Simon Vrač

Smrt Simona Maga, iz Nirnberške hronike.

Simon Mag (poznati i kao Simon Vrač ili Šimun Mag) je bio začetnik gnostičkog učenja, prema mišljenju ranih hrišćanskih pisaca. Još uvek nisu pronađeni istorijski podaci o njegovom životu. Zna se da je bio iz Samarije, da je primio krštenje u vreme prve apostolske propovedi u svom rodnom kraju. Tu dolazi do prvih nesuglasica sa apostolom Petrom. Predanje kazuje o Simonu da je bio nepokajani i nepomirljivi neprijatelj apostola, pre svih apostola Petra. Zaključni čin prepirke Simona i apostola Petra bio je u Rimu.

Predanje kazuje da je Simon želeo da pokaže silu svojih magijskih veština, te da se podigao u vazduh pred mnoštvom ljudi pa čak i pred samim imperatorom. Tada je apostol Petar prouzneo molitvu Gospodu da jeretik bude posramljen, te da je tada Simon pao na zemlju i tako je poginuo.

Učenje Simona Maga do nas je došlo u krajnje zamršenom i protivrečnom izlaganju. Jedno izlaganje njegovog učenja imamo u „Filozofumenama“ svetog Ipolita Rimskog (MPGr. t. XVI).

Justin Filozof, u svojoj apologiji, upućenoj Antoninu u zaštitu hrišćanske vere, govori o Simonu: „Posle vaznesenja Gospodnjeg, demoni otaknuše neke od ljudi da sebe projave kao bogove, i vi ne samo da ste išli za njima, nego ste im i počasti odavali. Neki Simon, Samarjanin iz drevnog Hitona, koji u vreme kesara Klaudija uz pomoć demona koji beše u njemu, dođe u Rim, u vaš carski grad; tu je činio čudesa svojom mađioničarskom veštinom, i beše priznat za boga i postaviše statuu na obali reke Tibar, između dva mosta. Na njoj je bio latinski natpis: „ Simoni deo sancti " („Simonu, bogu svetome"). Gotovo svi Samarjani, i neki iz inoplemenika, ispovedali su ga kao prvog boga i klanjali su mu se. Neku Jelenu, koja je u to vreme svuda sa njim putovala, a ranije je živela u Tiru Finikijskom u nekoj poročnoj kući, nazivaju njegovom prvom sledbenicom...".

Irinej Lionski, u prvoj knjizi svog dela „Protiv jeresi“ opisuje Simonovo učenje kao jednu od najstrašnijih jeresi.

Naziv šimonijaki odnosi se na one ljude koji se drže Simona Maga i ostalih gnostičara.

Danilo Kiš je napisao pripovetku Simon Čudotvorac, koja može da stvori potpuniju sliku o Simonu. Pripovetka može da se nađe u zbirci pripovedaka Enciklopedija mrtvih.

Literatura

• Jevsevije Pamfil, Istorija Crkve, knjiga druga
• Irinej Lionski, Protiv jeresi, knjiga prva