Serotonin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Serotonin
Serotonin (5-HT).svg
Serotonin-3D-vdW.png
Nazivi
IUPAC nazivs
5-Hydroxytryptamine or
3-(2-aminoethyl)-1H-indol-5-ol
Drugi nazivi
5-Hydroxytryptamine, 5-HT
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.054
MeSH Serotonin
Svojstva
C10H12N2O
Molarna masa 176.215 g/mol
Agregatno stanje beli prah
Tačka topljenja 1.677 °C (3.051 °F; 1.950 K)
malo rastvorljiv
Dipolni moment 2.98 D
Opasnosti
Smrtonosna doza ili koncentracija (LD, LC):
60 mg/kg (oralno, pacov)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Serotonin, ili 5 hidroksid triptamin (5-HT), je jedan važan neurotransmiter.[3][4] Serotonin je hormon sreće.

Sinteza[uredi]

Postupak sinteze serotonina iz triptofana

Nastaje iz aminokiseline triptofan. Najpre dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć enzima triptofan hidroksilaza. Za ovaj proces važan je tetrahidrobiopterin. Sledeći korak je dekarboksilacija 5 hidroksi triptofana do serotonina

Zastupljenost i uloga[uredi]

Zastupljen je svuda u ljudskom telu[5][6], ali najviše u:

  1. gastrointestinalnom sistemu u neuroendokrinim ćelijama-oslobađanjem serotonina iz ovih ćelija nastaje osećaj mučnine i povraćanja-odbrambena reakcija.
  2. centralnom nervnom sistemu u (lat. nucleus raphe magnus) gde ima uloge u regulisanju sna, REM faza sna. Učestvuje u regulisanju osećaja sitosti i gladi i modulisanju bola. Veoma važna uloga je i u izazivanju osećaja sreće.
  3. trombocitima gde učestvuje u procesu koagulacije. Serotonin deluje vazokonstrikotorno.

Metaboliti[uredi]

Razgrađuje se dejstvom enzima monoaminooksidaze MAO. Inaktivacijom nastaje produkt 5 hidroksi indol sirćetna kiselina koja se može meriti u mokraći. Povećana je kod bolesti-karcinoid, gde dolazi do tumorke proliferacije neuroendokrinih ćelija gastrointestinalnog trakta. Karcinoid se odlikuje napadima povraćanja, osipa po koži, temperature, halucinacije...

Iz serotonina se može sintetisati melatonin-hormon epifize (epifiza), koji ima ulogu u inhibiji sekrecije gondotropina iz hipofize i tako odlaže pojavi puberteta.

Supstance koje sadrže serotonin[uredi]

Serotonina ima i u čokoladi, ali i u mnogim drugim namirnicama: mleko, sir, voće, vino... Takođe neke droge npr. ekstazi-MDMA, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju.[7][8][9]

Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije (depresija)

Reference[uredi]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  5. ^ Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  6. ^ Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  7. ^ Baylen, Chelsea A.; Rosenberg, Harold (2. 3. 2006). „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy”. 101 (7): 933—947. doi:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x. 
  8. ^ Smart, K. & Bateman (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports”. Can Med Assoc J. 97: 1214—1221. PMC 1923615Slobodan pristup. 
  9. ^ Colace, Claudio (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction”. The American Journal on Addictions. 19 (2): 192. doi:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x. 

Literatura[uredi]

  • Guyton, Arthur C. John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  • Rummel, Forth Henschler. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).