Seti I

Seti I
Seti I
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
Datum smrti	1279. p. n. e.
Sahranjen	Dolina kraljeva
Grobnica	KV17
Porodica
Roditelji	Ramzes I Sitre
Vladavina
Period vladavine	1290. ili 1294—1279. p. n. e. (Devetnaesta dinastija)
Prethodnik	Ramzes I
Naslednik	Ramzes II
Vladarske titule

Seti I (ili Setos I na grčkom) je bio drugi faraon Devetnaeste egipatske dinastije tokom perioda Novog kraljevstva, koji je vladao od oko 1294. ili 1290. p. n. e. do 1279. p. n. e. On je bio je sin Ramzesa I i Sitre, i otac Ramzesa II.

Seti je još za vreme života svog oca Ramzesa bio postavljen za komandanta tvrđave Sile. Za sobom je ostavio veliki broj hramova. Zbog izgradnje tih hramova je otvorio neke od starih kamenoloma od kojih su bili najbitniji oni na Sinaju. Takođe, pokrenuo je vojnu ekspediciju u Nubiju radi zarobljenika koji bi poslužili kao jeftina radna snaga. Među značajnim hramovima koje je obnovio bio je hram Seta u Avarisu i hram Ozirisa u Abidosu za čiju je izgradnju uziman materijal iz Istočnih planina.

U prvoj godini vladavine preduzeo je pohod manjeg obima u Palestinu protiv Šasua. To je pokrenulo njegove ambicije dalje ka severu gde je uspe da osvoji Kadeš. To osvajanje Kadeša je kasnije izazvalo rat sa Hetitima. Takođe bio je prvi vladar koji se suočio sa upadima libijskih plemena na severnoj granici carstva.

Sahrana

Glava mumije Setija I

Faraon Seti I, detalj zidne slike iz grobnice Setija I, KV17, u Dolini kraljeva. Muzej Neues

Setijevu dobro očuvanu grobnicu (KV17) pronašao je 1817. Đovani Batista Belzoni, u Dolini kraljeva; pokazalo se da je najduža sa 136 m (446 ft) i najdublja od svih kraljevskih grobnica Novog Kraljevstva. To je takođe bila prva grobnica sa ukrasima (uključujući Knjigu o nebeskoj kravi) na svakom prolazu i odaji sa veoma rafiniranim bareljefima i živopisnim slikama – čiji su fragmenti, uključujući veliki stub koji prikazuje Setija I sa boginjom Hator, može se videti u Nacionalnom arheološkom muzeju u Firenci. Ovaj dekorativni stil postavio je presedan koji je u potpunosti ili delimično praćen u grobnicama kasnijih kraljeva Novog kraljevstva. Samu Setijevu mumiju otkrio je Emil Brugš 6. juna 1881. godine u kešu mumija (grobnica DB320) u Deir el-Bahriju, i od tada se čuva u Egipatskom muzeju u Kairu.

Njegov ogromni sarkofag, izrezbaren u jednom komadu i zamršeno ukrašen na svakoj površini (uključujući boginju Nut na unutrašnjoj osnovi), nalazi se u Muzeju ser Džona Souna. Soun ju je kupio za izložbu u svojoj otvorenoj kolekciji 1824. godine, kada je Britanski muzej odbio da plati traženih 2.000 funti. Po prispeću u muzej, alabastar je bio čisto beo i umetnut plavim bakar-sulfatom. Godine londonske klime i zagađenja zatamnile su alabaster u tamnocrvenu boju, a apsorbovana vlaga je prouzrokovala da higroskopni materijal za umetanje ispadne i potpuno nestane. Mali akvarel u blizini beleži izgled kakav je bio.

