Simpozijum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prikaz žena koja svira aulos i zabavlja muškarce na simpozijumu. Prikaz je crvenih figura na crnoj krater posudi, oko 420. godine pre nove ere

U Antičkoj Grčkoj, simpozijum (grčki συμπόσιον symposion, od συμπίνειν sympinein, "piti zajedno") je bio vrsta pijanke.[1][2] Mnoga književna dela opisuju ili se dešavaju na simpozijumu, uključuju dva Sokratova dijaloga koje je zabeležio PlatonGozba, i Ksenofontov Simpozijum. Simpozijumi se prikazuju u grčkoj i etrurskoj umetnosti.

Ekvivalent u rimskom društvu je latinski convivium. U današnjem vremenu, simpozijum je vrsta akademske konferencije.

Prostor i dešavanje[uredi | uredi izvor]

Prikaz Platonove Gozbe
Banket scena iz hrama Atine (reljef iz 6. veka pre nove ere)

Grčki simpozijum je predstavljao ključnu Helenističku društvenu instituciju. Bio je poput foruma za muškarce iz uglednijih porodica koji su dolazili da diskutuju, pričaju, da se hvale ili druže. Često su se održavali kako bi se obeležilo primanje mladih ljudi u aristokratsko društvo. Simpozijumi su takođe organizovale aristokrate da bi označili druge posebne prilike, kao što su pobede u sportskim i poetskih takmičenja.

Simpozijumi su se održavali u muškim delovima domaćinstava. Učesnici bi ležali na sofama sa jastucima poređanim uzduž svih zidova osim zida na kom su vrata. Zbog ograničenog prostora bi bilo između 7 i 9 sofa, što znači da je ograničen broj ljudi mogao prisustvovati jednom simpozijumu, sveka između 14 i 27[3][4] Ako su mladi ljudi učestvovali, oni ne bi ležali, već bi sedeli.[5] Međutim, u makedonskim simpozijumima, u centru pažnje nije bilo piće već lov i mladima bi bilo dozvoljeno da leže ukoliko su ubili svog prvog divljeg vepra.

Pijani Alkibijad prekida simpozijum (1648)

Služila se hrana i vino, a zabavu je obezbeđivao domaćin. U zavisnosti od povoda, simpozijum je mogao da sadrži igre, pesme, svirače flaute, robove koji obavljaju različite preformanse i unajmljene zabavljače.

Simpozijumi su se često održavali i u specijalnim okolnostima. Najpoznatiji simpozijum je opisan u Platonovoj Gozbi (i prilično drugačije u Ksenofontovoj verziji) koji je organizovao Agaton povodom svoje prve pobede na pozorišnom takmičenju 416. godine pre nove ere. Prema Platonu, simpozijum je prekinuo dolazak Alkibijada koji je ušao i pao pijan, skoro nag. Došao je sa drugog simpozijuma.

Muškarci bi na simpozijumima diskutovali o raznim temama — često filozofskim, kao što su ljubav i razlike između polova.

Piće[uredi | uredi izvor]

Rob pomaže pijanom učesniku simpozijuma

Simpozijum bi nadgledao simpozijarh koji bi odlučivao koliko će vino biti jako u zavisnosti od ozbiljnosti teme diskusije. Grci i Rimljani su služili svoje vino pomešano sa vodom, jer se na pijenje čistog vina gladalo kao na varvarizam, jer su ga tako pili varvari. Međutim, postoji razlika između Grčkih i Rimskih simpozijuma. Rimljani bi servirali vino pre, sa i nakon hrane i bilo je dozvoljeno ženama da se pridruže. Kod Grka se vino pilo samo nakon večere i ženama je bio zabranjen pristup.[6] Vino se pilo iz kratara, velike posude koja je dizajnirana tako da je nose dva čoveka, i bilo je servirano u ojnohoema.

Eubul u svojoj predstavi iz 375. godine pre nove ere, glasom Dionisa opisuje kako se treba piti na simpozijumu:

Za razumne ljude spremam tri kratera: jedan za zdravlje (koji prvo piju), drugi za ljubav i zadovoljstvo i treći za spavanje. Nakon što se treći popije, mudri ljudi idu kući. Četvrti kratar nije moj - pripada lošem ponašanju, peti je za vikanje, šesti je za nekulturu i uvredu, sedmi je za tuču, osmi za uništavanje nameštaja, deveti za depresiju, deseti za ludilo i nesvest.

U skladu sa grčkom tradicijom umerenosti, simpozijarh bi bio zadužen da spreči da se simpozijum oduzme kontroli, ali grčka književnost i umetnost pokazuju da se pravilo 3. kratara nije primenjivalo.[traži se izvor]

Keramika[uredi | uredi izvor]

Simpozijumi se često pojavljuju na Grčkoj keramici kao motiv.[7]

Zabava[uredi | uredi izvor]

Poezija i muzika su bili glavni načini zabavljanja. Iako slobodne žene nisu prisustvovale simpozijumima, prostitutke i izvođačice nisu bila retkost na njima. Aulos je jedan od instrumenata koje su one svirale.[8] Robovi i dečaci su takođe bili prisutni radi zabavljanja.

Etrurske i Rimske pijanke[uredi | uredi izvor]

Prikaz pijanke iz etrurske grobnice

U etrurskoj umetnosti se često prikazuju banketi slični grčkim simpozijumima, ali postojala je razlika između njih. Žene su bile prihvaćenije u etrurskom društvu i zato su žene visokog statusa mogle da prisustvuju ovakvim dešavanjima. Rimljani su usvojili grčke simpozijume, samo su promenili ime u comissatio. Još jedna verzija simpozijuma koji su često organizovali je convivium.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Garnsey, Peter (22. 04. 1999). Food and Society in Classical Antiquity. Cambridge University Press. str. 136—. ISBN 978-0-521-64588-1. 
  2. ^ Sara Elise Phang (2008). Roman Military Service: Ideologies of Discipline in the Late Republic and Early Principate. Cambridge University Press. str. 263–264. 
  3. ^ Literature in the Greek World By Oliver Taplin; p 47
  4. ^ The Oxford Companion to Classical Civilization (ed.
  5. ^ Xenophon, "Symposium" 1.8
  6. ^ Gately, Iain (2008). Drink: A Cultural History Of Alcohol. New York: Penguin Group. str. 32. ISBN 978-1-592-40464-3. 
  7. ^ Neer, R.T. (2002) Style and politics in Athenian vase-painting: The craft of democracy, ca. 530-460 B.C.E..
  8. ^ „Bryn Mawr Classical Review 2004.09.16 of Alessandro Iannucci, La Parola e l'Azione: I Frammenti Simposiali di Crizia. Bologna: Edizioni Nautilus, 2002”. Ccat.sas.upenn.edu. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 19. 08. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]