Pređi na sadržaj

Sima Karanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sima Karanović
Dr Sima Karanović
Lični podaci
Datum rođenja(1866-02-03)3. februar 1866.
Mesto rođenjaBosanska Krajina, Osmansko carstvo
Datum smrti9. novembar 1928.(1928-11-09) (62 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina SHS
Vojna karijera
Čin Sanitetski general[a]
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat,
Drugi balkanski rat,
Prvi svetski rat

Sima Karanović (Novi, Bosanska Krajina, 3. februar 1866Beograd, 9. novembar 1928) bio je lekar, sanitetski general, načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog od 1913 do 1928. godine.

Život i rad

[uredi | uredi izvor]

Sima Karanović rođen je u Novom, Bosanskoj Krajini 3. februara 1866. godine od oca Ostoje i majke Deve.[1] Osnovnu školu završava u Gospiću, a gimnaziju u Šapcu i Beogradu odličnim uspehom.[2] Od strane Vojnog ministarstva izabran je za vojnog pitomca na medicinskom fakultetu u Beču. Diplomirao je 1895. godine.[3] Po povratku sa studija u Srbiju stupio je u vojnu službu kao sanitetski kapetan II klase i odmah je bio postavljen za lekara Šumadijske stalne Vojne bolnice u Kragujevcu.[1] Od 1900. godine postavljen je za lekara Vojne bolnice u Beogradu, a od 1903. do 1909. godine za upravnika Vojne bolnice.[4] U periodu od 1909. do 1910. godine bio je referent saniteta Dunavske divizijske oblasti, a od 1910. do 1912. godine na službi u Sanitetskom odeljenju Ministarstva vojnog .[5] Pored redovne dužnosti bio je i nastavnik Higijene u Vojnoj akademiji. U Balkanskim ratovima bio je na službi u sanitetu Vrhovne komande. Od 1918. pa sve do 26. septembra 1928. godine bio je načelnik Sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog (kasnije vojske i mornarice).[1]

Dr Sima Karanović bio je poznavalac organizacije i administracije vojno-sanitetske službe, kao pisac mnogih propisa, pravila i uputstava sanitetske vojne službe, sve u cilju unapređenja vojnog saniteta.[6] Starao se o unapređenju i upotpunjavanju kadra sanitetskih oficira povećanjem broja vojnih stipendista i specijalista.

Otvorio je 1923. prvu Vojno-sanitetsku školu pri Glavnoj vojnoj bolnici u Beogradu za spremanje sanitetskih pomoćnika. Podigao je novu zgradu Vojno-higijenskog instituta u Beogradu, u kome se odvijala nastava Higijene za studente Medicinskog fakulteta. Formirao je 1923. Apotekarski odsek u Sanitetskom odeljenju Ministarstva vojske i mornarice i nastojao je da se reguliše rad apoteka u sanitetu, radi čega su doneta pravila za apotekarsku službu u miru i ratu, za vojnosanitetska skladišta i apoteke, kao i Privremena vojna farmakopeja, a upućivani su i mladi kadrovi na studije farmacije.[3] Bio je jedno vreme potpredsednik Srpskog lekarskog društva, član glavnog sanitetskog saveta i sudija invalidskog suda.[7]

Dr Sima Karanović preminuo je 9. novembra 1928. godine u svom stanu, u Beogradu, od zapaljenja pluća.

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Domaća odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Inostrana odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]
  1. Karanović S. i Petković D. S., Istina o suzbijanju epidemije trbušnog tifusa – Typhus abdomalis – u Valjevskom garnizonu, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godište 12., godina 1906.. str. 64, 119.
  2. Šrapneli na sudu : odbrane Rašićeva i Rašićeva branioca D-r Sime Karanovića i sudska odluka, Beograd : Nova štamparija "Davidović", 1911.

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Rang divizijskog generala u stručnim službama izostavljana je u formacija divizija.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Dr Stanojević V., Sanitetski đeneral dr Sima Karanović, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva= Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godište 30, br 12 (1928). str. 1082.
  2. ^ Dr Sima Karanović, Politika, 10.11.1928, broj (7375). str. 6.
  3. ^ a b Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 361.
  4. ^ Stanojević S., Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M, Zagreb : Bibliografski zavod, [1926] (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). str. 262.
  5. ^ Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović = Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 361.
  6. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 189.
  7. ^ Stanojević S., Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 2, I-M, Zagreb : Bibliografski zavod, [1926] (Zagreb : Zaklada Tiskare Narodnih novina). str. 263.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  1. Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010. (Beograd : Vojna štamparija)
  2. Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007. (Beograd : "Filip Višnjić")
  3. Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014. (Beograd : Vojna štamparija)
  4. Načelnici vojnomedicinska akademije : monografija / urednik Elizabeta Ristanović, Beograd : Vojnomedicinska akademija, 2009 (Vršac : Milenijum centar)
  5. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  6. Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  7. Popović A., Ratni album : 1914-1918 = Album de la guerre : 1914-1918 = A war album : 1914-1918, Novi Sad : Pravoslavna reč, 2013 (Subotica : Rotografika)
  8. Jeremić R., Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće)
  9. Bibliografija Srpskog arhiva : 1918-1941, Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 2, Beograd : [b. i.], 1948 ([b. m. : b. i.])
  10. Vojna enciklopedija. [Knj.] 4, Istorija - Krajina / [glavni urednik Boško Šiljegović], Beograd : Redakcija Vojne enciklopedije, 1961 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske), str 359.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]