Grobnica je takođe imala ulaz u tajni tunel skriven iza sarkofaga, za koji je Belzonijev tim procenio da je dugačak 100 m (330 ft). Međutim, tunel je istinski iskopan tek 1961. godine, kada je tim predvođen šeikom Ali Abdel-Rasulom počeo da kopa u nadi da će otkriti tajnu pogrebnu komoru u kojoj se nalaze skrivena blaga. Tim nije uspeo da isprati prvobitni prolaz u svojim iskopavanjima i morao je da obustavi zbog nestabilnosti u tunelu; dalji problemi sa dozvolama i finansijama su na kraju okončali snove šeika Alija o blagu, iako su oni barem uspeli da utvrde da je prolaz bio preko 30 m (98 ft) duži od prvobitne procene. U junu 2010. godine, tim iz egipatskog Ministarstva za antikvitete na čelu sa dr Zahi Havasom završio je iskopavanje tunela, koje je ponovo počelo nakon otkrića prolaza naniže 2007. godine, koji počinje otprilike 136 m (446 ft) u prethodno iskopanom tunelu. tunel. Nakon što su otkrili dva odvojena stepeništa, otkrili su da je tunel bio dugačak ukupno 174 m (571 ft); nažalost, činilo se da je poslednji korak napušten pre završetka i nije pronađena tajna pogrebna komora.

Mumija

Iz pregleda Setijeve izuzetno dobro očuvane mumije, čini se da je Seti I imao manje od četrdeset godina kada je neočekivano umro. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa situacijom sa Horemhebom, Ramzesom I i Ramzesom II koji su svi doživeli poodmaklo doba. Razlozi njegove relativno rane smrti su neizvesni, ali nema dokaza o nasilju na njegovoj mumiji. Njegova mumija je pronađena obezglavljena, ali su to verovatno posle njegove smrti izazvali pljačkaši grobnica. Amunski sveštenik pažljivo je pričvrstio glavu uz telo pomoću lanenih tkanina. Pretpostavlja se da je umro od bolesti koja ga je pogađala godinama, verovatno povezane sa njegovim srcem. Taj organ je pronađen postavljen u desnom delu tela, dok je uobičajena praksa dana bila da se stavi u levi deo tokom procesa mumifikacije. Mišljenja se razlikuju da li je ovo bila greška ili pokušaj da Setijevo srce bolje radi u zagrobnom životu. Mumija Setija I je visoka oko 1,7 metara (5 stopa 7 inča).

Džejms Haris i Edvard F. Vente su 1980. godine sproveli seriju rendgenskih pregleda lobanje i skeletnih ostataka faraona Novog Kraljevstva, koji su uključivali mumificirane ostatke Setija I. Analiza je generalno otkrila snažne sličnosti između vladara Novog Kraljevstva 19. dinastije i 20. dinastije sa mezolitskim nubijskim uzorcima. Autori su takođe primetili srodstvo sa savremenim mediteranskim populacijama levantinskog porekla. Haris i Vente su sugerisali da je ovo predstavljalo mešavinu pošto su Ramesidi bili severnog porekla.

U aprilu 2021. njegova mumija je premeštena iz Muzeja egipatskih antikviteta u Nacionalni muzej egipatske civilizacije zajedno sa mumijama 17 drugih kraljeva i 4 kraljice u događaju nazvanom Zlatna parada faraona.

