi, organizovao je radničke štrajkove, mitinge, manifestacije. Na njegovu inicijativu otvorena je nedeljna škola za fabričke radnike, pod nazivom „Alagir“. Početkom Prvog svetskog rata, našao se na čelu partijske organizacije Vladikavkaz.

Tokom Oktobarske revolucije 1917, bio je komandant boljševičke vojne administracije u Astrahanu, a borio se i u Ruskom građanskom ratu do 1920. godine.

Karijera

Kirov je 1921. postao sekretar KP Azerbejdžana. Pošto se pokazao kao Staljinov odan čovek, Staljin ga je 1926. nagradio funkcijom sekretara Lenjingradskog odseka Komunističke partije.

Kirov je s vremenom postao popularan, što se posebno videlo na partijskom kongresu 1934. godine, kada je samo tri delegata glasalo protiv njegovog primanja u Centralni komitet. Staljin je navodno primio daleko više negativnih glasova od Kirova. Staljin je držao Kirova dalje od Moskve. Uprkos tome, Kirovljeva popularnost je i dalje rasla prvenstveno zbog činjenice da je predstavljao umereno krilo partije, koje je dopuštalo postojanje opozicije unutar SKP(b).

Atentat

Sergeja Kirova ubio je 1. decembra 1934. godine Leonid Nikolajev. Nikolajev je bio sitni prestupnik, koji je bio izbačen iz Partije i imao finansijskih problema, a za svoje je probleme krivio Kirova. Prvi put je pokušao da ga ubije 15. oktobra 1934. godine. Ušao je u Smoljni institut, tadašnje sedište lenjingradskog partijskog odeljenja. Kada je obezbeđenje zatražilo pregled njegove torbe, našli su napunjeni pištolj. Nakon par časova, Nikolajevu je vraćen napunjeni pištolj i pustili su ga da ode, iako je po zakonu trebalo da bude uhapšen.

NKVD je, uz Staljinovo odobrenje, narednih dana smanjio obezbeđenje oko instituta Smoljni. Dana 1. decembra 1934, na ulazu u Kirovljevu kancelariju uopšte nije bilo čuvara, iako je zgrada bila sedište lenjingradskog partijskog aparata i centar lokalne vlade. Prema pojedinim izveštajima, u zgradi je tog dana uz Kirova bio samo njegov telohranitelj, komesar Borisov. Nikolajev je tog dana popodne ušao u institut i sačekao da Kirov izađe na hodnik. Nakon toga mu je pucao s leđa u zatiljak i ubio ga na mestu.

Nakon atentata, Staljin je pozivao na brzo kažnjavanje odgovornih za Kirovljevu smrt. Nikolajev je bio uhapšen, suđeno mu je i 29. decembra je bio streljan. Kirovljeva smrt bila je takođe jedno od opravdanja da su se „neprijatelji revolucije“ ubacili u SSSR, zbog čega je nekoliko godina kasnije pokrenuta velika čistka.

Na inicijativu Nikite Hruščova je 1955. godine pokrenuta nova istraga Kirovljevog ubistva, a na čelu komisije bio je Pjotr Pospelov. Hruščov je na temelju istrage izneo zaključak da je Nikolajev svakako bio u kontaktu s nekim ko je bio zadužen za Kirovljevo obezbeđenje. Nikolajev pri prvom pokušaju atentata uopšte nije bio sankcionisan, a komesar Borisov je samo dan nakon atentata na Kirova poginuo u saobraćajnoj nesreći u kojoj ostali u kolima nisu stradali. Hruščov je nadalje izneo činjenicu da su svi visoki funkcioneri NKVD-a najverovatnije ubijeni u čistki 1937. godine „kako bi se uklonili i zadnji svedoci i organizatori Kirovljevog ubistva“.

Nasleđe

Kirov je nakon smrti sahranjen u kremaljskoj nekropoli uz sve državne počasti. Mnogi gradovi, ulice, trgovi i fabrike širom Sovjetskog Saveza su posle toga nosili ili još uvek nose njegovo ime: Kirov (pre Vjatka), Kirovsk (Murmanska oblast), Kirovograd (danas Kropivnicki, Ukrajina), Kirovabad (danas Gandža, Azerbejdžan) i Kirovakan (danas Vanadzor, Jermenija), stanica Kirovskaja u Moskovskom metrou (danas Čistije Prudi), fabrika „Kirov“ u Sankt Peterburgu i drugi.

Galerija

• 
  Demontirani spomenik u Kropivnicki
• 
  Spomenik u Oskemenu

Literatura

• Orlov, Alexander (1953). The Secret History of Stalin's Crimes. New York: Random House. 
• Barmine, Alexandre (1945). One who Survived; the Life Story of a Russian Under the Soviets. Introd. by Max Eastman. Putnam. str. 247—252. 
• Knight, Amy W. (1999). Who Killed Kirov?: The Kremlin's Greatest Mystery. Hill and Wang. str. 190. ISBN 978-0-8090-6404-5. 
• Torčinov V. A., Leontюk A. M. Vokrug Stalina (2000). Sergeй Mironovič Kirov (Kostrikov) (na jeziku: (jezik: ruski)). Sankt-Peterburg. Pristupljeno 07. 10. 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Nikolaй Nikolaevič Nepomnящiй, Andreй Юrьevič Nizovskiй (2005). 100 velikih taйn - Ubiйstvo Kirova (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Veče 2000. Pristupljeno 07. 10. 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Lavrin, Aleksandr (2009). „Častь 2: Slovarь izbrannыh Smerteй”. Hroniki Harona (na jeziku: (jezik: ruski)) (4 izd.). ZAO "Sibirskoe Universitetskoe Izdatelьstvo". ISBN 978-5-379-01217-5. Pristupljeno 07. 10. 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rumяncev, Vяčeslav. „BIOGRAFIČESKIЙ UKAZATELЬ Sergeй Mironovič Kirov (Kostrikov)”. hrono.info (na jeziku: (jezik: ruski)). Hronos. Pristupljeno 07. 10. 2013. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)