Navodno koregentstvo sa Ramzesom II

Nakon oko 9. godine svoje vladavine, Seti je imenovao svog sina Ramzesa II za prestolonaslednika i svog izabranog naslednika, ali su dokazi o koregentstvu između dva kralja verovatno iluzorni. Piter J. Brand naglašava u svojoj tezi da je reljefne ukrase na različitim hramovima u Karnaku, Kurni i Abidosu, koji povezuju Ramzesa II sa Setijem I, zapravo isklesao sam Ramzes II nakon Setijeve smrti i da se stoga ne mogu koristiti kao izvorni materijal za podršku koregencije između dva monarha. Pored toga, pokojni Vilijam Murnan, koji je prvi podržao teoriju o koregenciji između Setija I i Ramzesa II, je kasnije revidirao svoje viđenje predložene koregencije i odbacio ideju da je Ramzes II počeo da računa godine vlastite vladavine dok je Seti I još bio živ. Konačno, Kenet Kičen odbacuje termin koregencije da bi opisao odnos između Setija I i Ramzesa II; on opisuje najraniju fazu karijere Ramzesa II kao „princa regenta“ gde je mladi Ramzes uživao u svom sjaju kraljevske porodice, uključujući korišćenje kraljevske titule i harema, ali nije računao godine vladavine sve do smrti njegovog oca. To je zbog činjenice da su dokazi o koregentstvu između dva kralja nejasni i veoma dvosmisleni. Dva važna natpisa iz prve decenije Ramzesove vladavine, Abidoški posvetni natpis i Kubanska stela Ramzesa II, dosledno daju poslednje titule povezane samo sa titulama prestolonaslednika, naime „kraljev najstariji sin i nasledni princ“ ili „dete-naslednik“ prestola „uz neke vojne titule.“

Literatura

• W. Murnane (1990). The road to Kadesh: A Historical interpretation of the battle reliefs of King Seti I at Karnak. SAOC. str. 93 footnote 90. 
• Murnane, William (1977). Ancient Egyptian Coregencies. ISBN 9780918986030. 
• An X-ray atlas of the royal mummies. Chicago: University of Chicago Press. 1980. str. 207–208. ISBN 0226317455. 
• von Beckerath, J. (1997). Chronologie des Äegyptischen Pharaonischen (na jeziku: nemački). Phillip von Zabern. str. 190. 
• Rice, Michael (1999). Who's Who in Ancient Egypt. Routledge. 
• Brand, Peter J. The Monuments of Seti I: Epigraphic, Historical, and Art-Historical Analysis. E. J. Brill, Leiden (2000) ISBN 978-9004117709.
• Epigraphic Survey, The Battle Reliefs of King Sety I. Reliefs and Inscriptions at Karnak vol. 4. (Chicago, 1985).
• Caverley, Amice "The Temple of King Sethos I at Abydos", (London, Chicago, 1933–58), 4 volumes.
• Gaballa, Gaballa A. Narrative in Egyptian Art. (Mainz, 1976)
• Hasel, Michael G.. Domination & Resistance: Egyptian Military Activity in the Southern Levant, 1300-1185 BC. Leiden. 1998. ISBN 90-04-10984-6. 
• Kitchen, Kenneth (1982). Pharaoh Triumphant: The Life and Times of Ramesses II. Warminster. ISBN 0-85668-215-2. 
• Liverani, Mario Three Amarna Essays, Monographs on the Ancient Near East 1/5 (Malibu, 1979).
• Murnane, William J. (1990) The Road to Kadesh, Chicago.
• Rohl, David M. (1995). Pharaohs and Kings: A Biblical Quest (illustrated, reprint izd.). Crown Publishers. ISBN 9780517703151. 
• Schulman, Alan R. "Hittites, Helmets & Amarna: Akhenaten's First Hittite War" Akhenaten Temple Project volume II, (Toronto, 1988), 53-79.
• Spalinger, Anthony J. "The Northern Wars of Seti I: An Integrative Study." Journal of the American Research Center in Egypt 16 (1979). 29–46.
• Spalinger, Anthony J. „Egyptian-Hittite Relations at the Close of the Amarna Age and Some Notes on Hittite Military Strategy in North Syria”. Bulletin of the Egyptological Seminar. 1 (1979): 55—89. .
• Shaw, Ian, ur. (2000). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. str. 481. ISBN 978-0-19-815034-3. 
• Bonnet, Charles (2006). The Nubian Pharaohs. New York: The American University in Cairo Press. str. 142–154. ISBN 978-977-416-010-3. 
• Diop, Cheikh Anta (1974). The African Origin of Civilization. Chicago, Illinois: Lawrence Hill Books. str. 219–221. ISBN 978-1-55652-072-3. 
• Bierbrier, M. L. The Late New Kingdom In Egypt, C. 1300-664 B.C.: A Genealogical and Chronological Investigation. Warminster, England: Aris & Phillips, 1975.
• Freed, Rita A., Yvonne Markowitz, and Sue H. d’Auria, eds. Pharaohs of the Sun: Akhenaten, Nefertiti, Tutankhamun. London: Thames & Hudson, 1999.
• Freed, Rita E. (1981). Egypt's Golden Age: The Art of Living In the New Kingdom, 1558-1085 B.C. Boston: Museum of Fine Arts. 
• Kemp, Barry J. The City of Akhenaten and Nefertiti: Amarna and Its People. London: Thames & Hudson, 2012.
• Morkot, Robert (2015). A Short History of New Kingdom Egypt. London: Tauris. 
• Radner, Karen (2014). State Correspondence In the Ancient World: From New Kingdom Egypt to the Roman Empire. New York: Oxford University Press. 
• Redford, Donald B. Egypt and Canaan In the New Kingdom. Beʾer Sheva: Ben Gurion University of the Negev Press, 1990.
• Sadek, Ashraf I. (1987). Popular Religion In Egypt During the New Kingdom. Hildesheim: Gerstenberg. 
• Spalinger, Anthony John. War In Ancient Egypt: The New Kingdom. Malden, MA: Blackwell Pub., 2005.
• Thomas, Angela P. Akhenaten’s Egypt. Shire Egyptology 10. Princes Risborough, UK: Shire, 1988.
• Tyldesley, Joyce A. Egypt's Golden Empire: The Age of the New Kingdom. London: Headline Book Pub., 2001.
• Wood, Jonathan. R. and Hsu Yi-Ting, An Archaeometallurgical Explanation for the Disappearance of Egyptian and Near Eastern Cobalt-Blue Glass at the end of the Late Bronze Age, Internet Archaeology 52, 2019. Internet Archaeology
• Dodson, Aidan Mark. 2001. “Third Intermediate Period.” In The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt, edited by Donald Bruce Redford. Vol. 3 of 3 vols. Oxford, New York, and Cairo: Oxford University Press and The American University in Cairo Press. 388–394.
• Kitchen, Kenneth Anderson. [1996]. The Third Intermediate Period in Egypt (1100–650 BC). 3rd ed. Warminster: Aris & Phillips Limited.
• Myśliwiec, Karol. 2000. The Twighlight of Ancient Egypt: First Millennium B.C.E. Translated by David Lorton. Ithaca and London: Cornell University Press.
• Porter, Robert M. 2008. A Network of 22nd-26th Dynasty Genealogies, JARCE 44, 153-157.
• Taylor, John H. 2000. “The Third Intermediate Period (1069–664 BC).” In The Oxford History of Ancient Egypt, edited by Ian Shaw. Oxford and New York: Oxford University Press. 330–368.
• Emberling, Geoff (2011). Nubia: Ancient Kingdoms of Africa. New York, NY: Institute for the Study of the Ancient World. str. 10. ISBN 978-0-615-48102-9. 
• Emberling, Geoff (2011). Nubia: Ancient Kingdoms of Africa. New York: Institute for the Study of the Ancient World. str. 9—11. ISBN 978-0-615-48102-9. 
• Mokhtar, G. (1990). General History of Africa. California, USA: University of California Press. str. 161—163. ISBN 978-0-520-06697-7. 
• Silverman, David (1997). Ancient Egypt. New York: Oxford University Press. str. 36–37. ISBN 978-0-19-521270-9. 

Spoljašnje veze

• Seti I - Archaeowiki.org
• The Karnak Hypostyle Hall Project website
• The Monuments of Seti I and their Historical Significance: Epigraphic, Art and Historical Analysis (PDF) 1998 by Peter Brand
• The complete titulary of Seti I
• 360° full-screen photospheric visit of Seti I tomb